РЕЧ НА ПОЧЕТКУ ПОСТА
Време као велики млин, меље наше дане, нашу младост, нашу снагу. Сваки дан смо старији, болнији, немоћнији. Гледајући иза себе, ако се искрено загледамо у огледало своје душе, не можемо, у њој, души нашој, наћи многа добра дела, добра осећања, самопрекоре и састрадавања са душом ближњих наших и нашом сопственом. Као некадашњи идолопоклоници поставили смо златно теле егоизма и сујете у центар нашег бића, интересовања, служења и суштине. Сваки наш дан и час се крећу око тог увек истог златног телета, себе – љубља, чији је плод само један: деструктивни однос ка другима али и себи самима. У овe данe почетка благословеног Великог Поста, смиримо своје биће под Крстом Распетога Христа, пред Његовим испробаданим телом, ранама Његовим. Дотакнимо своје, грехом окамењено срце великом жртвом љубави Божије, која свеобухватно и непристрасно дотиче сваког човека, и сваку душу. Отворимо двери наших унутрашњих одаја, које су загушљиве постале зарад наше малодушности, проветримо их свежином пожртвовања и служења ближњим. Шта може исцелити духовно болнога као топлина хришћанског погледа, речи, осмеха – жртве Христа ради. Будимо у предстојећим данима поста посланици Божији који ће речју и делом ( вера без дела је мртва ) али и немо, у духу свакодневног сараспињања за ближње, сведочити да смо ученици Христови, јер то ће и бити знак распознавања да смо Његови ученици, да имамо љубав једни према другима, а понајмање ка себи самима. Посебно у ова смутна времена у дане апостасије када је дух времена препознатљив по хладноћи срца и користољубљу ума о ништавне интересе палога човека и света, више него икад је потребно разбити златно теле високоумља и самољубља и приклонити дух, душу и срце једни према другима, а онда ће и свако наше добро дело бити миомирисно и угодно изаћи као тамјан пред Христом, Пресветом Богородицом и Угодницима Божијим. Док главе наше не приклонимо ка Господу, одгонећи од себе злу ћуд ЈА – царствовања, залудно ћемо понављати велкикопосну молитву св. Јефрема Сирина – Господе и Владико живота мога... и сви наши напори и уздаси ка следовању великопосног устава биће само техничка, хладна и неплодотворна делатност, која неће имати већег утицаја нити да промени нити да преуми наше много – пострадало грехом биће, и уздигне нас макар мало у висину раста Христовог. Опростимо једни другима грехове и дугове да и Господ милостивно се сажаливши на нас опрости нам дугове и сагрешења наша.
Желим свима добар, плодотворан и благословен пост.
1 коментар:
Благодаримо матушки Ефросинији на душекорисним речима које отрежњавају и додатно уливају снагу.
Тесним се путем улази у Царство Божје.Запрегнимо се уздржљивошћу ума, срца и воље.Једино тако могу планути свеће наших духовних , јеванђелских врлина чији се пламен уздиже ка Богу.
Сестрама Новостјеничког манастира
као и свим Истински Православнима , нека је на спасење велики часни пост.Да Господ Бог помогне у борби са страстима и искушењима и да наше свако добро дело усаврши ,а љубав међу нама умножи.
Праштајте и помјаните.
Постави коментар