Октобарска манастирска Слава донела нам је игуманију, нову монахињу и веома важне многопоштоване госте...
Ових
дана наша монашка обитељ наслађује се преизобилном благодаћу коју је Господ, не
без разлога, штедро излио на наш манастир и све присутне. Наиме узрок оволике
благодати је монашење наше сестре, послушнице Саре, сада монахиње Екатерине, и
дуго очекивано привођење наше мати Ефросиније у чин игуманије. Присуство
владике Тихона, архиепископа РИПЦ, мати Ефросиније заменице леснинске игуманије
, породице Ален (породица новопострижене мати Екатерине), као и свог СИПЦ клира
и монаштва и многих верника, је удвостучило торжественост догађаја.
Овде посебно морамо да напоменемо да је ово
прва посета првојерарха РИПЦ његовог високопреосвештенства АрхиепископаТихона,
Српској Истински Православној Цркви. Владика Тихон је показао велику љубав и
пожртвованост, јер после дугог и заморног пута у Аустралију, потом у Француску,
манастиру Лесна, иако болестан, ипак је смогао снаге да нам учини ту част и радост и присуствује
на једном од најважнијих догађаја за наш
манастир, постављању у чин игуманије наше мати Ефросиније, прве игуманије
манастира Нови Стјеник.
Од нашег сестринства, владика Тихон је добио
на дар икону св. Саве, рад наше манастирске иконописачке радионице. Ништа друго
нисмо могли да му пружимо као одговор на његову велику љубав и подршку нашој
Цркви. Разумевање и помоћ коју нам је РИПЦ пружила кад нам је било
најпотребније, у пресудноме часу, ми никада нећемо моћи да заборавимо. Руси су
Српској Цркви рукополагањем Српског Епископа ( 2011г.у манастиру Лесна) безусловно
омогућили историјску самосталонст, доказујући да потпуно достојно и оправдано носе
име и српска браћа и истински хришћани, не само на речи него и на делу.
На
вечерњој служби , уочи св. Симона монаха (брат св. Саве), послушница Сара је
пострижена у ангелски образ, са именом Екатерина, у част св. Екатерине
леснинске. Наша сестра из Америке, после три године борби и савладавања саме
себе, пребивајући у не-лаком подвигу странствовања, пре-далеко од домовине, доказала је спремност да ступи у
рат са светом, ђаволом и телом, и примивши крст на плећа последује Господу.
Монашење
у свима увек произведе снажан и незабораван утисак. Јер ту, пред нашим очима,
тајанствено се дешава смрт и васкрсење,
једне душе, једног човека. Смрт је свима сасвим очигледна, али васкрсење није
свима толико разумљиво и јасно. Стари човек са свим својим гресима умире на
очиглед свих и рађа се нови, чисти, очишћени нови човек за Христа. Ипак ту чистоту
ваља очувати, што је тешко, болно и
захтева крваву борбу и многа одрицања, али то у суштини и јесте монашки живот :
непрестани труд да се обећани
завети изречени на монашењу
одрже, не само на речи, него и на делу. Јер сви знамо еванђелске речи Господа
нашега, вера без дела да је мртва вера. Монашка борба је тешка, јер су монашки завети у потпуној супротности са палом
човечијом природом и установљеним нормама човечијег живота. Тако је било кад је
монаштво тек настало, а како ли је тек
данас када су људски морал и вера у Бога
скоро потпуно ишчезли... Али Господ помаже свима који се труде да му служе и
ходе уском и тесном стазом спасења, испуњавајући заповести еванђеља.
За наше сестре најузбудљивији моменат је кад се
оној која се постризава даје ново монашко име.
По
нашем манастирском обичају, три савијена папирића са различитим именима стоје у
олтару. Једно од имена предлаже владика, једно Мати , а једно сестре. У датом
тренутку владика их узима и пружа мати игуманији да изабере један. Мати извлачи
папирић и даје владики, а он тада гласно изговара име које увек савршено
одговара новој монахињи која се кроз покајање и опроштај грехова поново рађа у
Христу. Као што се у служби каже, НОВО КРШТЕЊЕ примајући и од тада за Христа
једино живећи. Овог пута новопострижена је добила име по преподобној мати
Екатерини леснинској. Избором овог имена, благословеног од самог Бога, сви смо
осетили да је света Екатерина „ушла“ у обитељ и да ће од сада непрестано бдети
над нама. Наша веза са светим манастиром Лесна сада је само потврђена и продубљена. Света Екатерина
која је обновитељка српског женског монаштва, овим ја показала да и даље бди
над Србијом и женским монаштвом и стара се за његов развитак.
Новопострижена
мати Екатерина после надасве потресног и дирљивог чина остала је у цркви са
својих седам анђела,( који јој приступају када постаје невеста Христова) да се
моли за нас и цео свет. Јер очишћена од греха новим крштењем, има велику
смелост пред Господом и њене молитве неометано иду директно пред престо Творца.
Ми остали вратили смо се са „неба“ у „реалност“
и наставили свакодневне обавезе , чувајући увек Христа у срцу. Отпочеле
су ужурбане припреме за Матин имендан, који ми сваке године свечано
прослављамо, јер смо баш на тај дан избачене из свог матичног манастира
Стјеника, на планини Јелици, од стране српске патријаршије, а због Православног
исповедања вере, противног данашњим екуменистичким принципима, којих се
патријаршија упорно држи.
Уговорено
је да баш на овај дан Мати буде произведена у чин игуманије. Тај тренутак смо
толико дуго прижељкивали. Обичај је да ону која се поставља за игуманију
приводи друга игуманија. Ништа није случајно. Тако је у недељу наша
новопострижена сестра добила име по преподобној Екатерини, првој игуманији
манастира Лесна, а у понедељак, мати Ефросинија, заменица леснинске игуманије
Макрине и будућа игуманија, привела нашу мати Ефросинију пред владику Акакија,
да прими игумански крст и жезал.
Оно што је за нас као и за историју Истинског
Православља у Србији, веома важно је чињеница да је прва српска истински Православна
игуманија постављена од стране српског епископа (првог истински Православног
после више од пола века). То је оно што смо одувек жарко прижељкивали, али пре
само две године нисмо могли ни да сањамо да ће се те наше жеље заиста
остварити. Сада када је све дошло на своје место, не знамо како да се
наблагодаримо Господу, на превеликој милости и бризи.
СИПЦ
је добила своју пуноћу и силу кроз свог Српског Епископа. Свима је видљиво и
очигледно да је Црква почела да расте и физички, а посебно духовно, да јача из
силе у силу, ношена на крилима благодати која се излива кроз епископа који
представља Христа на земљи. Исто тако и Мати сада када је добила чин игуманије
и пред Христом „званично“ понела тај крст , који она као што сви знамо већ
одавно носи, верујемо да је примила и силу и благодат од Господа, да тај тешки
крст са лакоћом носи и испуњава своје
многобројне игуманске дужности и обавезе.
Ми, сестре смо уверене да ће се кроз мати Игуманију
Ефросинију спустити на нас и на наш
манастир још већа благодат и заштита, и да ће наш манастир , као Српска Црква
са епископом, од сада да расте и јача духовно док не постане неразрушива духовна тврђава. Свети Оци говоре да се са игуманским чином
добија и дар прозорљивости, тј. да игуман (игуманија) јасно може у потпуности да сагледа духовно
стање својих чеда и да савршено расуди какво је лечење коме потребно. Тако да верујемо
да од сада демони ће још више бежати од Мати и од силе која из ње
избија, а бежећи од ње бежаће и од нас - који смо под њеним пастирским
игуманским покровом.
Коначно хијерархија почиње да се успоставља у
нашој напаћеној мајчици светој Цркви, а на нама, њеној деци, је само
да то здушно прихватимо и
поштујемо, као од Бога одређено. Слава Господу који је нас грешне људе удостојио да будемо сведоци и учесници ових
историјски важних догађаја, који надамо се и верујемо, оцртавају будући духовни препород Србије.
Неизмерно
благодаримо Архиепископу Тихону што се потрудио да дође у Србију. Дубоки поклон
Њему, Пастиру добром, матушки Ефросинији леснинској као и свом клиру, монаштву,
верној браћи и сестрама који су поделили нашу радост, и немало се потрудили да
дођу у неприступачне планинске врлети Кучајске пустиње. Сви смо се заиста ових дана осећали као једна велика
духовна породица, иако је ту било људи
из Русије , Америке, Француске, Румуније и разних делова Србије, сви смо били
као један организам којем је глава Христос. Ово су тренуци кад човек у правом смислу те
речи осети и схвати истинско значење САБОРНОСТИ, па му се чини да су оваква осећања
предукус Раја, којег Господ да нас удостоји молитвама Пресвете Богородице, св.
Претече Јована, преподобне Ефросиније александријске, преподоне Екатерине
леснинске и свих светих, амин. Нека је радост наша свагда у Господу.
Нема коментара:
Постави коментар