субота, 13. октобар 2012.

Беседа Владике Акакија на монашењу

Беседа Владике Акакија изговорена на монашењу мати Екатерине (Allen) на вечерњој 6/7 октобра (грађ. кал.), манастир Нови Стјеник

Данас прослависмо празник Зачећа Часног Претече Јована, преславу наше од свих нас вољене и поштоване, Носвостјеничке Светојованске монашке обитељи. Прославили смо сећање на прво чудо у низу мноштва превеликих чуда из живота Часног Претече - небесног заступника овог манастира јер како смо видели његовом зачећу претходило је од стране архангела чудесно разрешење неплодности његових остарелих родитеља Захарије и Јелисавете. Архангел је при томе објавио још чудније ствари везане за његов живот, рекавши да ће он бити велики пред Господом и да ће живети строго подвижнички и да ће се испунити Духа Светога још у утроби матере своје, и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу, и он ће ићи пред Господом у духу и сили Илијиној. Он ће бити девственик као што је био и Илија, па чак и већи житељ пустиње него што је био он, и разобличиће безаконе цареве и царице и ту ће учинити више него Илија. Али посебно ће га превазићи по томе што ће бити Претеча Господњи јер ће, како каже архангел, напред ићи пред лицем Господњим. Ту чудима није крај: зачет, свети Јован је још у мајчиној утроби био помазан за пророка. Јер када је Пресвета Богородица са Богомладенцем у својој утроби стала пред његову мајку Јелисавету, он је, иако још без гласа, прославио Бога језиком своје мајке, а поигравањем својих тек формираних удова славио је присуство Божије. И као што се од самог свог зачећа ово божанствено дете од мајчине утробе показало као живо оруђе благодати, будући њоме покретано и испуњено Духом Светим, тако је, и када се родио, растао и крепио се Духом. Пошто га свет не беше достојан, он је још од детињства постао житељ сурове пустиње, водећи безметежан живот, без додира са сујетним и ужурбаним светом, живот узвишенији од земних и телесних жеља које заводе тело и телесна чула.

Вечерас смо присуствовали надасве благодатној и потресној служби пострига у монашки чин сасестре Новостјеничког сестринства послушнице Саре, а сада већ монахиње, мати Екатерини којом је ова света монашка обитељ, као и сви ми, обогаћена са још једном ангелоподобном молитвеницом пред Богом јер, како је познато, поред молитава за самог себе, за манастир у којем борави, за духовне старешине, за своју родбину, ближње и отаџбину, монах је и молитвеник за цео свет. Сетимо се само православних самодржаца византијских и словенских православних царева који су нештедимице градили и веома помагали манастире и монаштво у својим царевинама, а то стога што снагу и стабилност своје државе нису сагледавали само у материјалном богатству, војној сили и наоружању него у количини манастирских или отшелничких молитвеника - монаштва.  Таква слика о монаштву у очима савременог хришћанина одавно је у потпуности исчезла.
Преподобне сестре, новопострижена мати Екатерино ви које живите узвишени монашки живот и чији се начин живота, самим тим, разликује од световних обичаја и ствари, ви које се већ трудите да подржавате светог Претечу злопатничким животом у овој Микуљској пустињи знајте да на небу имате великог и моћног заступника јер се по предању свети Претеча сматра заступником женског монаштва, док се Пресвета Богородица сматра заступницом мушког. Интересантно је и то, да је Претеча као Пророк, прозрео да ће постојати монашки чин и он није био Претеча само Христу, него и монашком начину живота. После његовог рођења, прогонио га је Ирод јер је, гонећи Христа, желео да га погуби. Међутим, пустиња је била његово скровиште, његово спасоносно уточиште баш као и вама сада ова света Микуљска пустиња. И нас монахе после нашег духовног рођења, напада духовни Ирод, и он у нама прогони Христа. Због тога је веома пожељно да се монаси што више физички удаљују од света и налазе у дивљим планинама и пустињама своја тиха пристаништа – баш као што је овај богомспасавани манастир Нови Стјеник, место неприступачно, сурово, тешко за живот посвећено молитви и богомислију. Живећи на таквом благословеном месту монаси успевају да побегну од Иродових крвожедних копљоноша и мачевалаца, тј. од подстрекача страсти који, удаљујући човека од Бога и наносе му духовну смрт. То је она смрт која у нас улази кроз наша враташца, тј. кроз наша чула. Посредством њих, она је и на почетку лишила бесмртности наше прародитеље. Ева је послушала злобни савет лукавога и посредством чула: слуха, погледа и укуса, појела и пропала, а касније и обманула и Адама и учинила га заједничарем у окушању и паду. Они нису могли да се супротставе једном једином искушењу и истог тренутка су свој слух препустили варљивим речима змије. Победио их је и сам изглед забрањеног плода, иако још нису познали страсти и обитавали су на месту чистом од страсти. Зар онда можемо ми свестрасни, који се читавог живота крећемо по свету, да не претрпимо штету од агресивних разноликих, страсних слика и призора, од многоглагољивих и ништа мање срамних казивања и разговора, зар можемо, дакле, а да не повредимо и не нанесемо велику штету свом унутрашњем  човеку? Не, то је немогуће! Због тога су се и Оци, подржавајући Претечу, одрекли света и побегли од живљења међу онима који су свету привржени. Монаси су заволели пустињска злопаћења јер су увидели колико велику духовну корист и сигуран напредак она доносе. Зато је неопходно да не малакшемо у подржавању духа Отачке ревности и да без роптања и самосажаљења спроводимо, наравно свако по својим силама, монашко житије у овом монашком рају Микуљске пустиње. Ипак, није довољно само да живимо на овом месту, него је насушно потребно да и наш живот буде саобразан светим Оцима и Матерама, јер ни ти други рајеви (манастири), који су на земљи, нису лишени дрвета познања добра и зла, а није одсутан ни лукави. Ми, међутим, будући поучени древним примерима морамо обраћати пажњу само на добар мудар савет и, колико то можемо, настојати да следимо оне који су га следили и некада и сада, подржавајући оне којима, како каже апостол, гледамо на свршетак живота (Јевр.13;7). И као што у пустињи постоје дивље звери и животиње, оне постоје и на тим освештанима местима. Требало би да страхујемо да се не уподобимо бесловесним животињама и да им постанемо слични, због чега ћемо, колико год то можемо, подражавати Јованов начин живота. Он је живео тако да није имао крова над главом, а ви се задовољите скромним конацима и келијама. Пошто понекад немате ни своје сталне келије као у другим манастирима љубите свој монашки лежај, дат вам од настојатељнице, помишљајући на то да свети Претеча читавог свог живота није имао дом. Он се задовољавао плодовима са дрвећа, корењем биљака и дивљим медом. Имао је само једну одежду и кожни појас око бедара који симболизује умртвљење страсти, а такође и нестицање, тј. добровољно сиромаштво поучавајући нас томе и делима. Док са друге стране вама Господ даје хране и одеће сасвим довољно за један нормалан и чак безбрижан живот.
 Ви које сте се уневестиле Христу и прекрасно удаљиле од света у ову благословену недођију, ревносно настављајте  да се удаљавате од света и својим мислима, настављајући ревносно да упражњавате ваше молитве тако што ће те својим богослужењима, химнама, псалмима и молитвама ваше умове сјединити са Христом и учинити себе обитавалиштем Његовог светог имена, непрестано се опомињући Онога, због Којег сте и напустиле свет. Ако се, дакле, неко ради Њега удаљио од света и удобности које у њему постоје он жели да се васцело сједини са Њим, а то се постиже посредством непрестаног сећања на њега, јер се таквим сећањем очишћује ум.
Заблагодаримо Дародавцу свих добара, Богу и Његовом Претечи чијим нам се посредовањем дарују сва добра и духовна и материјална и то без неког нашег великог труда, а новопостриженој монахињи, мати Екатерини пожелимо да се спасава у монашком чину, да у смирењу и послушању духовно напредује из силе у силу и да нас не заборави у својим светим молитвама. 

Нема коментара: