ПРАВОСЛАВНИ ОМЛАДИНСКИ КАМП

СВЕТОЛАЗАРЕВСКИ ОМЛАДИНСКИ КАМП (август 2013.)

Тражење локације за камп (јун 2013.)

Седмочлана екипа предвођена Његовим Преосвештенством, владиком Акакијем, упутила се ка проналаску локације где би почетком августа био улогорован први озбиљније организован летњи дечији (омладински) камп светог кнеза Лазара надомак Микуљског камена. Оснивање овог летњег кампа је давнашња жеља новостјеничке игуманије мати Ефросиније. Камп је замишљен као место у нетакнутој природи на коме ће се под будним оком организације манастира православна деца и омладина подучавати како живљењу у природи, тј. заједништву, међусобном пожртвовању, разним физичким активностима, тако и веронауци, молитвама, духовним и националним песмама. По неким проценама дошло би доста и руске деце нарочито из Америке (С.А.Д.). Основни параметри одабира локације су нам били: близина реке Демижлок (уз саму обалу), завученост кампа у односу на локални колски пут, целодневна хладовина, као и рељефно - природне карактеристике потребне за реализацију програма кампа. Силаском низ јужну Микуљску страну ка Лазаревом кањону, прегледом више опција локација долине реке Демижлок, пронашли смо најбољу могућу локацију за будући камп. Камп ће бити на два сата хода од Микуљског манастира Нови Стјеник. Локација кампа поседује и два извора, и она се свом својом ширином потребном за камп наслања на саму обалу речице Демижлок. Истраживача екипа бројала је седам чланова.

               Сам почетак истраживања је  текао тако што смо прешли преко Микуљског камена,  претоварени камперске опремом. У тиму су, сем Преосвећеног владике Акакија учествовали: јереј Стефан, јерођакон Арсеније, брат Теодор, брат Андреј и сестре Михаила и Таисија. Пешачки темпо је био озбиљан, без значајнијих застајкивања, по врелом јунском дану. Први предах десио се тек код издвојене колибе нашег владике посвећене светом Јовану Богославу. Ту смо се освежили, у хладу зеленила око колибе и одморили. Наставили смо пут силаском низ Микуљску југоисточну страну преко огољених ливада и то је била, током одласка можда и најтежа деоница јер смо били директно изложени сунцу низ оштру низбрдницу.

Доласком у долину реке Демижлок пратили смо њен вијугави ток кроз високу траву  тражећи начин да пређемо на другу страну обале. Речица је широка у просеку два метра и дубока од 30 центиметара до метар и по. Успешно смо савладали задатак проналажења места за безбедан прелаз преко речице и тада је дошло је време за другу паузу. Скинули смо тешке ранце, раскомотили се и окрепили се првим оброком који су припремили Микуљске сестре. Крепили смо се изузетним питама од вргања и кромпира, младим луком, планинским овчијим сиром, а све то смо заливали хладном изворском водом. Владика је благословио да један део експедиције пође у истраживање идеалног места за будући камп, где би смо и преноћили, а други део тима остао је да чува тешку опрему. По завршеном договору, четворочлана екипа је наставила пут, док су троје остали код камп опреме. Ишло се јужном обалом речице, тачније ивицом букове шуме. После кратког времена показале су се и прве могуће локације, али је увек нешто недостајалао: или је недостајао извор воде или је недостајала сенка заклоњености од сунца или терен није био раван. Након неколико сати детаљног прегледа јужне обале, наишли смо на место које је једногласно проглашено савршеним местом за камп.

Вративши се по остатак експедиције и коначним доласком на пронађено место, улогоровали смо се у камп који је бројао четири шатора у коме је ускоро почела да гори и прва логорска ватра. Тај дан се завршио у разговору, молитви и одмарању.  Следеће јутро, уставши око шест сати након јутарње молитве, доручка и топлих напитака направљених на огњишту, договорили смо се да раскрчимо део који је прикладан за постављање мноштва шатора. Очишћен је и део обале реке предвиђен за купање учесника кампа. Сакупљана су дрва за логорску ватру, чупано је корење, поравнано тло, тако да је изглед тако сређеног простора још више потврдио квалитет наше одлуке о месту за будући камп.

После напорног рада, који је подразумевао извлачење трновитог шибља и грана, потпуно исцрпљени завршили смо неко основно расчишћавање простора. Време се приближавало ручку, чају и кафици и припремама за повратак у манастир. Наш план је успешно завршен. Ипак, на самом крају нас је чекао исцрпљујући марш дужине целих пет километара ка манастиру и то уз веома оштру константну узбрдицу и жарко сунце које је додатно исцрпљивало и последње атоме снаге. Предвече, када смо крајње исцрпљени стигли у манастир захвалили смо Богу што је мисија успешно приведена крају.

ФОТО АЛБУМ (КЛИКНИ!)

О детаљима и осталим информацијама у вези организације и пријаве деце у Православни омладински камп бићете обавештени накнадно. Почетак кампа је планиран за први викенд у месецу августу, тј. у суботу 6. августа ове године.