СРПСКИ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИ ОПШТЕЖИТЕЉНИ МАНАСТИР - НОВИ СТЈЕНИК, МИКУЉ "Stjenichanka" blog of the Serbian True Orthodox Coenobitic Monastery New Stjenik, Mikul Rock, Serbia
 |
| Новостјеничка икона Светог Јована Крститеља са честицом његових моштију |
У недељу Светих Отаца, почетком јуна месеца, у нашем манастиру Нови Стјеник, спонтано је дошло до малог монашког сабрања, где смо имали част да нам гости буду уз нашег Владику Акакија, Архиепископ Софроније Северноруски и Сантпетербушки из Русије и игуманија Амвросија заједно са својим сестрама, монахињама из манастира Портаитисе (Бугарска).
On the Sunday of the Holy Fathers in the beginning of June, a spontaneous little monastic gathering took place at our monastery Novi Stjenik. Along with our own spiritual father Bishop Akakije, we had the honor of hosting Archbishop Sophrony of Northern Russian and St. Petersburg and Abbess Amvrosia with her sisters, nuns of Portatissa Convent (Bulgaria).
На дан „пролећног“ светог Јована Богослова, 8/21. маја 2022. године, на литицама Микуљског камена (1000 м нмв), изнад манастира Нови Стјеник, преосвећени епископ Акакије осветио је монашку келију посвећену светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову, тачније чудноватој прашини која је излазила из његовог гроба у Ефесу.
On the day of the spring feast of St. John the Theologian, May 8/21 2022, on a rocky outcropping just under the cliffs of Mikulj Rock, above the Novi Stjenik monastery, Bishop Akakije consecrated a monastic cell dedicated to the Apostle and Evangelist St. John the Theologian, more precisely, to the miraculous dust from his grave in Ephesus.
Иван А. Иљин
Кад сам напунио осам година, баба ми је поклонила црвену свеску у плавом кожном повезу и рекла: "Узми овај албум, уписуј унутра све што ти се чини паметним и добрим, и нека ти свако од нас напише нешто за успомену..." Какво разочарење!... Тако сам желео да добијем оловне војнике, чак сам их ноћима сањао... и одједном - албум - каква глупост... Али деда је узео моју нову свеску и на првој страници написао: "Ако желиш срећу, не мисли на лишавања: научи да живиш без онога што немаш". Да, лако је њему да тако говори; "Не мисли..." А ја сам се увредио до суза. Али шта је ту је, морао сам се помирити...
Спокој је један од првих утисака који преплави људе који посете манастир. Осим за време Празника или када је већа група посетилаца присутна,који могу бити извор жагора, генерално, тишина је засигурно обележје манастира. Ипак, ова тишина не притиска, чак и кад видимо старији монаси укоревају млађе неприличан смех или немаран говор. Напротив, манастир иако је духовно поприште на коме је непоходна непрестана пажња јесте радосно место. Претеране емоције и прича се држе у границама умереног за своје добро и за добро свог ближњег, јер је свима је главни посао молитва и борба са страстима. Обуздавање језика је од велике помоћи у оба ова посла,а то отвара један потпуно нов свет,у који онај ко води немаран живот, пун празнословља и расејаности неће крочити.
Tranquility
is one of the first impressions which strikes those visiting a monastery. With the exception of feastdays or when
larger groups of visitors come, who may be sources of chatter, in general, the
quiet is surely a hallmark. Yet this quiet should not be oppressive, even if
even if perhaps one might see an older monastic reprimand someone for an
unseemly burst of laughter or careless talk.
On the contrary, a monastery, while maintaining a sober atmosphere, is
actually a should be a cheerful place, even if it is spiritual battleground. Displays of emotion and talk are kept in
moderation for one’s own good and the good of one’s neighbor, as everyone’s
main job is prayer and the battle with the passions. Reining in one’s tongue is
a huge help in both of these jobs, and what is even better, it opens up an
entire new world which no one who leads a careless life full of babble and
distraction will ever experience.
Рођење светог Јована Крститеља сваке године окупи мноштво верника, пријатеља и добротвора нашег високопланинског пустињског манастира. Ове смо године били пријатно изненађени колико се њих потрудило да дође да заједно прославимо манастирску славу Светог Јована, с обзиром да је до манастира пут дуг, прави планински без асфалта и често тешко проходан.
 |
Изнад манастира |
Децембар на Микуљу обично карактерише први снег, прелазак на мирнији и усамљенији, зимски режим живота као и храмовна слава наше зимске капеле, светог преподобномученика ђакона Авакума.
