недеља, 07. март 2010.

Крстопоклона недеља

Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се на јутрењу, после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона. У средини поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња претрпљена ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило. Због тога Црква, прослављајући Крст Господњи, пева: «Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим». Изношење Крста обавља се на исти начин као за празник Воздвижења, али нема подизања, већ само поклоњење Крсту уз појање: «Кресту Твојему».  Овом приликом као духовно ободрење Стјеничанка предлаже вашој пажњи беседу нашег духовника јеромонаха Акакија. На спасење!
 

БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА - ТРЕЋУ 
К Р С Т О П О К Л О Н У


Крсту твоме клањамо се Владико и свето васкрсење твоје појемо и славимо!


Љубљена браћо и сестре, ево уз помоћ Божију, дошли смо до треће недеље овог светог и великог поста и приближили смо се средини овог за наше душе очишћујућег пута. Немојмо допустити да малакшемо, да одустанемо, да услед напора поста попустимо уздржање, попуштајући нашем незаситом стомаку који нам претставља пост као неиздржљиво тежак терет који не можемо даље понети, наводећи нас да га ублажимо, да ипак барем мало дамо предаха телу узимајући храну чешће и то до потпуне ситости.
Но дали је такав пост заиста пост који у суштини треба да поред одбацивања мрсне хране буде пропраћен УЗДРЖАЊЕМ и ОСЕЋАЊЕМ ГЛАДИ? Размислимо да ли смо у ово протекло време часног поста обуздали наше тело и дали је дух, барем мало, загосподарио нашим телом? Свети апостол Павле вели: Него изнуравам тело своје и савлађујем га да проповедајући другима не будем сам одбачен (1. Кор.9; 27) и на другом месту: Ако по телу живите, помрећете вечном смрћу; ако ли Духом дела телесна умртвљујете, живећете (Рим. 8, 12, 13). Шта значе ове апостолове речи? Оне нам откривају да они који су у телу тј. они који не обуздавају своје тело него му допуштају да господари над духом, немогу угодити Богу, и зато смо браћо и сестре живећи у телу, дужни да не живимо ради тела! Наше тело морамо обуздати духом; дух међутим, може загосподарити телом и управљати њиме када наше тело распнемо одрицањем и подвизима којима се обуздавају његове бесловесне тежње. Тело се распиње постом, бдењем, коленопреклоним поклонима- метанијама и другим телесним напорима. Пост нарочито смирује душу ослобађајући је од окорелости и надмености које долазе услед презасићења стомака, а молитва оног који пости постаје нарочито снажна, не изговара се површно, него из дубине душе, из дубине срца узносећи га ка Богу. Пост не само да кроти наше страсти и даје духу који је у нашем телу слободу, снагу, трезвеност, чистоту и тананост, него и одважно ступа у борбу са духовим злобе- демонима и побеђује их, јер је речено: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом (Мк. 9; 29).
 Света Црква је на данашњи дан установила да се чита јеванђеље које говори о томе да сваки од нас носи свој крст. Узети крст свој између осталог- значи добровољно обуздати своје тело и као што смо рекли покорити га духу, а да би га покорили морамо га распети! А који су Христови распеше тело са страстима и жељама (Гал. 5, 24), говори божанствени апостол Павле, тј. распнимо се и умримо греху, а живимо за добродетељ, јер Крст и јесте распињање тела наших са страстима и похотама његовим. Распети тело са похотама и страстима његовим, значи: да човек престане да чини све оно што није угодно Богу. Ако приметимо да тело наше спроводећи своје, пада и клизи на ниже, морамо се потрудити да га подигнемо на крст- да га разапнемо. Мучи ли нас например блуд, знајмо да још увек нисмо разапели себе. Шта уствари значи разапети се? Онај ко хоће да разапне- умртви блудну страст, нека избегава гледање на жене и недоличну блискост са њима; нека максимално умањи све оно што потхрањује похоту; нека избегава презасићеност стомака и многоспавање, претерану употребу вина итд. Томе нека прикључи смиреномудрије и у скрушености срца нека дозива Божију помоћ за борбу против ове страсти. Тако се распињу и остале страсти, и на тај начин бежећи од телесних уживања себи, тачније нашој палој природи, наносимо муку и бол које дејством силе Божије постају извором вечне славе и неисказане насладе и у овом и у будућем веку. У овоим нашим покушајима да се разапнемо свету и страстима које нас муче, нарочито у овом периоду поста када би требали више него обично да се потрудимо да прикујемо на крст, тј. да умртвимо нашег старог човека који је огрезао у греховну прљавштину, Црква, помажући нас, данас износи животворни крст Господњи да му се поклонимо и целивамо га. Црква тиме показује намеру: да нас њена чеда- +++који пролазимо поприштем поста и борбе са својим многострастним телом и демонима, који у време поста нарочито подижу борбу против нас, да гледајући на изнешени из олтара крст замислимо страдања Господа нашега Исуса Христа, Који је ради нас и нашега ради спасења претрпео страшно мучење и на крају и саму смрт Својим пречистим телом +++- ојача (кроз то замишљање) за борбу са нашим телима, нашим страстима и похотама и да не зажалимо да га разапнемо, храбро се борећи са противником који устаје на нас разним искушењима.
Као да нам Господ каже са крста који је пред нама: Погледајте какве страшне муке сам претрпео Мојим безгрешним телом које сам примио ради вашег спасења, а зар ви одбијате да се мало помучите и разапнете у свом телу разне страсти и греховне насладе? Зар нећете да поднесете мало глади и жеђи у овом посту, распињући- умртвљујући тако ваше страсти и греховне навике? Зар се бар у време овог поста нећете одрећи ситог стомака и сласти како бисте укротили тело ваше, које, што му више угађате и задовољавате га, све више бесни? Зар нећете отрпети и одолети огњене стреле демона које на вас он бездушно одашиље, јер знајте да Сам му ја ради вашег спасења дозволио да измучи Моју божанску плот?
Ето ради чега Црква данас пред верне износи часни крст Господњи. И зато наставимо пост још са већим усрђем, узмимо са собом крст свој и кренимо за Њим- првим крстоносцем, јер је Он сам прошао том стазом голготе по најоштријем трњу страдања, и својим стопама га затупио, ходимо браћо овим путем који ће нас ускоро довести до светлог и свеслављеног ВАСКРСЕЊА Његовог. Умремо ли за грех- васкрснућемо са Њим у живот вечни и безпролазни- у Његово Царство где да се удостојимо бити и наслађивати се Његовом лепотом и добротом која се ни са чим поредити не да, јер је Он Цар Славе и Господ свега видљивог и невидљивог и њему славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу сада и у све бесконачне векове векова.

Амин.

1 коментар:

Анониман је рекао...

Добра поука. Част оцу Акакију и слава Богу! Свако добро сестринству Новог Стјеника.

Владимир Јанковић Влада
Београд