ШУМА У ВРЕМЕ ЗИМЕ

Када је мирно време, у тихе зимске дане, у околини манастира, треба се само окренути око себе и погледати простране шумске планинске масиве који се преплићу у недоглед. Планинска нагост је покривена снежним покривачем, унаоколо све тихо, некакав мртви и величанствени мир. Тај видик почиње да се допада: замишљени поглед нехотице се усмерио ка планинским столетним шумама које, као какав океан - острво,  у недоглед окружује манастир - приковао се за њих, као да у њима проналази тајну.

Поглед нетремице гледа у огољене разгранате букве, јасенове и јаворе. Изненада, спада завеса са очију душе: пред њима се отворила књига природе. Та књига, која је дата на читање првоствореном Адаму, књига која је садржала у себи речи Духа, попут божанског Писма. А каква се то наука може прочитати у планинском дрвећу? – Учење о васкрсењу мртвих, силно учење, учење откривања стварности сличне васкрсењу.  Да ми којим случајем нисмо навикли на оживљавање природе у пролеће, оно би нам се учинило потпуно чудесно и невероватно. Не задивљујемо се само због пуке навике, јер гледајући чудо, више као да га не примећујемо!

Огољене гране дрвећа као да са уверљивошћу говоре својим тајанственим језиком: „Ми ћемо оживети, покрићемо се лишћем, замирисаћемо, украсићемо се свежим зеленилом; зар неће оживети тако и суве кости људске у време свог пролећа?“

Оне ће оживети, обући ће се у тело, у новом облику – преображене ступиће у нови живот и у нови свет. Док ће дрвеће које није издржало љути мраз, изгубивши животни сок, при доласку пролећа бити посечено и изнеће се из шуме ради огрева; тако ће и грешници, који су потраћили свој живот у Богу, бити сабрани у последњи дан тог века, у почетку будућег вечног дана, и бити бачени у неугасиви огањ.

Ако би било могуће наћи човека који не би знао за преокрете који се догађају са променом годишњих доба, и ако би довели тог незнанца у шуму која у време зиме величанствено почива смртним сном, и показали му огољено дрвеће и говорили му о тој раскоши у коју ће се оно обући у пролеће; он би, уместо одговора, погледао на вас и осмехнуо се – ваше речи би му се чиниле као неостварива измишљотина! Тако и васкрсење мртвих делује невероватно за мудраце који лутају у мраку земаљске мудрости, и нису сазнали да је Бог свемогућ, и да Његова разнолика премудрост може бити созерцавана, али се не може постићи умом створења. Богу је све могуће: за Њега нема чуда. Лоша претпоставка човека: оно што ми нисмо навикли да видимо, то нам делује као неизводљива ствар, невероватно чудо. Дела Божија, на која непрекидно и већ равнодушно гледамо – јесу уствари дивна дела, велика недостижна чуда, само ако се над њима мало замислимо.

И сваке године, природа пред очима читавог човечанства понавља учење о васкрсењу, осликавајући га преображавајућим, тајним делом!