НОВОСТЈЕНИЧКА СЛАВА 2023. ГОДИНЕ

   Микуљска пустиња поново је дочекала рођење светог Јована, Пророка, Претече и Крститеља Господњег, великог цвета пустиње, заштитника и молитвеног покровитеља нашег манастира, са уобичајеном радошћу и са одсуством искушења која су се дешавала претходних година на дан славе, јер у том  периоду углавном буде веома лоше време. Многи верни, из свих делова Србије а и ван ње, сабрали су се да прославе нашег дивног заступника пред Господом. Дани пред славу су јако брзо прошли у разним припремама и пословима; детаљно спремање и чишћење све од самог храма па до објеката са животињама, припремање соба за госте, планирање јеловника, кошење траве, прање и пеглање црквених ствари, па чак су и неки други споредни послови завршени на само вече пред празник захваљујући додатној помоћи коју смо имали. Након вечерње празничне службе, завршавање преосталих славских припрема настављено је до касно у ноћ. 

   Свети Јован, глас из пустиње који је одјекнуо целим светом, позвао је људе широм Србије и шире да узму учешћа у овој прослави у пустињи. Архијерејском Литургијом началствовао је епископ Нектарије Шумадијски уз служење неколико свештеника, укључујући и свештеника Олега из Молдавије. Почаствовани смо још и доласком игуманије Амвросије са делом њеног сестринства из Бугарске, као и доласком оца Георгија из РЗЦ из Француске. Такође, увек је задовољство дочекати и наше верне пријатеље Влахе који живе у оближњим местима, а од којих многи превале врло дугачак пут на трактору.

    Нови чланови братског дела наше монашке породице су се такође придружили слављу. Заиста је задивљујуће видети како свети Јован сабира толико различитих људи и живота на овом месту у потпуној дивљини. Када се славље завршило а ноћ већ пала, манастир је посетио још један последњи гост, путница која је залутала у планини и чији је ауто остао заробљен блатом шумских путева. Наша гошћа, може се рећи и ходочасник иако то није планирала, објасила нам је да је видела путоказ за наш манастир планирајући да нас посети неки други пут. Али очигледно, свети Јован је хтео другачије; њен ауто се убрзо заглавио и она је била приморана да пређе 4 километара планинског пута пешке и изненади нас својом посетом иза поноћи. О овом догађају ипак нико није мислио као о пукој случајности. Ко зна зашто ју је свети Јован те ноћи довео овде нама, на његов празник?

Након свете архијерејске литургије, уследила је радост заједничке трпезе, која је могла да се мери са количином синоћног труда око припремања хране. Многи гости су уживали у шетњи по манастирском имању, дивећи се погледу на планине и забављајући се присуством разних животиња. Наравно, главна звезда међу њима је и овог пута била магарица Рада која увек посвети пуно пажње гостима. 

    Сви присутни, надахнути благодаћу празника, учестовали су како у лаганим,  пријатељским разговорима, тако и у оним, озбиљним, духовне природе. Време је остало ведро уз мало ветра предвече. Захваљујући многим вредним рукама које су служиле госте а затим и распремале иза њих, све је било завршено брзо. На крају дана, све је било толико чисто и сређено да је чак изгледало као да се није ништа ни дешавало. Отишли смо на починак и даље осећајући благодат празника у срцу и уз велику захвалност светом Јовану за све благослове које нам непрестано шаље.

СВЕТИТЕЉУ ОЧЕ ЈОВАНЕ КРСТИТЕЉУ, МОЛИ БОГА ЗА НАС!