СЕЛИДБА МАНАСТИРСКОГ СКИТА

ПЛОДОВИ СКИТА

Планинско поврће из манастирске баште

„Посетио си земљу, и напојио си је,

умножио си да је обогатиш.

Река Божија испуни се водама;

припремио си храну њихову, јер је таква припрема Твоја.

Бразде њене напој,

Умножи плодове њене;

у капљама њеним обрадоваће се растући.

Благословићеш венац године благости Твоје,

и поља Твоја испуниће се плодношћу;

обогатиће се лепоте пустиње,

и брегови ће се опасати весељем.

Оденуше се овнови овчији,

и долине ће умножити пшеницу;

кликтаће, јер ће химне певати.“

Псалми Давидови (псл. 64; 10-14)

Духом Светим надахнути, а од покајања и смирења саткани, Псалми Давидови, главни су и непресушни извор напајања свакодневног, целокупног живота манастирског баштенског скита.

Завршила се летња сезона радова и временских удобности, у планини, као и обично, много раније. Најлепши и наравно најслађи део целокупног труда у нашој скромној манастирској пољопривреди јесте управо сабирање плодова. Некако диван, победоносан је осећај сакупљати својом руком однеговано поврће, нетретирано хемијом и разним „дозвољеним“ отровима. Планински услови су сурови према баштенском ентузијазму, и тиме велики изазов за нас. Зима која земљу чини исувише хладном за рад, протеже се до касног пролећа, а суморна и магловита јесен веома рано, већ у календарско време лета, ступа на снагу. Тако да је веома кратак период када је природа окренута директно у корист човека и биљака. Оскудност воде у баштенском скиту и редовне летње суше, смањују могућност потребне бриге о биљкама. Ипак, увек смо одушевљени количином, а посебно укусом скитских плодова. За нас нема сумње, да Господ и овде показује Своју милостиву Десницу, изобилно награђујући усрдан труд и жртву баштенског сестринства. Смањивши све потребне услове, Господ нам показује како и кад хоће, Он сам даје, те су планински плодови рајског укуса.     

Завршни радови у башти - сабирање плодова

Милошћу Божијом обилни и укусни род

Заливано живом водом молитава, неодољивог су укуса

У пустињском баштенском скиту, поврће и цвеће најчешће се усред недостатка воде, залива псалмима и богомислијем, који овде непрестано из дана у дан теку, напајајући земљу у башти и земљу душе. Послушање у башти, са биљкама даје много простора и слободе души да се усрдно и потпуније предаје слободи од света, (који у овој осами, изразито далек јесте) и размишљању о Богу.

Ове године смо и наше мало стадо преселили у скит, јер су за њих ливаде око скита биле изобилна трпеза. Тако смо спојили два добра, мини пољопривреду и планинско сточарство. За душу која гаји љубав према томе, наш скит је заиста савршено место спасења, као спој хармоничног односа биљака, животиња и човека, на које се обилно спушта  благодат Божија. Да ли је и потребно нешто више?

Пропланци и ливаде око скита

Радујемо се овим потпуно здравим и укусним плодовима, не само што ће се ови наћи у нашем скромном складишту, већ је наша посебна радост и задовољство да ово планинско благо спремамо за гостинске трпезе, нашим верним ходочасницима. Заиста је мило срцу дивити се баштенским плодовима, али још је пријатније наслађивати се духовним плодовима скитског живота. Време проведено у пустињској, тихој колиби, у честој молитви и простом свакодневном животу, не може да не умије душу и измами из ње сузе покајања, тако да се то и на друге излива, такође и на биљни и животињски свет, који је се негује и расте у таквом окружењу.

Није успео да сазри, али ће за зимницу добро доћи

 Ни пластеник не помаже, ако Господ не благослови

Непогодан за планинску зиму, скит се увек у току јесени сели у манстир.

 Када смо већ мислили да је хладно време преовладало, и журно се организовали да поберемо, и из земље извадимо поврће, ипак нас је Господ обрадовао топлим и сунчаним даном усред октобра, те смо сабирање плодова успешно обавили. 

Пажљиво паковање домаћег поврћа

Скупљени отпадак од поврћа послужиће нашим животињама као посластица

Стручна помоћ горштака (планинских мештана) увек нам је добро - дошла

Магарица Рада вредно прати наше паковање...

... али јој није јасно зашто није позвана на одмор уз чај?!

Заједно је све лакше!

Без оданог теренца све би било незамисливо теже.

Слава Богу! Све је препуно - и кола и приколица.

И тако смо све ствари и плодове спаковали у теренац, а стадо је пратећи вођу Ружу, стару и одану нам шарпланинку, кренуло пут манастира. Дисциплиновано су пратили колону и свако свој ред.

Повратак у топле манастирске штале.

Свако по своме реду, послушни, у колони.

Можда ће сачекати старије, јер је вођа колоне, шарпланинка Ружа, испред.

Сада остаје оно заиста најслађе – мирис и укус свежег планинског поврћа, и закључана колиба скитска, у којој остаје скривена тајна ове ревности која греје душу и не да се заборавити, те често и зими, пробијајући дубоки снег, посећујемо наизглед празан баштенски скит.  

До следећег пролећа...