субота, 14. јануар 2017.

ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА

Микуљски камен, наше уточиште
        Сасвим недавно у нашем манастиру боравила је неколико месеци, једна млада двина особа, сестра у Христу и трудбеница. Она је први пут код нас, тек нас је и упознала, и нас и наш манстирски живот. Били смо дирнути, како једна млада душа у данашњем свету, који већ дубоко у злу лежи, није самим тим злом опијена, већ се бори из његових канџи и одушевљава и надахњује животом у пустињском манаситру, који данас многима, нарочито младима изгледа суров, незанимљив и недостижан.
Њене речи, који овде наводимо у целости и неизмењене из наше књиге утисака, најбоље говоре о томе...

субота, 31. децембар 2016.

СВЕТИ ЂАКОН АВАКУМ - СЛАВА ЗИМСКЕ КАПЕЛЕ


Крај децембра, време када пада празник светог ђакона Авакума, обично је неизвесан у погледу првих озбиљнијих планинских снегова, те је због тога мало ходочасника у могућности да походе манастир Нови Стјеник и да узму учешће у прослави храмовне славе зимске капеле посвећене светог ђакону Авакуму.

Новостјеничке монахиње су у то време већ све обезбедиле за дугу и сурову планинску зиму и чини се као да су за спољашњи свет већ заспале зимским сном.

субота, 24. децембар 2016.

МАТЕРИЦЕ - највећи хришћански празника мајки и жена

ЧАСТ СРПСКИМ МАЈКАМА
Свети Владика Николај Српски

Свети Владика Николај са мајком



" Благо утроби која те је носила
и грудима које су те дојиле " ( Лк. 11, 27 )

  Част и похвала српским матерама! Коме ако не њима? И када да кажемо, то ако не данас, на српски празник светих Матера, на Материце? Ја кажем с р п с к и, због тога што само Срби имају и држе овај празник. Није ми познато, да и један други православни народ, нити иједан народ уопште у свету, има празник Материца. У нашим црквеним књигама ове две недеље пред Божић посвећене су Праоцима и Оцима, то јест оним праведницима и пророцима Старог Завета који чезнуше за доласком Спаситеља света, који Га символично оцртаваше или пророковаше, али га не дочекаше. Зашто је црква установила ово празновање старозаветничког угодника баш пред Божић, баш пред Рођендан оснивача Новог Завета? Зато, да би нам предочила везу између старога и новога. Зато, да би нас научила да гледамо на свету историју рода људског као на целину. И још и за то, да би нам показала како у плану Бога Промислитеља нема прекида.

четвртак, 22. децембар 2016.

КРОЗ СНЕГОВЕ ДО ТИШИНЕ

Живећи у високопланинском манастиру, и привикавајући се на услове које планина диктира, много пута смо чуле питање, да ли је заиста непроходно током зимских месеци и да ли је тада ипак некако могуће доћи до манастира? Следећи текст вас води на сајт  нашег пријатеља, који је једне зиме победио планину и уз помоћ Божију стигао сигурно до манастира. У тексту уз детаљан опис  путешествија, можете погледати и доста фотографија, које су употпуниле доживљај вишечасовног пешачења кроз снежни Кучај. Уживајте!


ПУТЕШЕСТВИЈЕ ДО ЗАВЕЈАНОГ МИКУЉА И МАНАСТИРА
" НОВИ СТЈЕНИК "

Панорама главног гребена Кучаја, посматрана са Микуља. С лева на десно: Оманиш, Оштри Камен, Кисели Врх, Велика и Мала Бота, Мала и Велика Треста

Након што препешачите Кучај по снегу постајете свесни да, можда постоје више планине у Србији, али не постоји већа дивљина. Овај огроман, ненасељени простор, један динамичан сплет кречњачких и вододрживих стена који нас лети мами својим бујним ливадама и шумама, кањонима, видиковцима, пејзажима који се пред нашим очима непрекидно трансформишу како остављамо километре за собом, зими је много суровији, дивљији, пустији. Људи који су и лети по Кучају ретки, зими уопште нема, а путеви, без обзира да ли је реч о шумским " магистралама " или једва уочљивим козијим стазицама, нестају под дебелим снежним покривачем, да би се поново појавили тек на пролеће, када се отопе снегови. 




субота, 17. децембар 2016.

МАНАСТИРСКЕ ВОДОНОШЕ - ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ

Зима 2013. године,
забележено манастирским фотоапаратом као успомена на дугогодишње послушање доношења воде, које је било наша свакодневница. 
Данас се са радошћу и тугом сећамо тих благодатних дана и молимо Бога да не заборави наш труд и усрђе које смо уложили градећи нашу Светињу - манастир Нови Стјеник



ИЗ ЖИТИЈА ПРЕПОДОБНОГ АНИНА

   ПРЕПОДОБНИ Анин беше родом из Халкидона од родитеља благоверних; мален растом као древни Закхеј, но велики сасуд Светога Духа. Одмалена беше кротак и ћутљив, и без икаквог учитеља стремљаше добрим делима.
Када му би петнаест година он остаде без родитеља. Одмах се одрече света, ступи у један свети манастир, и узе на себе анђелски образ. Затим, жељан потпуно безмолвног житија – пустињачког молитвеног тиховања, он оде дубоко у пустињу, где река Еуфрат раздваја Сирију од Персије. Тамо пронађе неког монаха Мајума, који је у пећини живео изванредним подвижничким животом, настани се код њега, и подражаваше га у пошћењу и посвуноћним молитвама. А њихово пошћење беше толико да целе свете Четрдесетнице све до Ускрса нису ништа јели. Но лица им беху светла као да се стално госте за царском трпезом. И ученик, блажени Авин, толики напредак показа, да и старца превазилажаше. Јер је много пута, и осим свете Четрдесетнице, по четрдесет дана проводио без хране, молећи се дан и ноћ. И дивљаше се старац таквом подвигу његовом.

петак, 16. децембар 2016.

ПОСТОМ РАДОСТИМ НАДУ МОЈУ У ТЕБЕ



Постом радостим наду моју у Тебе, Грјадушчи Господе мој.
Пост убрзава моју припрему за долазак Твој, једино чекање мојих дана и ноћи.
Пост отањава тело моје, да би оно што остане могао лакше осветлити духом.

среда, 19. октобар 2016.

О ПОХОТИ И ПАМЕТИ ЕВРОПЕ

   Где је највећи мрак? Тамо где букти највећа светлост, па се угаси. Тамо је највећи мрак. На тргу где сија стотине сијалица и где се ноћ такмичи у светлости даном, па кад све сијалице утрну, онда на томе тргу осећа се већи мрак него у неосветљеним чергама циганским.

   Ај, браћо моја, у наше дане ми уздигосмо вође наше и отворисмо очи наше и видесмо такав трг. И беше осветљен тако да се такмичаше са сунчаним небесима. Али му се све сијалице погасише и ми погледасмо са балканских висина и видесмо долину без светлости, мрачну као што је мрачан дом кртице под земљом. Тај трг обележен је на мапама света под именом Европа, а по свима заузетим народима са именом безбожство и немилост.

ДРАГЕ УСПОМЕНЕ

 МАНАСТИРСКИ ЛЕТОПИС

11 / 24. ЈАНУАР 2009.


   Благословите. Мирно теку јануарски микуљски дани, пуни благодати и топлине. Напољу је такође топло, снег се доста отопио, чак је и киша падала. Отац Акакије се јуче вратио из своје колибе посвећене Св. Јовану Богослову у којој је тиховао већ дуже време. Након пар сати проведених у манастиру, морао је кренути за Београд на прославу Светог Саве, а нас неколико сестра иде да га испрати. Са њим ће поћи и мати Касија.


   Испратити оца подразумевало је да понесемо тестеру моторну, лопате, секире..Отац је носио акумулатор од ладе ниве, која нас је чекала ниже манастира заробљена од стране једне букве. Снега није било пуно, али зато попадалог грања услед ледене кише која је данима падала, је било у изобиљу. Да би отац могао путовати, морали смо прокрчити наш пут, који је био најкритичнији.

понедељак, 10. октобар 2016.

ТОРЖЕСТВЕНО ПРОСЛАВЉЕН ИМЕНДАН ИГУМАНИЈЕ МАТИ ЕФРОСИНИЈЕ



Всечесњеј игуменији Ефросинији подажд Господи долгоденственоје житије, здравије же и спасеније и и во всем благоје поспјешеније и сахрани ју на многаја љета!

       Именданско славље, наше уважене Игуманије Мати Ефросиније, и ове године је торжествено прослављено. Свечана прослава одржана је 08.10.2016. (нови календар), на Утешитељеву. Иако је традиционално овај празник, прослављан у Новом Стјенику, већ другу годину за редом ово славље се одржава на Утешитељеву, услед жеље многобројних верника и пријатеља Игуманије Мати Ефросиније, а ради њиховог лакшег доласка, и због ревности свих заинтересованих да се празник Преподобне Ефросиније што торжественије прослави, јер стићи до Новог Стјеника у октобарске, кишне јесење дане, знатно је отежано.

четвртак, 06. октобар 2016.

ПРОСЛАВА ИМЕНДАНА МАТИ ЕФРОСИНИЈЕ

ДРАГИ И ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ НАШЕГ МАНАСТИРА И ВЕРНА ЧЕДА НАШЕ ЦРКВЕ!

Мати Ефросинија са својом игуманијом
 мати Јулијаном Стјеничком

 Срдачно вас све позивамао да поводом прославе имендана наше Високопоштоване игуманије Ефросиније 25.09/08.10. 2016. својим присуством и учешћем у заједничкој молитви, увеличате празник небеске покровитељке наше матушке, 
Преподобне матере Ефросиније Александријске,
чији спомен тога дана прослављамо.
И ове године ради лакше организације и вама доступнијег доласка, имендан ће се прославити на Утешитељеву, метоху нашег манастира 
(Раља код Београда).
Такође напомињемо да тога дана обележавамо и годишњицу истеривања нашег сестринства из манастира Стјеника код Чачка, када смо јавно прекинуле општење са јеретичком црквом у Србији,
и биле тога дана брутално избачене на улицу од истих. Од тада је почео исповеднички пут нашег сестринства под окриљем
 Српске Истински Православне Цркве.

СВИ СТЕ ДОБРОДОШЛИ!

Празнично јутрење тога дана 25.09/08.10.2016.године у суботу почеће у 7.00h, у чијем наставку следи Света Литургија са почетком у 9.30h. Након тога ће бити резање славског колача и свечана славска трпеза.

ОЧЕКУЈЕМО ВАС!


уторак, 20. септембар 2016.

ПАР РЕЧИ О " МАЛОЈ ГОСПОЈИНИ "

Свети владика Николај Велимировић

Фреска Рођења Пресвете Богородице у манастиру Студеница

 Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове.Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука!
Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

Свим нашим драгим читаоцима честитамо од срца празник Рождества Пресвете Богородице са молитвом упућеној за све нас :

ПРЕСВЈАТАЈА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС !

петак, 16. септембар 2016.

СА БРАТСКОГ САЈТА

Порука Његовог Преосвештенства владике Акакија поводом 
" параде поноса 2016 "


ГРАЂАНИ И ГРАЂАНКЕ СОДОМЉАНИ, ВИ И ВАША СОДОМСКА РЕВОЛУЦИЈА 
У СРБИЈИ НИСТЕ ДОБРОДОШЛИ! 

„И рече Господ: вика је у Содому велика и грех је њихов грдан. Зато ћу сићи  да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако да знам“ (1. Мој. 18;20-21)

У недељу 18. септембра по грађанском календару свако ко себе сматра православним хришћанином мора на достојанствен и ненасилан начин рећи своје „НЕ!“ грађанима Содомљанима, који ће уз подршку проевропских либерално демократских власти бестидно марширати српском престоницом тражећи од нас, православних Срба, да Содомски грех прихватимо као нормалну појаву без које Србији нема места у морално посрнулој и антихришћанској Европској Унији. У недељу, 18. септембра, ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, дужан је да ради својих предака и ради будућих генерација узме активно учешће у оштром протесту против содомизације Србије тако што ће изаћи на Београдске улице и својим протестним присуством рећи „НЕ!“ содомској револуцији.
Ко су грађани Содомљани и какве су последице њихове полноизопачене и неморалне револуције, коју по ко зна који пут покушавају да спроводу ових дана у Београду?   
Да ли знате, браћо и сестре Срби, старозаветну причу о праведном Лоту и граду Содому? Та прича треба да нам открије са каквом се богомрском пошасти сусреће српска престоница – Београд, а преко ње и цео српски народ.