четвртак, 18. фебруар 2010.

ВРЕМЕ ПОСТА

 Mати Ефросинија

РЕЧ НА ПОЧЕТКУ ПОСТА

Време као велики млин, меље наше дане, нашу младост, нашу снагу. Сваки дан смо старији, болнији, немоћнији. Гледајући иза себе, ако се искрено загледамо у огледало своје душе, не можемо, у њој, души нашој, наћи многа добра дела, добра осећања, самопрекоре и састрадавања са душом ближњих наших и нашом сопственом. Као некадашњи идолопоклоници поставили смо златно теле егоизма и сујете у центар нашег бића, интересовања, служења и суштине. Сваки наш дан и час се крећу око тог увек истог златног телета, себе – љубља, чији је плод само један: деструктивни однос ка другима али и себи самима. У овe данe почетка благословеног Великог Поста, смиримо своје биће под Крстом Распетога Христа, пред Његовим испробаданим телом, ранама Његовим. Дотакнимо своје, грехом окамењено срце великом жртвом љубави Божије, која свеобухватно и непристрасно дотиче сваког човека, и сваку душу. Отворимо двери наших унутрашњих одаја, које су загушљиве постале зарад наше малодушности, проветримо их свежином пожртвовања и служења ближњим. Шта може исцелити духовно болнога као топлина хришћанског погледа, речи, осмеха – жртве Христа ради. Будимо у предстојећим данима поста посланици Божији који ће речју и делом ( вера без дела је мртва ) али и немо, у духу свакодневног сараспињања за ближње, сведочити да смо ученици Христови, јер то ће и бити знак распознавања да смо Његови ученици, да имамо љубав једни према другима, а понајмање ка себи самима. Посебно у ова смутна времена у дане апостасије када је дух времена препознатљив по хладноћи срца и користољубљу ума о ништавне интересе палога човека и света, више него икад је потребно разбити златно теле високоумља и самољубља и приклонити дух, душу и срце једни према другима, а онда ће и свако наше добро дело бити миомирисно и угодно изаћи као тамјан пред Христом, Пресветом Богородицом и Угодницима Божијим. Док главе наше не приклонимо ка Господу, одгонећи од себе злу ћуд ЈА – царствовања, залудно ћемо понављати велкикопосну молитву св. Јефрема Сирина – Господе и Владико живота мога... и сви наши напори и уздаси ка следовању великопосног устава биће само техничка, хладна и неплодотворна делатност, која неће имати већег утицаја нити да промени нити да преуми наше много – пострадало грехом биће, и уздигне нас макар мало у висину раста Христовог. Опростимо једни другима грехове и дугове да и Господ милостивно се сажаливши на нас опрости нам дугове и сагрешења наша.

Желим свима добар, плодотворан и благословен пост.

1 коментар:

Magdalena Beograd је рекао...

Благодаримо матушки Ефросинији на душекорисним речима које отрежњавају и додатно уливају снагу.
Тесним се путем улази у Царство Божје.Запрегнимо се уздржљивошћу ума, срца и воље.Једино тако могу планути свеће наших духовних , јеванђелских врлина чији се пламен уздиже ка Богу.
Сестрама Новостјеничког манастира
као и свим Истински Православнима , нека је на спасење велики часни пост.Да Господ Бог помогне у борби са страстима и искушењима и да наше свако добро дело усаврши ,а љубав међу нама умножи.
Праштајте и помјаните.