На Велику среду је пут коначно пробијен манастирским теренцем и тиме је за Микуљско сестринство званично окончана зимска блокада. Ради сигурнијег и лакшег извршења овог задатка наши пријатељи из околине Деспотовца су потерали PINC GAUER који је први пртио пролаз кроз заостали снег. Том приликом су пристигли и први гости.
Величанствена богослужења светих спасоносних страдања Христових веома реално и надасве потресно пред нама су живо смењивала јеванђељске догађаје: Тајну Вечеру, издајство Јудино, молитву на Маслинској гори, хватање Господа Исуса, Петрово одрицање, ругање Господу Исусу, суд над Њим, Голготу и Крсну смрт.
Малу скромну плаштаницу целивали смо са великим страхом као само погребено тело Господње
Напослетку је дошла Велика Субота. Велике тајне у себи садржи овај велики дан. Док смо телесно сахрањивали Господа Исуса, умом смо, дивећи се, пратили да је са разбојником у исто време био Он и у Рају, а уједно је сишао и у Ад са божанском својом душом. Натприродно уз све то знали смо да је Он у исто време и са Оцем и Духом седећи са Њима као Бог неограничен и беше свуда. Споља гледајући погребење Господње је једна од најпотреснијих и најупечатљивијих служби која чак и најбезосећајније срце не може оставити равнодушном. Садржај Статија које се умилно и тужно певају пред гробом Господњим – Плаштаницом, тамне свештеничке одежде, свеће у рукама, све то дубоко потреса сваку христољубиву душу док у ноћи одјекују ови и слични њима стихови:
Животе Христе, у гроб си положен био, и смрћу својом смрт си уништио, и источио си живот свету.
Једина од жена, без болова родих Те, Чедо, а сада као Родитељка неподношљиве болове трпим због страдања твога говораше Чиста.
Не ридај за мном мати, јер ево страдам, да бих ослободио Адама и Еву.
Потом је следио тужни трократни опход око цркве са плаштаницом уз полагано ударање у звоно. Планина је саображавала догађајима. Ту ноћ је дошло до наглог захлађења и почео је да дува јак ветар.
Опход плаштанице по хладноћи и јаком ветру
Следећу ноћ (субота на недељу) у поноћ ветар се смирио. Уз прерадосно појање: „Васкрсење Твоје Христе спасе, ангели поју на небесима и нас на земљи удостој да те чистим срцем славимо“ уз звоњаву свих звона текао је трократни опход који се зауставио пред самом вратима
Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова.
храма где је отац Акакије у златној одежди први запевао тропар васкрсења „Христос васкрсе из мртвих...“ и торжествено крстообразно знаменовавши врата храма отворио их после чега смо сви ушли у претходно припремљени храм преиспуњен миомирисом тамјана који је блистао од мноштва свећа са свећњака и полијелеја који се окретао.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Тако се васкршња служба наставила у свој својој радости и величанствености где су постојано одјекивали васкршњи поздрави оца Акакија: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! На које смо сви присутни испуњени неописивом радошћу и благодаћу свом снагом одговарали: ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! Желеле би да се не прекину ти блажени тренуци, да се свагда продужују ноћ и дан Свете Пасхе – Васкрсења Христовог. Као апостоли на Тавору спремне смо да ускликнемо: Господе добро нам је овде бити!
Ово је дан којега створи Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему!
На крају литургије дељена су благословена васкршња јаја.
Тог дана време је било предивно, сунчано и без дашка ветра тако да смо сви већину дана провели напољу, а неки су се чак пењали на Микуљски камен.
На васкршњем сунцу са домаћим животињама
Са Микуља је одјекивало: Христос Воскресе!
Једно јаре попело се на оца Акакија уз најозбиљније покушаје да му скине капу. На радост деце на крају је успело
Све ове Васкршње радости наставиле су се и следећих дана Светле Седмице са свакодневним литургијама и свакодневним причешћивањем.
Свим нашим пријатељима и читаоцима блога „Стјеничанка“ честитамо празник над празницима светло Васкрсење Христово радосним победничким поздравом:
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
1 коментар:
ВАИСТИНУ ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ,МИЛЕ МИКУЉСКЕ СЕСТРЕ !!!!
Постави коментар