РОДИТЕЉИ ПОЛАЗНИКА СВЕТОЛАЗАРЕВОГ ОМЛАДИНСКОГ КАМПА ЗАХТЕВАЈУ ОД МЕДИЈА КОЈИ СУ ОБЈАВЉИВАЛИ НЕИСТИНИТЕ ПРИЛОГЕ О КАМПУ ДА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ ОБЈАВЕ ДЕМАНТИ, У СУПРОТНОМ НАЈАВЉУЈУ ТУЖБУ.

У допису који су родитељи полазника Светолазаревог православног омладинског кампа (СПОК) послали свим медијским кућама које су учествовале у медијској хајци на камп, наводи се да су медији својим неистинитим текстовима и телевизијским прилозима грубо повредили права и интересе Српске Истините Православне Цркве (СИПЦ) и њених верника, од којих су неки уједно и родитељи деце која су била у кампу организованом од стране СИПЦ.

У складу са чланом 9. став 1. Закона о јавном информисању и медијима наведени медији били су дужни да са пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност, а они то нису урадили, већ су помпезним и неистинитим насловима, као и општом негативном интонацијом текстова, довели јавност у заблуду износећи нетачне информације у увредљивом контексту.

Ова медијска хајка директно је утицала на обмањивање јавности, што се јасно види из мноштва бесних и увредљивих коментара на рачун СИПЦ и родитеља деце која су учествовала у камп објављених на интернет издањима наведених медија, као и на друштвеним мрежама, чиме су ови медији очигледно допринели ширењу верске и друге мржње.

На основу неистинитих текстова и телевизијских прилога јавност је стекла погрешан утисак да је СИПЦ милитантна организација, попут исламских верских фанатика, која се спрема да шаље децу негде да гину, чиме је нанета штета и СИПЦ, и родитељима, а и самој деци, чији ликови при томе нису свуда и увек били замагљени – како у телевизијским прилозима тако и на фотографијама у склопу новинских чланака.

Објављивањем оваквих тенденциозних клеветничких информација наведени медији су повредили забрану говора мржње из члана 75. Закона о јавном информисању, јер су читаоце подстицали на мржњу против родитеља и деце учесника кампа, као и против припадника Српске Истински Православне Цркве уопште.

Такође, прекршен је и члан 77. Закона о јавном информисању и медијима, који предвиђа заштиту малолетника. Овим чланом посебно се предвиђа: „У циљу заштите слободног развоја личности малолетника, посебно се мора водити рачуна да садржај медија не нашкоди моралном, интелектуалном, емотивном и социјалном развоју малолетника“.

Објављивањем оваквих информација јавност је стекла погрешан утисак, што се види из тога да су многи читаоци у својим коментарима наш камп и саму СИПЦ изједначавали са исламским фундаменталистима или хитлерјугендом, и чак предлагали да се деца одузму од родитеља (!). И при томе су се, понављамо, на снимцима јасно видели ликови деце.

Наведеним поступањем поједини медији повредили су и члан 79. Закона о информисању који предвиђа заштиту достојанства личности, као и члан 80. наведеног Закона, јер су снимци и слике које су објавили узети из приватног живота лица на које се односе и не могу се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота та информација тиче. Посебно су прекршили став 2. овог члана у коме се наводи: „Малолетник се не сме учинити препознатљивим у информацији која може да повреди његово право или интерес“.

Уједно су описаним путем повредили и Конвенцију УН о правима детета, коју је наша земља ратификовала, и то члан 14. тачку 3. у којој се предвиђа да дете има право на слободу вероисповести. У готово свим новинским чланцима и телевизијским прилозима навођена је следећа тврдња: „Иначе, зилоти се сматрају православним фундаменталистима чија је парола Православље или смрт“, чиме је угрожено право деце полазника кампа на слободну вероисповести, будући да су јавно представљена у негативном контексту као некакви православни фундаменталисти, што је свакако неистинито.

Повређен је и члан 16. Конвенције о правима детета, која у наведеном члану предвиђа да „ниједно дете не сме бити изложено самовољном или незаконитом мешању у његов приватни или породични живот, дом или личну преписку, као ни незаконитим нападима на његову част и углед“. Информације у објављеним чланцима и телевизијским прилозима односиле су се управо на приватни, породични и верски живот деце и њихових родитеља. У њима је злонамерно и сензационалистички тврђено нпр. да се ту деца уче да рукују оружјем (а подсећамо, деца су од 10 дана трајања кампа само један дан и то у трајању од сат или два имала забавну активност гађања пластичном ваздушном пушком за игру у папирну мету). Изношење оваквих неистинитих тврдњи представља напад на част и углед и саме деце и њихових родитеља.

Треба нагласити, наводи се даље у допису родитеља полазника Светолазаревог омладинског кампа, да је чланом 19. Конвенције УН о правима детета предвиђена заштита деце од менталног насиља. А наведени медији су својим „информисањем“, које би се с правом могло окарактерисати као „медијска хајка“, допринели стварању атмосфере менталног насиља над децом полазницима кампа.

Тиме је уједно повређен и члан 10. став 3. преднацрта Закона о правима детета који овом одредбом такође предвиђа заштиту детета од психичког и сваког другог насиља, као и члан 13. став 1. који предвиђа да је достојанство детета неприкосновено и да су сви дужни да га поштују и штите, као и члан 15. и члан 30. који предвиђају право детета на слободу вероисповести и члан 17. који забрањује верску дискриминацију над дететом. Наведеним нацртом Закона о правима детета је у члану 27. предвиђено право детета на приватност, а наредним чланом 28. се предвиђа да су лични и породични живот детета заштићени, као и да је забрањен сваки акт или чињење које их угрожава, а уједно је забрањено свако излагање детета у средствима јавног информисања, што су наведени медији учинили објављивањем наведених чланака са крајње негативном конотацијом.

Законом о забрани дискриминације је у члану 18. забрањена верска дискриминација, а чланом 22. је забрањена дискриминација деце по било ком основу, посебно по верском основу. Објављивањем горе наведених чланака наведени медији су повредили наведене одредбе, јер су читаоци на основу наслова чланака и опште интонације текстова, као и садржаја телевизијских прилога, стекли утисак да деца припадају некаквој екстремистичкој верској секти, што је свакако неистинито, и чиме је извршена дискриминација како над децом која су била у кампу, тако и верска дискриминација њихових родитеља.

На крају дописа родитељи подсећају и на бројне одредбе Устава Србије које предвиђају заштиту деце од сваке врсте узнемиравања и дискриминације, и слободу вероисповести. Члан 48. Устава предвиђа подстицање уважавања разлика у верском идентитету грађана Србије. Члан 64. Устава наглашава права детета. Чланом 81. Устава се предвиђа развијање духа толеранције у области културе и информисања, без обзира на верски идентитет. Члан 43. Устава предвиђа слободу мисли, савести и вероисповести, а у свом ставу 5. посебно наглашава право родитеља да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима. Објављивањем горе наведених неистинитих информација у којима су родитељи злонамерно представљени као припадници опасне милитантне верске секте који своју децу воде на војну обуку у некакав камп где се деца по шумама и пећинама спремају за рат, повређена су њихова уставна права и уставна права њихове деце која се односе на наведене слободе, а уједно су таквим поступањем прекршене одредбе које се односе на развијање духа толеранције у области информисања, без обзира на верски идентитет.

На основу свега изнетог, позивајући се на члан 83. Закона о јавном информисању и медијима, родитељи деце-полазника Светолазаревог православног омладинског кампа овим дописом траже од свих наведених медија да ради истинитог и објективног информисања читалаца без накнаде објаве Одговор на наведену информацију (деманти), а у случају да деманти не буде објављен, најављују покретање судског поступка.