Недеља крстопоклона. После недавних снежних падавина и мећава први сунчани дан. Одлучиле смо да пред Микуљским крстом прочитамо Акатист Часном Крсту и да се потом попнемо на сам Микуљски камен који нас сваки пут својом величанственошћу надахњује на созерцавање* славе Божије кроз немо посматрање великолепности Божије творевине.Ево и неколико фотографија које вам само донекле могу дочарати сву лепоту и величанственост тако нам драге планине...
Читање акатиста пред Микуљским крстом
Пењање на Микуљски камен
Излажење на сам врх
Поглед на Микуљски крст са саме литице Микуљског камена
Поглед на јужну страну
У позадини се јасно види Злотски или Лазарев кањон
Немо созерцавање* Зрење, виђење, мотрење које значи духовно сагледавање односно опажање узвишене лепоте у стварима.
Нема коментара:
Постави коментар