ЗАХВАЛНО ПИСМО
АМЕРИЧКОЈ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
Милостиви Архипастири, часно презвитерство, у Христу ђаконство, преподобно монаштво и сва верна чеда Истински Православне Америке,
Хритос посреди нас! И јесте и биће!
Са великом љубављу и поштовањем желимо да вас поздравимо и заблагодаримо, на указаној подршци, разумевању и помоћи, како духовној тако и материјалној. Долазећи у посету ИПХ парохијама нисмо се надали да ћемо наићи на тако много срдачног разумевања, саосећања за тешку ситуацију у којој се налази Српска Истински Православна Црква, и наравно самим тим и наш манастир Нови Стјеник.
Кроз честе сусрете (током месец дана у различитим парохијама) са свештеницима и вернима посебно са митрополитом Павлом и са Владикама Хризостомом Атичким и Стефаном Трентонским, ми смо говорили и сведочили о условима црквеног живота и актуелног стања у СИПЦ. Најћешће теме тицале су се питања: како смо настали, кроз каква страдања пролазимо, какве клевете и притиске трпимо од стране Српске екуменистичке Патријаршије, са каквим проблемима се сусреће наш црквени живот у веома отежаним условима сведочења Истине. Ипак, највише смо говорили о нашем манастиру Новом Стјенику, који је од 2003. године, од када је јавно одбио било какво општење са екуменистичком Српском патријаршијом и пришао СИПЦ која се привремено налази под архијерејским омофором Грчке Истински Православне Цркве. Ради тог чина наш манастир је претрпео разна искушења као што су крајње сиромаштво и психолошка малтретирања од стране Српских екумениста. Та прича о историји нашег манастира је изазвала највише интересовање међу вернима и свештенством, које су неретко пратиле сузе присутних слушалаца. Парохијски свештеници су као добри пастири (на чему смо им посебно захвални) позивали верне да помогну материјални прогрес манастира. Уследио је НЕОЧЕКИВАНО ВЕЛИКИ одзив на апел за помоћ манастиру. Сваки верник је одвојио највише колико је могао што није мало са обзиром да је Америка тренутно у тешкој привредно - економској кризи. Парохије које смо посетили су неовисно од појединачних прилога верника, организовано у име парохије издвајали из својих парохијских благајни прилоге за помоћ нашем манастиру. Општи утисак и општа слика Истинског Православља у Америци је следећа: добро исповедање вере Православне, срдачност и топла хришћанска љубав ИПХ парохија, једноставност у комуникацији са епископима и њихова приступачност сваком човеку. После многобројних сусрета са Истинским Православним Хришћанима Америке осећали смо се духовно снажнији и утврђени да се још више трудимо и ревнујемо идући путем исповедништва свете Истински Православне вере. Ово ходочашће по САД донело нам је једно сасвим ново искуство (које смо теоретски наслућивали, али практично нисмо доживели) формулисано у следећих неколико речи: непостоје границе између браће и сестара у Христу. Заиста јесмо једно тело, један организам, коме је глава наше свето Епископство. Океани су сувише мали и огромне раздаљине су немоћне да држе раздвојене верне који иду истим уским еванђелским путем.
Кроз честе сусрете (током месец дана у различитим парохијама) са свештеницима и вернима посебно са митрополитом Павлом и са Владикама Хризостомом Атичким и Стефаном Трентонским, ми смо говорили и сведочили о условима црквеног живота и актуелног стања у СИПЦ. Најћешће теме тицале су се питања: како смо настали, кроз каква страдања пролазимо, какве клевете и притиске трпимо од стране Српске екуменистичке Патријаршије, са каквим проблемима се сусреће наш црквени живот у веома отежаним условима сведочења Истине. Ипак, највише смо говорили о нашем манастиру Новом Стјенику, који је од 2003. године, од када је јавно одбио било какво општење са екуменистичком Српском патријаршијом и пришао СИПЦ која се привремено налази под архијерејским омофором Грчке Истински Православне Цркве. Ради тог чина наш манастир је претрпео разна искушења као што су крајње сиромаштво и психолошка малтретирања од стране Српских екумениста. Та прича о историји нашег манастира је изазвала највише интересовање међу вернима и свештенством, које су неретко пратиле сузе присутних слушалаца. Парохијски свештеници су као добри пастири (на чему смо им посебно захвални) позивали верне да помогну материјални прогрес манастира. Уследио је НЕОЧЕКИВАНО ВЕЛИКИ одзив на апел за помоћ манастиру. Сваки верник је одвојио највише колико је могао што није мало са обзиром да је Америка тренутно у тешкој привредно - економској кризи. Парохије које смо посетили су неовисно од појединачних прилога верника, организовано у име парохије издвајали из својих парохијских благајни прилоге за помоћ нашем манастиру. Општи утисак и општа слика Истинског Православља у Америци је следећа: добро исповедање вере Православне, срдачност и топла хришћанска љубав ИПХ парохија, једноставност у комуникацији са епископима и њихова приступачност сваком човеку. После многобројних сусрета са Истинским Православним Хришћанима Америке осећали смо се духовно снажнији и утврђени да се још више трудимо и ревнујемо идући путем исповедништва свете Истински Православне вере. Ово ходочашће по САД донело нам је једно сасвим ново искуство (које смо теоретски наслућивали, али практично нисмо доживели) формулисано у следећих неколико речи: непостоје границе између браће и сестара у Христу. Заиста јесмо једно тело, један организам, коме је глава наше свето Епископство. Океани су сувише мали и огромне раздаљине су немоћне да држе раздвојене верне који иду истим уским еванђелским путем.
Благодаримо, са великом метанијом, јеромонаху Максиму Морети (настојатељу световазнесењског манастира Вудсток) који нам је даровао највреднији-неочекивани поклон- мошти светог Јована Крститеља, што је свакако очигледна потврда колико је ходочашће у САД било благословено и неопходно потребно за нас, а у име ширења истине о постојању СИПЦ као и нашег манастира Нови Стјеник. Благодаримо са љубављу у Христу, још једном сваком појединцу, брату, сестри, дивним свештеницима који су нас благосиљали очински, владики Хризостому Атичком на топлим пастирским разговорима, дивној игуманији Синклитикији, њеном сестринству као нашим домаћинима у Њу Јорку и на првом месту Његовом Високопреосвештенству митрополиту Павлу (као образу Аврамовог гостољубља) као изузетном домаћину у својој епархији и истинском Пастиру који је према нама као и према многим другима показао право милосрђа обасипајући нас духовним утехама. Осећање духовне изолације и усамљености коју често осећамо у нашој отаџбини Србији (због веома силног утицаја екуменистичке Српске Патријаршије која супротно свом отпадништву и даље у Српском народу ужива велики углед) сада је нестало и преобразило се у осећање бодрости припадности победничкој Цркви Христовој Чија врата ужасна апостасија савременог доба неће надвладати.
Христос восресе!
Слава Богу за све! Недостојна Божијег милосрђа, слушкиња Божија Настојатељница, монахиња Ефросинија са свим у Христу сестринством Новостјеничког манастира. Кучајске Планине, Србија, април 2010.
Погледајте енглеску верзију захвалног писма објављену на официјелном сајту Америчке Истински Православне Митрополије: КЛИКНИ!
Нема коментара:
Постави коментар