Микуљска молчаница

ЗИМСКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ У ПРВИМ ДАНИМА ПРОЛЕЋА

      Са времена на време, у просеку сваких пар година, и то често као по неком неписаном правилу у првих неколико дана календарског пролећа, на Микуљ, тачније на сав простор непрегледног Кучаја, директно са Срибирско Карпатских планина, нама у госте и непозване, стижу снежне мећаве, и потпуно окупирају и затрпају нашу планину снегом. Безуспешно је описивати нестварност и силину ветра, жустру игру снега и сибирског хладног ветра, бајковитост призора који се угледају када се мећаве смире... ко није доживео свакако мало вероватно да ће и поверовати какав је то чудесни осећај, посматрати и доживети тако нешто, и како све то заправо изгледа изблиза. Ево неколико фотографија које показују како управо изгледа ових дана око нашег манастира...

Временске прилике у души

Одјекнуо је и последњи ехо узбуђене, раздрагане и многометежне летње свакодневнице. Јесен долази ненаметљиво, тихо... брише живахне и сунцем окупане слике лета. Својом неземаљском палетом боја, које се протежу кроз све замисливе и незамисливе нијансе, испуњава контуре земље. Затим полако односи све са собом, ... пред њеним моћним дахом, у врхунцу експанзије боја, нестаје лишће, плодови, латице, нежне птице.... умирућа природа, нестаје пред погледом телесног света, да би след зимског сна васкрсла у пуном сјају и још једном потврдила истинитост свеопштег Васкрсења. Коначно зима је најављена, и може да се представи свету... ослобођено јој је и очишћено место где може да се искаже свом силином и постојаношћу својих атрибута... снега, леда, мраза... њено зимско царство наступа.

ЛЕТЊИ СВ. ЈОВАН - МАНАСТИРСКА СЛАВА 2017

Торжественo и у радосно - молитвеном духу протекао је празник Светог Јована, наша манастирска слава. Припреме су почеле доста раније, а пред сам празник у манастир је пристигло око двадесетак ходочасника, из разних крајева Србије, који су нам увеличали претпразничну радост и заједно са нама поделили тренутке последњих припрема.

ПАР РЕЧИ О ПРОШЛОЈ ЗИМИ

Зима се одавно завршила, која је била са великим снегом и још већим минусом. Ове године температура се спуштала испод -25 степени, и јак ветар кога од милоште зовемо " микуљац " чинио је да изгледа још хладније него што јесте. Још увек се са тихом језом сећамо образа црвено - плавих од његових хладних удараца, и тог невероватног струјања ваздуха због чије брзине нисмо успевале да удахнемо, већ као рибе на сувом, отимале смо се са том величанственом стихијом о делић кисеоника, постајући сведоци своје сопствене немоћи и ништавности, као и величине Божије. У тим тренуцима, чинило се да та ледена стихија доиста може човека пренети са место на место, као што је целу ноћ превртала сметове, пребацујући их час на једну, час на другу страну, чинећи свако јутро другачијим и нестварнијим. Можда је баш због тога, Господ и уредио да будемо на овако неприступачном месту, доиста суровом у зимским месецима, како би смо и на своме телу осетили ту силину којом Господ све уређује, да схватимо да смо сви ми у милости и љубави Божијој...

ПРОЛЕЋНО СВЕЧАНО РУХО

" Господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити.
На месту зеленила настани ме, на тихој води одгаја ме.
Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена свога ради.
Ако пођем и посред сени смрти нећу се бојати зла,
јер си Ти са мном.
Штап Твој и палица Твоја они ме теше.
Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим.
Намазао си уљем главу моју, и препуна је чаша Твоја
којом ме појиш.
И милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, 

и ја ћу наставати у дому Господњем задуго "  ( Пс.22 )

Поглед на велелепни Ртањ из манастирског конака

   Христос Воскресе! Драги пријатељи наше високопланинске обитељи, пожелеле смо да са вама поделимо неке тренутке наше питоме дивљине у којој обитавамо милошћу Божијом, ево већ више од једне деценије. Иако је прошло тако много година, за нас је увек изнова изненађујућа лепота увек исте али увек тако различито одевене Божије творевине, коју Творац свакога јутра и сваке вечери брижљиво пресвлачи у што лепше и што свечаније рухо, припремајући је за свој други долазак, када ће се и од нас тражити наша добра дела и врлине, као свечано рухо у које ће бити одевене наше душе. Размислимо о дану и часу том, кога нико неће избећи, и постарајмо се да наше душе обучемо у достојно рухо кога се нећемо постидети. Нека нам пример буде ова Божија творевина, која и нема и глува, без покрета и погледа, сведочи тајну другог доласка Господњег и упозорава да стражимо, јер не знамо у који ће час Господ доћи и дати свакоме по делима његовим.

Пар зимских фотографија са Микуља (Зима 2012/13.)

ПРОЛЕЋЕ у неколико фотографија

Микуљски Камен и деца

После манастирске славе излет на Микуљски камен је развеселио све

Спремање сена за дугу зиму - фото приказ

Наша крава

На ливадама испод Микуљског камена

Микуљски камен, снег и сунце

Недеља крстопоклона. После недавних снежних падавина и мећава први сунчани дан. Одлучиле смо да пред Микуљским крстом прочитамо Акатист Часном Крсту и да се потом попнемо на сам Микуљски камен који нас сваки пут својом величанственошћу надахњује на созерцавање* славе Божије кроз немо посматрање великолепности Божије творевине.

ПРИНОВЕ - ЈАРИЋИ

Усред мећева и застрашујућег фијукања снежних ветруштина и вејавица у топлој шталици манастирских коза, крајем фебруара зачуло се умилно мекетање малих јарића...

Лепоте Божије творевине

Лисине - обронци Бељанице и капија Кучајских планина, а уједно и место престанка асфалта и почетка планинског макадама који води до нашег манастира. Предлажемо вашој пажњи зимске фотографије живописног Водопада Лисине или Великог бука.  

 

Између гора теку воде

Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

 

Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.

 

Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде. 

Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

 

Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

 

Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

 

Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

 

 

 

(одломак из Псалма 104.)

Божић 2010.

БОЖИЋ И БОГОЈАВЉАЊЕ НА МИКУЉУ 

Фотографије са коментарима

+ + +

Мати Ефросинија на Бадњи дан, раном зором носи бадњак са другог брда ка манастиру.

+ + +

У утроби Микуљске стене

ЗАПИСИ ИЗ ПОДЗЕМЉА

Ево неколико фотографија из Микуљских јама које су отац Акакије уз помоћ монаха Максима недавно обилазили упознавајући се са подземним светом Микуљског камена. 

Један од уских улаза у утробу Микуља

Становник јама - слепи миш узнемирен неочекиваним посетиоцима

Подземни накит, мали али и те како леп.

Увлачење у подземне ходнике

Крајолик

ИЗЛЕТ НА ВРХ БЕЉАНИЦЕ

Пре неки дан са нашим драгим гостом из Енглеске Владимиром Мосом свратили смо до Бељаничког бисера природне лепоте званог "Речке" као и самог врха планине Бељанице (1336 н.в.) Овај северни део Бељанице је прекрасна висораван са богатим буковим шумама, многим вртачама, увалама и слепим долинама (Убедљиво најлепше су "Речке" са понором дубоким 150 m). 

Било је заиста предивно гледати кањон Ресаве, кроз који често пролазимо на путу до нашег манастира, са висине. Као на длану испред нас је био прострт цео Кучај.

Слава Богу који је сву ову лепоту премудро створио!

Ево неколико фотографија:

Висораван "Речке"

Понорница

Речке

Понорница улази у расцепљене стене ка свом подземном току

Сам врх Бељанице - 1336 м.н.в

Врх Бељанице

Литице врха Бељанице. У позадини су Рашкове Ливаде и величанствени кањон Ресаве

 

Поглед ка Лисинама и Стрмостену

Планина Бељаница (Кликни!)

Бељаница Српска лепотица (Кликни!)

Чудна биљка

Шетајући кроз шуму наишли смо на ову чудну биљку. Да ли неко случајно зна која је ово биљка?



Стигао је одговор на наше питање. Погледајте у коментарима.