среда, 20. август 2014.

СТЈЕНИЧКЕ НОВОСТИ


Поглед кроз наш " прозор у свет "
  Онај ко није упознао Микуљ и ко није осетио макар делић микуљског мира и тишине, али и тежину пустињског живота у њему, тешко да ће моћи представити себи правилну слику о нашој манастирској свакодневници, која током летњих месеци постаје заиста непредвидива.. Сам живот у Кучајским планинама, хтео он то или не, нагони човека да буде подвижнички настројен а што је темељ монашког живота. Наравно, у манастиру је акценат на молитви и црквеном благољепију, али током летње сезоне када је потребно радити у башти и све остало што захтева живот једног сеоско - планинског домаћинства, наш дан је испуњен доста тешким радом.
  Из жеље да се сестрама макар мало олакша живот, а добротом наших пријатеља из иностранства који су желели да остану анонимни, наша башта добила је наводњавање. Било је потребно само неколико дана да се систем постави а који носи назив  "кап по кап". Ми се заиста нисмо ни најмање надале тако нечему, нити је ико од нас икада и помислио да би наша, не тако мала башта, имала свој сопствени систем за наводњавање, јер је то било просто немогуће, чак и за нечију машту.
  И као што рекох на почетку, Микуљ никога не оставља равнодушним, па ни те наше пријатеље, које је опчинила благодат микуљске пустиње и монашко настројење Светојовањских сестара. Чим су крочили на тле слободних српских планина, одмах су почели да размишљају како да нам помогну и олакшају живот у пустињи. Предложили су да нам ураде систем за наводњавање, што смо ми са радошћу прихватиле, јер је наше ручно заливање баште трајало 8 до 9 сати, подељено на ујуту и увече, што је морате признати прилично дуг период. Много пута се дешавало да нисмо имали довољно времена да се посветимо заливању баште, али је тада њен род био прилично јалов.


Сађење биљака пре постављања система за наводњавање

  Пре свега било је потребно окопати и посадити целу башту, како би наводњавање ишло уз сам корен биљке, што је и најефикасније за њен будући раст. Киша која је непрестано падала тих дана, ометала нас је да приведемо крају прву половину посла, и ми смо стрпљиво чекале да се Господ смилује и подари нам благослов и топлину сунчаних зрака. Нисмо пуно чекале, слава милостивом Богу, убрзо се време пролепшало и ми смо завршиле наш део посла и наши пријатељи су могли да дођу.
  Сам чин постављања система за наводњавање био је прилично брз и једноставан, чиме смо биле врло изненађене. Наравно, био је пропраћен разним искушењима и проблемима који су увек тако карактеристични за наше услове живота, али и увек пребродиви обзиром да смо под директном заштитом и покровом нашег небеског патрона Светог Јована Крститеља Господњег.
Наши доброчинитељи донели су сав потребан материјал, а са собом су повели и стручну екипу који су, на наше изненађење, били веома побожни. Сви они заједно, у веома кратком временском периоду, припремили су нашу башту за један сасвим другачији живот.

Радост међу тек никлом поврћу

Полагање црева

И у пластенику " кап по кап "

  Систем наводњавања " кап по кап " је регулисан тако што се од главног извора, који се налази високо изнад баште, цревом доводи вода слободним падом. На самом почетку баште, од тог доводног црева, вода је спроведена у четири основна црева која су постављена вертикално дужином целе баште.  Она су међусобно повезана мањим, хоринзонталним цревима која по себи имају рупице на сваких 20цм где излази вода, тако да све личи на једне огромне мердевине. Свако то мање црево може се регулисати сопственим вентилом, у зависности од тога да ли хоћемо наводњавање или не. Такође, систем се може регулисати тако да један део црева даје на свакој рупици 4 литара воде на сат, а други део 2 литре воде на сат на свакој рупици, у зависности какве су потребе наводњавања. Звучи заиста невероватно.


Свако црево има своју чесмицу ( црвене боје )

Чесма у башти - ново искуство

Господе благослови

   Такође, тих дана смо радили на веома озбиљној реконструкцији наше баштенске колибе, у којој живе две сестре од раног пролећа па све до касне јесени. Колиба је направљена од блата, односно од дрвене конструкције греда које су спојене даскама, а на њих и између њих је лепљено тзв. блато, које се прави од одређене врсте глине, ситно сецкане сламе и мало креча. Недалеко од манастира нашли смо ту специфичну врсту глине, тако да смо са пуно ентузијазма приступили обнављању колибе. 

Ново рухо влашке појате

  Што се домаћег животињског царства на Микуљу тиче, пре неколико дана добили смо још једно теленце, Љубицу, и малене пилиће, који ће нас у своје време, надамо се, обрадовати својим јајима. 



Слава милостивом Богу и људима добре воље који се труде и помажу наш пустињски манастир. Господ да их изобилно награди зарад њихове жртве и љубави коју имају према нама недостојнима. Живот у баштенском скиту је сада неупоредиво лакши, јер уместо вишечасовног стајања током заливања, сада можемо само да одврнемо односно заврнемо чесмице и то је све! Још увек не можемо да верујемо..
































Нема коментара: