ЕКСКЛУЗИВНИ ВИДЕО са канонизације преподобне Екатерине Лесненске

ХОДАЧАШЋЕ У ЛЕСНУ И КАНОНИЗАЦИЈА

ПРОСЛАВЉЕЊЕ - КАНОНИЗАЦИЈА

преподобне Екатерине Леснинске

Манастир Лесна, септембар/октобар 2010.

Владике са клиром, монаштвом и девојчицама - васпитаницама црквене школе "Свети царски мученици"
Заједничка фотографија учесника прослављења преподобне Екатерине Леснинске
Светобогородичин манастир Лесна - Провемон, Француска

Милостиви Господ је нас недостојне слуге Своје удостојио да присуствујемо великој и надасве значајној духовној светковини у Руском Истински Православном манастиру Лесна, смештеном у живописним сеоским пределима плодне и веома лепе приморске земље Нормандије (Француска). Из Србије је на ову светковину стигло 12 особа од којих, у својству званичних гостију – јеромонах Акакије и Новостјеничка настојатељница мати Ефросинија са две монахиње, као и 8 ходочасника.

Распоред богослужења и разних дешавања за октобарско седмодневно светковање у Лесни

Леснинский монастырь в Провемон, Нормандия (France)

Овде преносимо прецизан распоред богослужења и разних дешавања у Руском Истински Православном манастиру Лесни везаним за октобарско седмодневно светковање. 


Из Србије ће на Лесненску велику светковину поћи делегација нашег манастира на челу са мати Ефросинијом Стјеничком, а у најави су и десетак ходочасника из Србије који се организују самостално и највероватније да ће кренути за Нормандију са два - три аутомобила.

8. октобар 2010. (25. септембар по старом, отачком календару):

Божанствена Литургија, обилазак манастира, одлазак на извор Св. вел-муч. Екатарине (8. век), заупокојена служба матушки Екатарини и свим сестрама обитељи.
(Напомена: Овај 8. октобар је уједно и имендан наше мати Ефросиније као и дан сећања на прогон Стјеничког сестринства из манастира Стјеника на Јелици)

9. октобар 2010. (26. септембар):

Божанствена Литургија, заупокојена литија и свеноћно Бденије са чином прослављања преподобне Екатарине Леснинске.

10. октобар 2010. (27. септембар):

Манастирски празник: Архијерејска Божанствена Литургија, молебан са литијом, празнична трпеза; увече: Вечерње, Акатист пред чудотворном Леснинском иконом Мајке Божије, Јутрење.

11. октобар 2010. (28. септембар):

Божанствена Литургија, одлазак у град Амијен на поклоњење великој светињи - часној глави Св. Јована Крститеља.

12. октобар 2010. (29. септембар):

Божанствена Литургија, одлазак у град Шартр на поклоњење другој великој светињи - светом омофору Пресвете Богородице.

13. октобар 2010. (30. септембар):

Божанствена Литургија, свеноћно Бдење уочи празника Покрова Пресвете Богородице

14. октобар 2010. (1. октобар):

Божанствена Литургија, празнична трпеза, чин Панагије.

ПАЖЊА!!!
Молимо све заинтересоване ходочаснике
који се самостално организују
да се најаве на Е-мејл Леснинског манастира
ради организације смештаја.
КЛИКНИ ЗА КОНТАКТ! 

КЛИКНИ! Прослава 125-годишњице манастира Лесне и канонизација блажене Екатерине обновитељке Српског монаштва

ГДЕ СЕ НАЛАЗИ МАНАСТИР ЛЕСНА? ПОГЛЕДАЈТЕ  GOOGLE МАПУ (црвени балон):

Прикажи већу мапу

Позив из Лесне

Леснински Свето-Богородичин манастир

Association Cultuelle Orthodoxe Russe de Notre Dame de Lesna

Monastère Lesna
1,  rue du Moulin
Provemont
F-27150 Chauvincourt-Provemont
France

тел. (33) 0232558266

факс (33) 0232273175

E-mail: lesna@wanadoo.fr

Драга у Господу преподобна игуманијо Ефросинија, Христос по среди нас!

Као што знате, овог октобра, 9-ог на 10-и, прославићемо 125-у годишњицу оснивања нашег манастира, и за тај дан наш Архијерејски Синод нам је благословио да обавимо канонизацију оснивачице нашег манастира, блажене успомене Игуманије Екатарине. Поред тога што је основала наш манастир, она је много радила на обнови женског монаштва у Србији. Ми бисмо били веома почаствовани ако бисте Ви и неколико сестара из вашег светог манастира могле да присуствујете овом значајном догађају, као представнице женског монаштва из Србије и као символ плода напора игуманије Екатарине. Искрено се надамо да ћете бити у могућности да кренете на овај пут и бићемо срећни да вам помогнемо на сваки могући начин.

Очекујући ваш долазак и искајући ваше свете молитве,

с љубављу у Христу

игуманија Макрина (Халмов) са сестрама

[потпис]

Манастир Лесна, Провемон

10/23. август Св. Муч. Лаврентије Архиђакон

НЕШТО ВИШЕ О ЛЕСНЕНСКОМ МАНАСТИРУ

Новостјеничке сестре на челу са мати Ефросинијом и о. Акакијем у посети сестринском манастиру Лесна, 2009.

Леснинска Свето-Богородичина обитељ

и њена игуманија, преподобна матушка Катарина,

обновитељка женског монаштва у Србији

Јевгенија Борисовна Јефимовска рођена је 28. августа 1850. године. Њена породица била је веома побожна па је мала Јевгенија још у детињству заволела црквена богослужења. Касније је уписала књижевност на Московском универзитету. Током студија видела је како сирочићи у Москви бивају препуштени улици и пороцима, па је почела да се бави добротворним и педагошким радом. Истовремено, неуморно је изучавала богословску литературу и посећивала многе духовнике. Почела је да објављује и богословске чланке, нпр. "О ђаконисама", и понекад да полемише са највећим теолозима оног времена попут архиепископа Антонија Храповицког.

Прослава 125-годишњице манастира Лесне и канонизација блажене Екатерине обновитељке Српског монаштва

ОБАВЕШТЕЊЕ

9/10 октобра 2010. године у историјском манастиру Руске Заграничне Цркве Лесна (Француска) одржаће се традиционални празник у част Јављања иконе Мајке Божије Лесненске као и прослава 125 – годишњег јубилеја Лесненског манастира.

ПОЗДРАВНО СЛОВО ЛЕСНИНСКИХ СЕСТАРА НА НОВОСТЈЕНИЧКОЈ СЛАВИ 2010.

Представница Лесненског манастира мати Амвросија предаје поклон мати Ефросинији

Ваше преосвештенство, Владико Фотије, уважени оче Акакије и поштована мати Игуманијо Ефросинија, оци и матере и сестре, љубљена браћо и сестре, Христос посреди нас!

Његово преосвештенство архиепископ Тихон, наша матушка игуманија Макрина и цело наше сестринство шаљу вам своје благослове и поздраве поводом празника Рођења Св. Јована Крститеља и Претече Господњег, славе Новостјеничког манастира.

ЈОВАНДАН 2010.

Слава манастира Нови Стјеник

Слава Богу и светом Претечи!

Као што је познато ове године годишње доба звано лето нисмо још увек дочекали, иако смо већ увелико ушли у јул месец. Непрестане кише, хладно време и ветрови код нас на планини су заиста веома заморни. Планирана сезона градње у манастиру је скоро замрла, а готово код свих нас постојала је оправдана стрепња какво ће време бити у дане манастирске славе.

Видео запис са славе Руског манастира Лесна (Француска), ЛИТИЈА

Историјски манастир Руске Заграничне Цркве, један од ретких који није пристао на унију са Московском Патријаршијом и Светским, екуменистичким православљем - манастир Лесна. Ово је кратак видео запис славске Литије у част празника јављања чудотворне Леснинске иконе који се празнује још од 1683 године.

Овај запис је само бледа слика оного што су на лицу места доживеле новостјаничке монахиње које су биле присутне на овогодишњој слави манастира Лесна, 21. септемра 2009. године. 

Пресвета Богородице спаси нас!

Сербские сестры

На сајту Руског Истински Православног манастира ЛЕСНА (Француска), недавно је постављен текст о нашем сестринству и о нашој недавној посети овом историјском манастиру Руске Заграничне Цркве. Тачније, ту су изнети утисци Лесненских монахиња, тј. како су нас оне доживеле  током ове наше посете. После кратког увода о историјату Новог Стјеника, Лесненске сестре настављају да описују свој лични утисак и виђење нас - њихових сестара у Христу из Србије. Овде вам доносимо превод овог текста са Руског језика под њиховим насловом "Српске сестре". 

СРПСКЕ СЕСТРЕ

Ми смо са нестрпљењем ишчекивале долазак српских истински-православних монахиња. М. Магдалина и м. Амвросија су за њих припремиле две велике келије на нашем "главном" другом спрату, где се налазе канцеларија, библиотека, кројачка радионица, и где живе матушка игуманија, као и м. Ефросинија и три деведесетогодишње монахиње. У септембру су на том спрату биле две слободне келије. У једној од њих, у оној коју по традицији називамо игуманском, јер су у њој раније живели игумани, дуго времена је лежала м. Олга, тако да се традиција прекинула, па ту келију нисмо наменили за схиигуманију Ефросинију, или "Мати" како је називају сестре, него за четири схимонахиње: Нину, Исихију, Јелисавету и Алипију. За "Мати" смо припремили другу келију – ону којој је раније живела м. Александра, и у којој смо неко време чували светиње и читали полуноћницу. Обе те келије су огромне, са тако високим плафонима и прозорима да је то савременим градитељима непојмљиво, са зидовима обложеним природним дрветом, мермерним каминима и старинским намештајем. Уочи самог доласка српских сестара наша Матушка је обишла обе келије и понешто у њима поправила: додала је иконе и затражила да се нешто замени или другачије размести како би гошћама било што удобније.

Сестре су допутовале пред саму вечерњу службу и одмах су пошле у храм. За себе су изабрале места како и доликује правим монахињама – на зачељу. Мати је стала само мало испред њих. Тако су одстојале читаву службу не померајући се. На крају службе дошле су да се поклоне иконама, у паровима, брзо и окретно. Такође необично за нас. Ми смо наравно знатижељно посматрале њихова дугачка и мека покривала за главу, која су нам изгледала необична, без клобука или кукуља, али зато са маленим капицама (или марамама?) које заклањају чело испод апостолника. На сваком том покривалу извезен је мали црвени осмоугаони крст. Оне међу нама које познају грчко монаштво после су нам објасниле да је то знак схимонахиња. "Како, тако младе а већ схимнице?" "Да, код Грка монахиња и јесте схимница!"

Лица сестара су нам се чинила толико сличним (све носе наочаре!), да се нисмо ни надале да ћемо научити да их разликујемо. Али, наравно – научиле смо. И поред неспорне сличности њихових лица, показало се да им се карактери ипак разликују. Заиста, уопште није било тешко разликовати енергичну, свуда присутну и речиту м. Нину, од тихе и замишљене м. Алипије. А за м. Јелисавету се испоставило да није тако млада, касније су нам рекли да је она рођена мајка игуманије Ефросиније. М. Исихију су сви одмах запамтили по томе што је увек срдачна и спремна да услужи.

Током боравка у гостима код нас, сестре су посетиле православне светиње Амијена и Париза, беседиле су са архијерејима РИПЦ који су стигли на нашу манастирску славу, и веома активно су учествовале у животу нашег манастира – у богослужењима и у свакодневном животу, помажући нам да се припремимо за празник. Сви гости из Србије посетиле су цркву у Амијену где се чува део часне главе светог пророка Јована Претече. Касније су о. Акакије и м. Алипија, обоје иконописци, посетили Париз како би купили неопходни прибор за иконопис и посетили православне светиње: поклонили су се моштима преподобне Геновеве и свете равноапостолне Јелене.

Сестре су нас са живим интересовањем испитивале о историји нашег манастира и о јерарсима РПЦЗ из њеног славног исповедничког периода: о митрополитима Антонију, Анастасију и Виталију, а нарочито о светитељу Филарету. Много су се распитивале и о светом Јовану Шангајском и о брату Јосифу. Ми смо им са радошћу причале и показивале све што смо могле – и у главном храму, и у домаћој цркви, и у галерији. Желећи да упознају све што има везе са боравком светитеља Филарета у нашем манастиру током седамдесетих година, стјеничанке су предузеле и експедицију чамцем по нашем "језеру" на коме је владика Филарет волео да пеца.

Са изненађујућом предусретљивошћу сестре су се трудиле да ураде све што би их замолили: опрале су готово све прозоре у "званичном" делу главне зграде и у књижари, очистили су од јесењег лишћа травњак и све стазе, готово свакодневно помагале су у кухињи и приликом прања судова. И увек брзо, организовано, са радошћу, веселих и срећних лица. При томе је м. Нини још полазило за руком да све бележи фото-апаратом.

Уочи празника владике Тихон, Венијамин, Гермоген и о. Акакије су одржали беседу на теме које су актуелне за Истински-Православне. У трпезарији су се сабрале све сестре и искушенице. Прича о. Акакија о "октобарском отпору" стјеничанки дубоко је дирнула наша православна срца: биле смо усхићене непоколебљивошћу вере и духовном снагом наших драгих сестара! Након тога је о. Акакије предао нашој Матушки Макрини икону светог Саве која је насликана у иконописачкој радионици Новог Стјеника. Та икона сада лежи на централном налоњу код Матушке у келији, и ми се увек сетимо српских сестара када дођемо код Матушке и видимо је.

Наравно, стјеничанке су узеле живо учешће у припреми празника и на самој манастирској слави. Нарочито дубоко доживеле су долазак Иверске Благоухајуће Иконе 3. октобра. Тога јутра ми смо сви чекали икону и били спремни за њен свечани дочек, али ипак се све догодило некако изненада. Оца Поликарпа са иконом увијеном у плаво платно угледали смо када је већ био на степеништу храма. Тамо су биле Матушка и друге сестре које су украшавале храм поводом празника. Звона су одмах зазвонила, па су брзим кораком ушле и стјеничанке, а дотрчале су и наше монахиње које певају у певници. Оне су запевале тропар Иверској Богомајки и присутни су почели да се клањају Икони. Отац Поликарп је скинуо горњи стаклени поклопац и сви су осетили свеже, нежно благоухање. Стјеничанке су заплакале. Потом су оне стале мало подаље и почеле да прослављају Мајку Божију својим речима, које руском уху звуче некако "дечије", и својим напевима који су помало "тврди" за руско ухо.

Празновање је отпочело малим освећењем воде, и било је потребно брзо преточити воду из купељи у боце, како би се ослободио простор у храму до почетка Литургије. Притекли су у помоћ верници који нису били вични овом послу, па је настала мала гужва. А онда су се ниоткуда појавиле м. Исихија и м. Алипија: "Можемо ли некако да помогнемо?" – и брзо су све довеле у ред. Тако смо их све и запамтиле: увек спремне да помогну и увек у стању да то учине на прави начин.

На Литургији владика Тихон је изговорио проповед о смислу монашког подвига, и стјеничанке су после долазиле код нас да бисмо поделиле своје мисли и осећања о монаштву. Оне су сматрале да су се код нас научиле верности монашким традицијама, а ми сада потпуно искрено кажемо да су и оне нас много чему научиле: неустрашивости, побожности пред светињом, љубави према раду, љубави према молитви и подвигу, и оно главно – љубави према другима, по којој се одмах одмах види чије су ученице.

Сестре су отпутовале одмах после празника, у понедељак ујутро, након Литургије. Опраштале смо се већ као род рођени, са осећањем да се у души не растајемо, и са чврстом увереношћу да ћемо се поново срести.

Сербские сестры КЛИКНИ!   

ПОСЕТА СЕСТРИНСКОМ МАНАСТИРУ - ЛЕСНА

МАНАСТИР РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ

ЛЕСНА

Француска, Провемонт

Мати Ефросинија и нас четири монахиње тек што смо се вратиле из посете нашем сестринском Светобогородичином манастиру Лесна у Француској. На позив Леснинског сестринства допутовали смо тамо у петак 25. септембра како би смо биле на празнику чудотворне Лесненске иконе 4. октобра. Манастир Лесна је један од ретких манастира Руске Заграничне Цркве који није пошао путем уније са Московском Патријаршијом. Присајединили су се Руској Истински Православној Цркви чији је првојерарх Архиепископ Омски и Сибирски г. Тихон.

Председник Синода Руске Истински Православне Цркве Архиепископ Тихон на празничној служби у манастиру Лесни

Сестрински манастири: Грчка

Са малим закашњењем стигле су нам слике са славе манастира Меденица.

Наши добри пријатељи као и сваке године узели су учешће у прослави манастирске славе високопланинског женског Светотројичког старокалендарског манастира Меденица који се налази дубоко у планинама централне Грчке.

Његова удаљеност од цивилизације и прилично дугачка траса земљаног планинског пута као и доста тешке зиме које их често и по месец дана одсецају од осталог света, чине овај Манастир по много чему сличан нашем.

Игуман Методије есфигменски

Духовник манастира је Есфигменски игуман старац Методије, а игуманија је рођена сестра прошлог есфигменског игумана, блажене успомене, старца Јефтимија - старица Ирина.

Игуманија геронтиса Ирина

Сестринство манастира се махом бави иконописом од кога се и издржавају.

Манастирској слави ове године је началствовао владика Фотије, секретар Светог Синода Грчке Истински Православне Цркве. Наравно, ту је било и доста свештенства на челу кога је био игуман Методије Есфигменски као и доста верног народа.

Игуман Методије са Владиком Фотијем током славске литије 

Слава (или Панигир - како Грци кажу за Славу) је, по опису наших пријатеља из Грчке била торжествена. 

Молитвено желимо старици Ирини и њеном монашком сестринству да се спасавају у ангелском чину у славу Светог Истинског Православља и Свете Живоначалне Тројице, амин!

Девојчица Ана, ћерка наше веома драге и блиске пријатељице Хелене