недеља, 24. октобар 2010.

ПРВО ХОДОЧАШЋЕ ВЕРНИКА СИПЦ, ПОСЛЕ ЛЕСНЕНСКЕ КАНОНИЗАЦИЈЕ, МОШТИМА НОВОПРОСЛАВЉЕЊЕ СВЕТИТЕЉКЕ ПРЕПОДОБНЕ ЕКАТЕРИНЕ

Манастир Хопово
После данашње литургије у Кирилометодијевском манастиру (Врдник, Фрушка Гора) коју су служили настојатељ манастира јеромонах Нектарије и јеромонах Акакије, уз трпезу љубави – агапе о. Акакије је приповедао присутним верницима о недавним догађајима са Лесненске светковине и канонизације преподобне Екатерине. Отац Акакије је напоменуо да је Српска Црква добила нову молитвеницу и заступницу пред Богом и да се у том контексту што скорије по Србији рашири молитвено поштовање новопрослављене светитељке у манастирима, парохијама као и у домовима  верника СИПЦ: да се умноже и поделе њена житија, иконе и акатисти и да се долази у Хопово на поклоњење њеним светим моштима. Као тренутно спровођење у дело тог апела организован је саборни одлазак у суседно Хопово ради првог поклоњења чесним моштима  новопрослављене канонизоване светитељке.

Поклоњење светим моштима преподобне Екатерине
Када је група СИПЦ верника дошла у манастир Хопово, отпеван је тропар преподобној Екатерини, а одмах потом су се сви молитвено поклонили њеним нетрулежним моштима које почивају уз сам Хоповски храм у земљи испод мермерне плоче. На гроб су стављене ради благослова иконе из манастира Лесна дељене на благослов на самој канонизацији, а свако од верника појединачно је, такође ради благослова,  полагао на гроб и неки лични предмет -  бројаницу или иконицу.


Иконе са канонизације из Лесне стављене на мошти преподобне ради благослова

Мати Ефросинија Новостјеничка пева тропар преподобној Екатерини
Поклоничка група пред мерменом плочом која скрива нетрулежне мошти преподобне Екатерине Лесненске

ПРЕПОДОБНА МАТИ НАША ЕКАТЕРИНО МОЛИ БОГА ЗА НАС!

1 коментар:

Анониман је рекао...

''Не треба СТАЛНО чепркати по својој души...

Што више ДЕЛА, а мање бављења својом величином...

По делима треба познавати не само друге, већ и себе, јер је човек изузетно склон самовеличању''

+света Екатарина Лесинска+
(из књиге: ''Манастир и хришћански аскетизам'')