ЦАРСТВО ТИШИНЕ

Почетак зиме- царство тишине на Микуљу

Early Winter -  Peace Reigns on Mikulj

   После бурног лета испуњеног разним амбициозним пројектима, чија се реализација продужилa до у касну јесен, коначно се све стишало у нашем вољеном манастиру.

   After a busy summer, filled with various ambitious projects whose realization stretched even through a lingering fall, at last all has quieted down at our beloved monastery.

   Сређивање манастирског дворишта, које је било у хаосу после овако интензивних редова, доживели смо као благослов јер нам је помогло да доведемо и своју унутрашњост у поредак.

   Putting thingsaround the monastery back in orderwhich had been in disarray  after such intense activities was a blessing as it helped us put our interior selves back in order as well.

   После првог снега, тихи магловити дани подстакли су созерцавање и самоиспитивање.

   After the first few snowfalls, quiet, foggy days encouraged reflection and self-examination.

   Тишина која се поново зацарила у манастиру, рађа у нама непрестано благодарење што нам је дом у пустињи, на сигурном скровишту од светске буре.

  The peace resettled over the monastery reminds us to be ever grateful for our home in the wilderness, a secure shelter from the tumult of the world.

   Спољне послове, који су одлика лета, заменили су иконопис и рукодеље.

   Iconography and handiwork take the place of the physical labor demanded in summertime.

   Заједнички час читања духовног штива, помаже у опомињању на наше тежње и идеале.

   An hour a day of spiritual reading together helps remind us of our ideals and aspirations.

   Такође се свакодневно заједно молимо нашем заступнику св. Јовану Крститељу, да нам помогне у духовној борби, а и за напредак целокупног манастира.

   We also gather together every day to supplicate our patron Saint, John the Baptist, for help in our spiritual battles and the progress of the monastery as a whole. 

    Једини послови напољу, су око животиња…

   The only daily work required outside is around the animals…

   …које су нам пример трпељивости, безазлености и љубави.

   …who are an example to us of long-suffering, harmlessness and love.

 Магарица Рада, која сада више нема потребе да доноси воду, ипак повремено дошета до куће, јер пожели да нас види.

  Rada the donkey, now retired from bringing water from the spring, misses us and often comes for a visit.

   После кратког снежно магловитог периода, снег се задржао само понегде као украсне тканине распрострте овде онде по планини.

  After a short period of snow and fog, the days become sunny and clear, the snow only remaining in decorative patches scattered over the mountains.

   Никољдан је био предиван за шетњу на Микуљу.

   St. Nicholas Day was perfect for a walk on Mikulj.

   Кад би само могли свакодневно овако јасно да видимо очима наше душе.

   If only we could see this clearly every day with the eyes of the soul.

   Свеноћним бденијем прославили смо славу наше зимске капеле, преподобномученика ђакона Авакума. На бденију смо прочитали и његово потресно и истовремено укрепљујуће житије

   We celebrate the patron feast day of our winter chapel, dedicated to the Holy Hieromartyr Deacon Abbakum (17/30 December) with a festive vigil at which we also read the entire life of the saint, very moving and strengthening.

Св.преподобномученик ђакон Авакум, који је био само двадесетогодишњак, када је храбро постарадао од турске руке, наш је велики узор у преданости Христу и радосном страдању за Њега.

   The Holy HieromartyrAbbakum, who was only eighteen when he bravely died for Christ at the hands of the Turks, is our inspiration for a courageous devotion to Christ and joyful suffering for His sake.

Сад чекамо раскошни зимски пупољак-Рођење Нашег Спаситеља!

   Now we wait for the crimson bud of winter – Our Saviour’s most holy birth!