уторак, 25. јануар 2011.

ШУМА У ВРЕМЕ ЗИМЕ



Када је мирно време, у тихе зимске дане, у околини манастира, треба се само окренути око себе и погледати простране шумске планинске масиве који се преплићу у недоглед. Планинска нагост је покривена снежним покривачем, унаоколо све тихо, некакав мртви и величанствени мир. Тај видик почиње да се допада: замишљени поглед нехотице се усмерио ка планинским столетним шумама које, као какав океан - острво,  у недоглед окружује манастир - приковао се за њих, као да у њима проналази тајну.
Поглед нетремице гледа у огољене разгранате букве, јасенове и јаворе. Изненада, спада завеса са очију душе: пред њима се отворила књига природе. Та књига, која је дата на читање првоствореном Адаму, књига која је садржала у себи речи Духа, попут божанског Писма. А каква се то наука може прочитати у планинском дрвећу? – Учење о васкрсењу мртвих, силно учење, учење откривања стварности сличне васкрсењу.  Да ми којим случајем нисмо навикли на оживљавање природе у пролеће, оно би нам се учинило потпуно чудесно и невероватно. Не задивљујемо се само због пуке навике, јер гледајући чудо, више као да га не примећујемо!
Огољене гране дрвећа као да са уверљивошћу говоре својим тајанственим језиком: „Ми ћемо оживети, покрићемо се лишћем, замирисаћемо, украсићемо се свежим зеленилом; зар неће оживети тако и суве кости људске у време свог пролећа?“
Оне ће оживети, обући ће се у тело, у новом облику – преображене ступиће у нови живот и у нови свет. Док ће дрвеће које није издржало љути мраз, изгубивши животни сок, при доласку пролећа бити посечено и изнеће се из шуме ради огрева; тако ће и грешници, који су потраћили свој живот у Богу, бити сабрани у последњи дан тог века, у почетку будућег вечног дана, и бити бачени у неугасиви огањ.
Ако би било могуће наћи човека који не би знао за преокрете који се догађају са променом годишњих доба, и ако би довели тог незнанца у шуму која у време зиме величанствено почива смртним сном, и показали му огољено дрвеће и говорили му о тој раскоши у коју ће се оно обући у пролеће; он би, уместо одговора, погледао на вас и осмехнуо се – ваше речи би му се чиниле као неостварива измишљотина! Тако и васкрсење мртвих делује невероватно за мудраце који лутају у мраку земаљске мудрости, и нису сазнали да је Бог свемогућ, и да Његова разнолика премудрост може бити созерцавана, али се не може постићи умом створења. Богу је све могуће: за Њега нема чуда. Лоша претпоставка човека: оно што ми нисмо навикли да видимо, то нам делује као неизводљива ствар, невероватно чудо. Дела Божија, на која непрекидно и већ равнодушно гледамо – јесу уствари дивна дела, велика недостижна чуда, само ако се над њима мало замислимо.

И сваке године, природа пред очима читавог човечанства понавља учење о васкрсењу, осликавајући га преображавајућим, тајним делом!

1 коментар:

ninoslav је рекао...

Slika Srpkinja Monahinja ucrnoj rizi sedi na kamenu okrenuta ledjima sama pogleda uprtog u daljinu.Kao da je nekog ispratila a mozda iceka nekog iz daljine.Ko bi znao.Ispred nje dokle pogled seze bele se sume ibrda prekrivene snegom.Srbija prekrivena snegom.Lepota Bozja.To je majka Srbija koja ceka svoju decu ceda svoja razasuta sirom zemljinog sara.Pored svih podela kojima su Srbi podeljeni jedna od tuznijih na Srbe u Otazbini iSrbe urasejanju.Vratite se ceda moja ona nas doziva placnim glasom.Pogledajte me kako sam lepa u zimskom plavetnilu prekrivena snegom ijos lepsa suncem obasjana.Znam da je to uzviknula .Osecam taj krik inosim ga usebi sedamnaest godina.Davne 93 jednog oktobarskog jutra poneo sam trogodisnjeg sina Pavla roditeljsku kucu ,Krsnu Slavu Svetog Georgija Vozdovac selo Suvodanje Crkvu Vozdozacku Beograd malo zemlje iz moje baste.Beogradske Srpske zemlje.Poneo sam celu Srbiju sa sobom.Aleksin glas je odnekud grmeo.Ostaj ovde Sunce tudjeg neba ne cete grejati kao sto greje ovde uSrbiji.Otisao u rasejanje.Sada sam Srbin iz rasejanja ja i deca moja.Tako nas zovu braca iz Srbije.Tesim se da nismo jedini.Ija sam kao Vuk Isakovic trazio plavi krug i unjemu zvezdu.Tog jutra i mnogo sledecih jutara odlazilo je iz Beograda iz Srbije neznano mnogo Srpskih nesretnika urasejanje.U kombiju sam plakao i pevao imoja braca putuju da sa mno zajedno tuguju.