уторак, 20. септембар 2016.

ПАР РЕЧИ О " МАЛОЈ ГОСПОЈИНИ "

Свети владика Николај Велимировић

Фреска Рођења Пресвете Богородице у манастиру Студеница

 Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове.Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука!
Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

Свим нашим драгим читаоцима честитамо од срца празник Рождества Пресвете Богородице са молитвом упућеној за све нас :

ПРЕСВЈАТАЈА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС !

петак, 16. септембар 2016.

СА БРАТСКОГ САЈТА

Порука Његовог Преосвештенства владике Акакија поводом 
" параде поноса 2016 "


ГРАЂАНИ И ГРАЂАНКЕ СОДОМЉАНИ, ВИ И ВАША СОДОМСКА РЕВОЛУЦИЈА 
У СРБИЈИ НИСТЕ ДОБРОДОШЛИ! 

„И рече Господ: вика је у Содому велика и грех је њихов грдан. Зато ћу сићи  да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако да знам“ (1. Мој. 18;20-21)

У недељу 18. септембра по грађанском календару свако ко себе сматра православним хришћанином мора на достојанствен и ненасилан начин рећи своје „НЕ!“ грађанима Содомљанима, који ће уз подршку проевропских либерално демократских власти бестидно марширати српском престоницом тражећи од нас, православних Срба, да Содомски грех прихватимо као нормалну појаву без које Србији нема места у морално посрнулој и антихришћанској Европској Унији. У недељу, 18. септембра, ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, дужан је да ради својих предака и ради будућих генерација узме активно учешће у оштром протесту против содомизације Србије тако што ће изаћи на Београдске улице и својим протестним присуством рећи „НЕ!“ содомској револуцији.
Ко су грађани Содомљани и какве су последице њихове полноизопачене и неморалне револуције, коју по ко зна који пут покушавају да спроводу ових дана у Београду?   
Да ли знате, браћо и сестре Срби, старозаветну причу о праведном Лоту и граду Содому? Та прича треба да нам открије са каквом се богомрском пошасти сусреће српска престоница – Београд, а преко ње и цео српски народ.

субота, 27. август 2016.

ДО СЛЕДЕЋЕГ СПОК - а...



Лазаревци
   Овогодишњи Светолазаревски православни омладински камп - СПОК, уз Божију помоћ, успешно је приведен крају, сви полазници и волонтери кампа су ових дана пристигли у своје домове, препуни утисака и прелепих успомена којих ће се радо сећати наредне године, све до следећег кампа, ако Бог да. Ми као организатори смо веома задовољни како је све протекло, узимајући у обзир велики број деце, која су желела да буду тзв. Лазаревци. Са бројем деце повећавао се и број волонтера, као и оних који су желели да повремено посећују камп, тако што ће своје време проводити у манастиру, а повремено одлазити у једнодневни обилазак кампа. Искрено речено, када смо постали свесни броја људи који ће боравити у манастиру односно кампу, а чија се цифра вртела од 50 до 60, били смо у благој неизвесности како ћемо све то спровести у дело. 

Until the Next St. Lazar Camp Session…


"Lazarites"

This year’s St. Lazar Orthodox Youth Camp (Svetolazarev Pravoslavni Omadenski Kamp – SPOK), with God’s help, ended with much success. All the camp participants and volunteers over the past few days have been arriving home, overflowing with their impressions and lovely memories which they will treasure for the rest of the year, all the way until the next camp session, God willing. As the organizers of the camp we sisters are very satisfied with how everything went, considering the large number of children who wanted to be “Lazarites.” With the growing number of children also grew the number of volunteers. So also grew the number of  those who wished to at least visit the camp, who otherwise stayed at the monastery, but would come now and then to spend a day at the camp. To be honest, when we realized how many people would be coming to the monastery (and camp), somewhere between 50 and 60 people, we were in mild doubt of how we would manage the entire affair.

петак, 26. август 2016.

ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА


    лето Господње 2016
   



    Јављам вам се драги моји укрепљена Микуљском пустињом, пуном изобиља и радости, преплављеном речима: " Занео си ме љубавном чежњом Христе и изменио Твојом Божанском љубављу ".
    За живот у сестринству је неопходна велика жеља а превасходно Божији призив и благослов. Иако нас исто сунце греје, верујте да га сестре ни не виде, јер њихов дан започиње у мрклој ноћи, стајањем на молитви уз трептај свећа и кандила, и наставља се радом и изгарањем у трудовима. Подношење такве недокучиве жртве ради ближњег није блиска људској природи. Сво богатство овог света да прикупим и да га пружим сестрама на дар не може одужити пуноћу захвалности којом моје срце куца, у нади да ћу дочекати дан када поново угледати манастир Светог Јована и бити гост обитељи. Сво наше уздање, сва наша вера, сва наша чврстина, сав наш недостижни подвиг лежи у вама драге сестре. Јер цео наш световни живот је само привид и сенка правог живота. Хвала што нас примате, хвала што постојите, неизмерно хвала што сте чувари Светиње! 


ваша у Христу
попадија Марија



From the Guestbook


Summer of Our Lord 2016



My dear sisters, I write you now strengthened by the Mikulj wilderness, full of joy and abundance.  I keep thinking, “O Christ, Thou hast carried me away with loving longing for Thee and changed me with Thy divine love!”

For life in a sisterhood, it is necessary to have a great desire for it, as well as above all, a vocation and blessing from God. Even if it is the same sun that warms us, believe me that the sisters do not even see it, because their day begins in the dead of night, standing at prayer in the flickering light of candles and oil lamps, and continues with hard labor throughout the day.  Taking on such incredible sacrifices for one’s neighbor is not kin to human nature.  If I could collect all the wealth in the world and offer it to the sisters it would not be enough to repay them the debt of gratitude that beats in my heart, in the hopes that I will see St. John’s Convent again and be their guest.  All of our hopes, all our faith, all our firmness, all our unreachable ascetical struggles lie with you, dear sisters.  For our entire worldly life is only a mirage or shadow of real life. Thank you for having us, thank you for existing, thank you so much for being the caretakers of this holy place!


Your sister in Christ,

Popadija Maria

четвртак, 14. јул 2016.

Holy Prince Lazar Camp is in Need of Help!


This year for the fourth time, our monastery will be sponsoring the Holy Prince Lazar Summer Camp during the first ten days of August at the entrance into the Lazar Canyon. During these warm days and the summer vacations, those who attended St. Lazar camp are growing more and more impatient as that precious time of socializing and growing in an Orthodox and patriotic spirit comes ever closer. Telephone conversations and correspondence over social networks that the Lazarites maintained over the past year have now come to boiling point as the day approaches when all will stand again under St. Sava’s banner and harmoniously sing the anthem “O God of Justice.”  Of course, every year new members join so that the St. Lazar community is growing more and more.

недеља, 10. јул 2016.

МАНАСТИРСКА СЛАВА - РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА



   И ове године, торжествено и уз велики број присутних гостију, прослављено је Светом архијерејском Литургијом рођење Светог Јована Претече, нашег небеског покровитеља и заступника. Празничном Литургијом началствовао је његово преосвештенство епископ ресавско шумадијски господин Нектарије уз саслуживање јеромонаха Максима и јереја Стефана, а којој је присуствовао и његово преосвештенство епископ Утешитељевски господин Акакије. 

субота, 11. јун 2016.

СПОК-у ЈЕ ПОТРЕБНА ПОМОЋ!



   И ове године као и претходних , под покровитељством нашег манастира, током првих десет дана месеца августа, на улазу у сам Лазарев кањон одржаће се летњи православни камп за децу. Са топлијим данима и школским распустом, полазници Светолазаревог кампа постају све нестрпљивији, обзиром да се то драгоцено време дружења и одрастања у православном и родољубивом духу све више и више приближава. Телефонски разговори и преписке путем друштвених мрежа које су током целе године биле актуелне међу Лазаревцима, сада долазе до степена усијања, јер се ближи дан када ће сви стати под Светосавску заставу и сложно запевати химну " Боже правде ". Наравно, сваке године се придруже и нови чланови, тако да Светолазаревска дружина како године пролазе, све више и више расте.

петак, 10. јун 2016.

Thoughts Before the Tonsure

Dear Brothers and Sisters in Christ, 

Due to several letters that we have had in the past few months asking about monasticism and the monastic life, we offer you some thoughts written by one of our sisters shortly before her tonsure. We hope that this helps you get a better look at what seems like a difficult life, but what is in fact the easy yoke and light burden of Christ.  We sincerely hope that this little piece, written from the heart of one nun, will inspire some people for this ascetic struggle and show to those who already are considering it the beauty and loftiness of the monastic calling. 





“How do you feel?”

Let’s see. At this moment I am up to my elbows in grated potatoes, with a bucket more waiting for me whose continents do not seem to be diminishing.  I can hardly hear myself think from the roar of the generator, cement mixer and heavy duty drill outside. There are knives in my throat from heavy singing and anxiety. In my head is a mile-long list of things I need to do in the next minute, hour, day, and week, none of which look like they are going to get done. I can count on one hand the number of times I read anything or did my prayer rule in the last month(s!).

“Horrible!” would be my immediate answer.

понедељак, 06. јун 2016.

МИСЛИ ПРЕ МОНАШЕЊА

   Драга браћо и сестре у Христу, Христос Воскресе! Поводом бројних писама која сте нам упућивали током протеклих месеци, а која се односе на питања о монаштву и монашком животу уопште, предлажемо вашој пажњи нека наша размишљања која су се одигравала у данима пред сам чин монашења, а која вам могу макар мало приближити овај на изглед врло тежак али у суштини веома лак начин живота јер " јарам Христов је благ, и бреме Његово лако ". Искрено се надамо и верујемо да ћемо овим текстом, писаним из самог срца једне наше монахиње, ободрити многе душе на подвиг, а које већ размишљају о узвишености и достојанству монашког лика.



   " Како се осећаш? "

  Да видимо. Овог тренутка сам до лаката у ренданом кромпиру, док ме чека још пуна канта, чији се садржај, како се чини уопште не смањује. Једва да чујем своје мисли од буке агрегата, мешалице за бетон и бушилице. Као да су ми ножеви у грлу, што од певања што од узбуђења. У мојој глави је километарска листа ствари које треба да урадим у следећем минуту,сату, дану, недељи, од којих тешко да ће и једна бити завршена. Mогу да набројим на прсте једне руке, колико сам пута прочитала нешто или завршила молитвено правило последњег месеца (месеци)!

  " Ужасно се осећам! ", био  би мој непосредан одговор.

петак, 27. мај 2016.

ПРОЛЕЋНО СВЕЧАНО РУХО

" Господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити.
На месту зеленила настани ме, на тихој води одгаја ме.
Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена свога ради.
Ако пођем и посред сени смрти нећу се бојати зла,
јер си Ти са мном.
Штап Твој и палица Твоја они ме теше.
Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим.
Намазао си уљем главу моју, и препуна је чаша Твоја
којом ме појиш.
И милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, 
и ја ћу наставати у дому Господњем задуго "  ( Пс.22 )

Поглед на велелепни Ртањ из манастирског конака
   Христос Воскресе! Драги пријатељи наше високопланинске обитељи, пожелеле смо да са вама поделимо неке тренутке наше питоме дивљине у којој обитавамо милошћу Божијом, ево већ више од једне деценије. Иако је прошло тако много година, за нас је увек изнова изненађујућа лепота увек исте али увек тако различито одевене Божије творевине, коју Творац свакога јутра и сваке вечери брижљиво пресвлачи у што лепше и што свечаније рухо, припремајући је за свој други долазак, када ће се и од нас тражити наша добра дела и врлине, као свечано рухо у које ће бити одевене наше душе. Размислимо о дану и часу том, кога нико неће избећи, и постарајмо се да наше душе обучемо у достојно рухо кога се нећемо постидети. Нека нам пример буде ова Божија творевина, која и нема и глува, без покрета и погледа, сведочи тајну другог доласка Господњег и упозорава да стражимо, јер не знамо у који ће час Господ доћи и дати свакоме по делима његовим.