петак, 09. новембар 2018.

Временске прилике у души


Одјекнуо је и последњи ехо узбуђене, раздрагане и многометежне летње свакодневнице. Јесен долази ненаметљиво, тихо... брише живахне и сунцем окупане слике лета. Својом неземаљском палетом боја, које се протежу кроз све замисливе и незамисливе нијансе, испуњава контуре земље. Затим полако односи све са собом, ... пред њеним моћним дахом, у врхунцу експанзије боја, нестаје лишће, плодови, латице, нежне птице.... умирућа природа, нестаје пред погледом телесног света, да би след зимског сна васкрсла у пуном сјају и још једном потврдила истинитост свеопштег Васкрсења. Коначно зима је најављена, и може да се представи свету... ослобођено јој је и очишћено место где може да се искаже свом силином и постојаношћу својих атрибута... снега, леда, мраза... њено зимско царство наступа.


И дух човечији, као и само тело наше, преживљава овај пребражај, ове варијације и игру природе у себи и на себи, по Божијем устројству. Лето непрестано рађа родове, улива животну снагу свакоме телу, „измишља“ разне животне потребе које се лако обављају при летњој топлоти и питомости,  и подстиче човека да му сва машта његова изгледа сасвим остварива и неограничена...  Дух лута, заокупљен новим сазнањима и свиме оним што може и неможе да обави, путује са места на место, разлеже се по целом човечанству и осваја лепоте земљине кугле. Мало је тада места у свакоме само за себе, за своју душу... 


Планински манастир, као што је наш, тада сав препушта се подвигу гостољубља и сезонских радова, потпуно живи за све друго, и најмање за себе... пожртвовање и телесну службу ближњем изискује сваки дуг летњи дан...  Летњи пољски радови односе часове и мисли, дух човеков претвара се у венце саткане од труда, зноја, делатном љубави ка ближњима... Потребно је обезбедити све, баш све, како би када зима наступи дух, а и тело починулли у њеној тишини... што се тада свакако чини лаким, јер тако и јесте Богом устројено.


Јесен нам допушта и даје времена да се посветимо нама вољеним стварима, дугим шетњама, нашим драгим животињама, мирним и неузбурканим, помало носталгичним поподневним сатима у дугим магловитим и кишним данима... када се стишавају унурашње буре... чини се, саме од себе. Планински густи магловити бедем, који се стиска око нас, недозвољава погледу да лута у даљину, враћа га самоме себе... да истражује Божију бесконачност и у човеку.



Јесен је мудра, смирује човека, уозбиљује својом грозничавом хладноћом подсећајући да наступа права, правцата хладноћа, лед и пахуље које неподсећају нинашта ововремено и земаљско...


Јесен је оборила у човеку мисли да је неуморан радник у врту својих потреба, ограничила га је својом маглом, хладним кишама и суморним блатњавим путевима... притерала га је у себе, вратила га је самоме себи. Шта има тамо у нашој души што није поспремљено, што се сакрило и умакло пред летњим бљештавим сјајем?! Требаће доста времена да се и то поспреми и уреди, можда чак и читава дуга, дуга и хладна планинска зима.  Слава Богу на висинама, Који царује изнад свих годишњих доба, слава Му, јер је устројио за нас сасвим белу, тиху, неометајућу зиму, чија тајанственост и једнолична белина непривлаче и неисцрпљују снагу духа, која је и више него потребна у борби и преиспитивању себе.


Ипак  није све и увек тако сиво и хладно... јесењи дани крију дубоку снагу живота. Поглед душе губи се далеко у надземаљским, рајским јесењим бојама и омамљујући, воде га ван ове земље и времена, тамо где се човек посвећује само својој души и узводи је Богу Милостивоме, Који све ово премудро устројава. Ако сада не сазри душа моја за спасење Твоје Господе, ако тужно срећни дани јесењи, не одвоје ме од свега земаљског и ако тишину зимску не испуним молитвом и страхом Твојим... у пролеће, када сва природа саображава се Славном Васкрсењу Твоме, ја нећу донети здравог и спасоносног плода, нећу васкрснути заједно са природом и лед зимски одебљаће и такав потрајаће у мојој души.  


Умудри Господе сваку душу да у свему око себе види Вољу Твоју и домострој спасења, као што тиме више него било шта друго одише круг годишњих доба!


Нема коментара: