ПРОБИЈАЊЕ СНЕЖНОГ ОБРУЧА

На слици горе: већ кроз сам Кањон Ресаве наишли смо на сметове, тачније лавине код познатог места Склопови

Отац Акакије је у два наврата покушао да организује пробијање снежног обруча како би се вратио на Микуљ до манастира. Између осталог требало је стићи до прве недеље Великог поста (20. - 21. фебруар) како би се Новостјеничко сестринство причестило.

Први покушај се састојао од плана да један наш пријатељ из Јагодине који је недавно набавио моторне санке, пребаци о. Акакија до Микуља. Овај покушај се изјаловио јер су се ове санке показале слабим да савладају веома тежак терен огромног снега и сталних високих сметова, тако да су после првих пар километара пробоја трасе пута од радилишта "Србијашума" (Винатовача) према Крњој Јели одустали. 

Други покушај је био план који је, слава Богу, на крају ипак уз не мале муке успео. План се састојао из тога да се уз помоћ веома моћног mercedes - benz 4x4 радног теретног возила UNIMOG-а пробије барем донекле, а касније ако треба да о. Акакије настави пешке до самог манастира. Богољубивом добротом Деспотовачке фирме "RUKI COOP" о. Акакије је пребачен преко свих очекивања на само неколико километара пред манастир јер је даље било немогуће пробити огромне сметове и то са опасношћу клижења возила према провалији. Слава Богу! План је успео, а UNIMOG је потврдио своју репутацију снажне непобедиве машине која се креће по теренима на којима се остала возила безнадежно заглављују.

Ову прилику користимо да заблагодаримо на помоћи "RUKI COOP-у".

Већ на самом успону ка Крњој Јели снег је био поприлично висок у просеку изнад 40цм.

После Крње Јеле UNIMOG се сусрео са веома озбиљном висином снега која је махом била чак и виша од пола метра. То заиста није била вожња, него буквално пробијање и борба са снегом за сваки пређени метар пута.  

Испод Слатина нанесени снежни сметови су били исувише велики, а са десне стране је зјапила провалија. Свако веће напрезање UNIMOG-а у сударању са снегом бацало је сам UNIMOG ка провалији. Ту је и место где се морало наставити пешке.

Наравно, опрема о. Акакија је садржала крпље које су у многоме олакшале даљње кретање.