ТЕЛЕНЦЕ

Теленце Злата

Животињски свет, од Бога нам је дарован да послужи роду људскоме на многе начине. Иако поражен прародитељским падом и даље просто, а тајанствено одражава у себи истинску послушност и покорност Вољи Божанској, Која га и јесте створила; тако смо почаствовани гледати Премудри Промисао Створитеља у Свом створењу. Онакав какав јесте створен, животињски свет, и остаје такав, одано, по узвишеној заповести служећи човеку, не само у телесним потребама, но често и радујући га и тешећи, својом добротом, послушношћу и оданошћу. Стога, у нашој монашкој обитељи од велике је важности ово послушање, коришћење онога што нам домаће животиње пружају за наше потребе као и нега и брига о њима.

У ишчекивању принове нашег скромног животињског царства, радост је неизоставно пратила забринутост и стрепња, како ће се све то догодити. Неискуство је учинило своје, доприносећи још више бригу на бригу. Такође, савети многих, искусних али и неискусних у томе, нису нам олакшали забринутост и напрегнуто, удвостручено старање тих дана о нашој миљеници крави Беби која је требала донети на свет теленце. Непрестано смо се информисали како све то треба да протекне и шта смо дужни учинити. Дуго време смо је обилазили (око месец дана), стражећи у ишчекивању, сваких пар сати јер како нам је речено, људска помоћ је при тељењу неопходна. Набавили смо многа олакшавајућа и пропратна помагала, често се преслишавајући шта све треба учинити како би порођај протекао безбедно и здраво. Наше неискуство, пратећи знаке и симптоме, је увек говорило: „ево баш сада ће се то десити!“ Колико смо само страховали, да ће се без наше помоћи теленце угушити, да неће преживети, да ће се смрзнути, да неће знати да приђе мајци, јер је крава везана за јасле...

Те ноћи, уочи прославе светог Јована Златоустог, како нам се после чинило, нашавши мало слободног времена од наших честих обилазака (свака два сата дању и ноћу), наша манастирска кравица је сама на свет донела прелепо теленце. У тадашњем поноћном обиласку поспана сестра отворивши врата штале, крајње неочекивано је осветливши лампом шталу  угледала четири уместо два ока која су је умиљато посматрала. У радосном шоку залупивши врата, отрчала је одмах у конак пробудивши остале сестре, свима објављујући да је наше дуго очекивано теленце већ на ногама. Сва наша брижна стрепња је нагло прекинута, све се само (уз Божију помоћ) завршило, теленце је већ само пришло мајци... Све сестре су се окупиле у штали, привучене лепотом новорођенчета али и тајанственом силом Божијом која се јасно огледала у природи овог догађаја. Све се дешавало по природном устројству Божијем... До зоре смо остале са њима неометано уживајући у овом призору, крепећи храбру мајку, сушећи бебу нежним пешкирима, посматрајући прве нестабилне кораке, и учећи га да једе. Одмах је постала наша велика маза.

Послушање бриге о животињама, овим даром Божијим за нас су улепшани и радоснији, тим пре што имамо још једну кравицу, коју ћемо моћи задржати (бикче би свакако морали некоме дати). Наше теленце - Злата заиста је права утеха и миљеница сестринству.

  У свакодневном раду са животињама, осведочени смо у лепоту беспрекорног поштовања бесловесних према Божијем устројству о њима, што врло често обдарени словесним разумом искривљују и не показују. Простота њиховог постојања и покорности, буди и развија чежњу у души за прволиком у нама, јер заиста све што дише - хвали Господа!

Новост из манастирске штале - теленце!

Стјеничанке будним оком надгледају шталску принову