недеља, 11. јул 2010.

ЈОВАНДАН 2010.

Слава манастира Нови Стјеник


Слава Богу и светом Претечи!

Као што је познато ове године годишње доба звано лето нисмо још увек дочекали, иако смо већ увелико ушли у јул месец. Непрестане кише, хладно време и ветрови код нас на планини су заиста веома заморни. Планирана сезона градње у манастиру је скоро замрла, а готово код свих нас постојала је оправдана стрепња какво ће време бити у дане манастирске славе.

Уз повремено али кратко просијавање стидљивог топлог летњег сунца кроз хладне густе тамне облаке које је силни планински ветар са великим напором котрљао са севера на југ наш манастир је завршавао последње припреме за прославу манастирске славе. Сви радови невезани за саму славу манастира били су прекинути. На неколико дана пре славе у манастиру се већ налазило око четрдесетак гостију који су махом смештени у шаторе манастирског православног кампа. Окупило се и поприличан број православне омладине и деце похађача Горске Дечије Веронауке 2010.

Владика Фотије, је у манастир стигао у уторак ујутро, тј. на један дан пре славе. Свечано и радосно је дочекан уз звоњаву звона. После окрепљења, разговора и кратког одмора одслужено је празнично велико вечерње. Владики су прислуживала четири свештенослужитеља: Јеромонах Акакије, јеромонах Нектарије Врднички, јеромонах Августин (нама веома драги гост из Енглеске) и јереј Стефан Николић. Вечерње је било заиста торжествено. Похвале и славословља Рођењу светог Јована Претече орила су се из грла свих присутних.


Сутрадан јутром отпочело је јутарње које се завршило св. Архијерејском Литургијом и ломљењем славског колача. Већ традиционална литија до Микуљског крста је нажалост одложена због веома јаког ветра и могућих падавина. Наравно, мали храм није могао да прими велики број окупљених људи (око 150 особа), тако да је већина верника била принуђена да остане напољу приљубљена уз јужни зид храма који је био и те како добро склониште од ветра. Све време службе неколико људи се мучило да кочевима и конопцима обезбеди шатор од јаких удара ветра али у тренутку када је после службе отпочела празнична трпеза љубави – ветар се стишао. И гле чуда, одмах по благодарењу и изласку Владике Фотија, ветар је наставио дрмусати шатор.


Поред самог Преосвећеног владике Фотија и његовог пратиоца Константина (уредника блога Еклисиастикос) који су дошли из Грчке, нашег драгог госта оца Августина из Енглеске као и мноштва гостију из разних крајева Србије и Српске Босне, нарочито истичемо гошће које су нам дошле из нашег сестринског манастира Лесна из Француске. Руски Истински Православни манастир Лесна послао је на нашу славу као званично изасланство две сестре: монахињу Амвросију и инокињу Татјану. Долазак Леснинских сестара за све нас je биo велико пријатно изненађење и нарочито духовно укрепљење. Оне су у име Високопреподобне игуманије мати Макрине и целог сестринства предали нашем манастиру на дар портрет Руске Царске породице и Руско дуборезано манастирско трпезаријско звонце уз веома потресно поздравно слово које је прочитано за врема славске трпезе, а које ћемо ускоро у целини објавити. Због тога нам је овогодишња манастирска слава нарочито драга јер се већ почело назирати предивно заједничарење наше три сестринске Цркве: Српске Истински Православне Цркве и Грчке Истински Православне Цркве са Руском Истински Православном Црквом.

Припремили смо за наше читаоце и доста фотографија са славе које можете погледати на следећој вези:

1 коментар:

ЈОВАН БАТАЈНИЧКИ је рекао...

Слике које дочаравају атмосферу иѕ живота СИПЦ јасно сведоче о лепоти а исто тако и о реалној снаѕи истински православних, иако на први поглед можда није тако. Најверодостојнији пример је свакако Нови Стјеник чија снага се поред правоверја темељи и на правоживљу.