недеља, 02. март 2014.

ВАСКРШЊИ ПОСТ ЈЕ ОПЕТ ПРЕД НАМА

     ВЕЛИКИ ПОСТ - ДУХОВНА РАДОСТ


      Драга у Христу браћо и сестре, ево опет је пред нама велики, часни, васкршњи пост. Радујмо се, иако се наше тело па и унутрашњост, можда помало и плаше, уздржања и строгости које подвиг поста, поготово време овог великог поста, носе са собом, а на које нисмо навикнути у нашим на жалост раслабљеним животима, предатим колотечини свакодневнице. Радујмо се јер је овим подвигом света Црква за нас поплочала сигуран пут смиравања и покајања, што води стази јеванђелских врлина, и коначно спасењу душе.

    Уз понизно прошење опроштаја, за све чиме се огрешисмо, искрено вам желимо да вам света четрдесетница протекне у срдачном ревновању и истинском посту, телесном и духовном, како би смо чистим срцем и телом, у смирењу и радости, поколонили се Васкрслом Христу, и тако насладили се Божијом благодаћу, поставши макар и мали сасуди Духа Светога.
     Овом приликом, објављујемо давно изречену Реч о посту, мати игуманије Ефросиније:

 Mати Ефросинија

РЕЧ НА ПОЧЕТКУ ПОСТА

Време као велики млин, меље наше дане, нашу младост, нашу снагу. Сваки дан смо старији, болнији, немоћнији. Гледајући иза себе, ако се искрено загледамо у огледало своје душе, не можемо, у њој, души нашој, наћи многа добра дела, добра осећања, самопрекоре и састрадавања са душом ближњих наших и нашом сопственом. Као некадашњи идолопоклоници поставили смо златно теле егоизма и сујете у центар нашег бића, интересовања, служења и суштине. Сваки наш дан и час се крећу око тог увек истог златног телета, себе – љубља, чији је плод само један: деструктивни однос ка другима али и себи самима. У овe данe почетка благословеног Великог Поста, смиримо своје биће под Крстом Распетога Христа, пред Његовим испробаданим телом, ранама Његовим. Дотакнимо своје, грехом окамењено срце великом жртвом љубави Божије, која свеобухватно и непристрасно дотиче сваког човека, и сваку душу. Отворимо двери наших унутрашњих одаја, које су загушљиве постале зарад наше малодушности, проветримо их свежином пожртвовања и служења ближњим. Шта може исцелити духовно болнога као топлина хришћанског погледа, речи, осмеха – жртве Христа ради. Будимо у предстојећим данима поста посланици Божији који ће речју и делом ( вера без дела је мртва ) али и немо, у духу свакодневног сараспињања за ближње, сведочити да смо ученици Христови, јер то ће и бити знак распознавања да смо Његови ученици, да имамо љубав једни према другима, а понајмање ка себи самима. Посебно у ова смутна времена у дане апостасије када је дух времена препознатљив по хладноћи срца и користољубљу ума о ништавне интересе палога човека и света, више него икад је потребно разбити златно теле високоумља и самољубља и приклонити дух, душу и срце једни према другима, а онда ће и свако наше добро дело бити миомирисно и угодно изаћи као тамјан пред Христом, Пресветом Богородицом и Угодницима Божијим. Док главе наше не приклонимо ка Господу, одгонећи од себе злу ћуд ЈА – царствовања, залудно ћемо понављати велкикопосну молитву св. Јефрема Сирина – Господе и Владико живота мога... и сви наши напори и уздаси ка следовању великопосног устава биће само техничка, хладна и неплодотворна делатност, која неће имати већег утицаја нити да промени нити да преуми наше много – пострадало грехом биће, и уздигне нас макар мало у висину раста Христовог. Опростимо једни другима грехове и дугове да и Господ милостивно се сажаливши на нас опрости нам дугове и сагрешења наша.

Желим свима добар, плодотворан и благословен пост.

Нема коментара: