БЕСЕДА Владике Акакија на уручењу игуманског жезла схиигуманији Ефросинији

Bishop Akakije's Words on the Enthronement of Abbess Efrosinia (Click for English)

РЕЧ НА ПОСТАВЉАЊУ ИГУМАНИЈЕ

Изговорена Владиком Акакијем на крају литургије, при уручењу игуманског жезла новопостављеној Новостјеничкој игуманији
 мати Ефросиније на њен имендан, 

Нови Стјеник, 8. октобар 2012.

Ко од вас не узме крст свој

 и не пође за Мном тесним путем,

 није Мене достојан (Мт.10,38).

Јеванђелски крст Ваш, високопреподобна мати Ефросинијо, од данас је, промислом Божијим, постао крст игуманства. Нека Вам при ношењу овог тешког али и спасоносног крста помогне Ваша светитељка, преподобна мати Ефросинија Александријска чији спомен данас прослављамо. Честитам Вам уједно и Ваш имендан, и од све душе желим да, молитвама ове Ваше небеске покровитељице, крст игуманства истрајно и пожртвовано носите не само на Ваше и спасење поверених Вам сестара, него и на спасење многих и многих душа које се срећу и које ће се сусретати са овим светим манастиром.

Поред прославе Ваше небеске покровитељице данас обележавамо и деветогодишње сећање на прогонство Вас и Вашег сестринства из манастира Стјеник. Сећамо се када су Вас, баш на Ваш имендан, екуменисти из манастира брутално избацили у шуму, на снег, где сте под ведрим небом заједно са Вашим верним сестринством уз појање тропара окренули и преломили Ваш имендански колач. Тај догађај не сме да се препусти забораву, јер је манастир Стјеник ушао у историју као први Српски православни манастир који се званично и јавно успротивио душегубној пошасти свејереси екуменизма, коју и речју и делом исповеда Београдска патријаршија, прекинувши са њом, на канонским основама, свако молитвено и евхаристијско општење. Исповедничка слава старог и новог Стјеника зато траје и данас, и трајаће за вјек вјека.

Напрсни игумански крст који вам је данас свечано стављен око врата није обичан. То је крст који је ископан испод темеља старе Стјеничке цркве, са моштима страдалника Христових које су Турци због верности Христу спалили заједно са Стјеничким манастиром. Тај крст је симбол нераскидивог прејемства исповедништва старог и новог Стјеника. Тај крст је симбол ондашњег и садашњег стајања и страдања за веру православну. Тај крст, нарочито у ово наше несрећно време апостасије свејереси екуменизма, треба да нас подсећа на ревност за веру нашег многострадалног Српског народа, који по цену смрти није пристајао ни да се потурчи, ни да се полатини. Поносите се мати игуманијо тим материјално скромним али духовно непроцењиво вредним Стјеничким крстом и трудите се да до краја будете његова достојна носитељка и чуварка. Што је рекао некада приснопамјатни Митрополит Јосиф Скопски, понављам и ја смирени Вама: Ево ти кћери крст и аманет: СА ЊИМ ИЛИ НА ЊЕМУ!

Вас је, за примање игуманског чина, пред моју смерност привела мати Ефросинија Леснинска – заменица и представница свечесне игуманије Леснинског манастира, високопреподобне мати Макрине. Ни ту нема никакве случајности. Божији промисао је хтео да Ваше игуманство повеже и са славним Леснинским манастиром, који је опет тесно повезан са историјском обновом српског женског монаштва, и са историјом нераскидивог пријатељства Српске и Руске Заграничне Цркве. Мати Ефросинија Леснинска је, овим чином привођења, Вама симболично предала благослов Леснинске чудотворне иконе Мајке Божије, као и њихове небеске покровитељице новопрослављене светитељке, преподобне мати Екатерине Лесненске.

  

Примивши на себе игумански крст, примите сад, Богом изабрана, и овај игумански жезал... и чујте још једну кратку пастирску реч: Благодаћу свесветог и животворног Духа-Бога, преко моје смерности, узведени сте данас у степен игуманије ове обитељи како бисте руководили ка спасењу словесне овце које су вам поверене, стечене најдрагоценијом Крвљу Господа и Спаситеља нашег.

Потрудите се да будете достојни свога звања, као мудра и непостидна делатница овога врта. Сестре које су вам поверене поучавајте заповестима Христовим и правилима монашког живота, пружајући им пример сопственим живљењем. Руководите их с кротошћу, љубављу и дуготрпљењем, баш као брижна мати, да би све живеле благочестиво, чисто и трезвено, како и доликује невестама Христовим.

Ви пак, Богољубиве сестре, удвостручите љубав и беспоговорну послушност према вашој игуманији, имајући на уму да је она – ваша духовна мајка и руководитељица.

Нека је благословен свети Претеча који је благоизволео да ова његова света обитељ коначно добије своју игуманију! На спасење свима!