Народна песма

Е, ТАКО СЕ ГОСПОД ПРАВОСЛАВИ

Боже мили, смутног ли времена
И страдања Српскога племена
На зло смо се научили свако
Али, никад не бијаше 'вако
И када смо у ропство падали
С' Богом били, бољем се надали
Православље нисмо оставили
'Ако су нас због њега мучили
Баштиници б'јесмо вјере праве
Шта се с' нама збива ових дана?
Шта нам ради лукави сатана?
Под чији смо утицај потпали?
Јесмо л' браћо од вјере отпали?
Народу се Српском смркава
Од свјетског савјета цркава
Којега се сваки вјерник плаши
Шта чините епископи наши?
Куд водите, ма буди Бог с'вама?
'ђе ће скупа бит' свјетло и тама?
Није свима бити са Србима
Каквог дијела лаж с' истином има?
Светитељи Српски од раније
Редом били против уније
А сада се вакту овоме
Поклањате ви папи римскоме
Коначно вас, нема сумње више
Лукави латини преварише
Нема у њих љубави истинске
Лажу да смо ми цркве сестринске
Јер нам душа тридесет хиљада
У Хрватској покрстише сада
Преко тога мислите ли прећи?
Ма, нећете опет ништа рећи
Но добити за уступке своје
Прстење и бискупске крстове
Које ће те показиват радо
А вуци ће тргати вам стадо
Истакли сте давно бијели рубац
Па вам слиједи од јуде пољубац
Од онога што потказа Бога
Страшног јуде искариотскога
Народни се разум преобраћа
Сада су нам и масони браћа
И још копти и монофизити
И наравно шити и сунити
Екуменска, ђавоља етика
Која каже: нема јеретика
Гријех содомски без срама се вије
Дође вријеме страшне отпадије  
Новом добу, ми идемо сада
Једна црква једна свјетска влада
Народи се и државе газе
Антихристу равнају се стазе
Може л' ико више да се сјети
Кад Николај Мирликијски Свети
Због јереси и новотарија
Ошамари безумног арија
Јесте л' Оци данас у истини,
Аријеви или Николини?
Из нашега несрећнога стања
Произлазе таква дешавања Која ће
Нам свима више мање
Одговорит' на ово питање
Правовјерно, све се зачудило
Над оним што недавно је било,
Владика и три'ст шест Свештеника
Римског папу, старог јеретика
Цјеливаше у скут и у руку
На њихову и на нашу бруку
Ил' кад једна изјави приказа
За степинца да нема доказа
Да зло био и да зло чинио
Па га папа знајући за ово
У блаженог беатификово
Да л' овакви безумници знају
Да се Срби још живо сјећају
петрићевца, црног самостана
И зликовца званог фра сатана
Примјерима 'ваким никад краја
Ал' не мора све да се набраја
За онога ко се право влада
Довољно је и ово до сада
По свему се утисак стекао
Да би Његош бесмртни рекао
Да у посјет' данас нам доходи
„Бог вас клео погански изроди
Имате ли образа и срама
Што ће папска вјера међу вама?
С' чим мислите ић' пред Христа Бога
И пред Саву Светога Српскога
Нек' нам Оци одговори неко
Је ли Христос јеретиц'ма реко
Кад се јави, пошто је пострадо
Не бој ми се моје мало стадо
Да л' су они тих ријечи достојни
и да ли су тако малобројни?
А дужни сте нек' вам је на знање
И одговор на ово питање:
Ко зло ради, ко то неда мира
Сестринству Стјеничког манаститра?
Из храма су без 'једног разлога
Протјеране, баш на правди Бога
Насрнуте биједне кукавице
На некол'ке исповједнице
Скупише вас с' коца и с' конопца
Поданици римског светог оца
У лажи је исходиште ваше
И онијех који вас послаше
Противници Божији окорели
Због тога се у паклу обрели
На вас мисли и вас се спомиње
Васпитаник Јорданске пустиње
И на 'вако поступак бестидни
Када каже: „породи аспидини“
Ђе мислите само после свега
Побјећи од гњева Божијега
Јесу л' криве, реците изроди
Што годину постише на води
Ил' презрење заслужише ваше
Што на земљи, то вријеме спаваше
Учинише л' нешто вјери страно
Одрекавш'се екумене јавно
Барјак свети воздигоше оне
Отачке нам вјере Православне
То још више разјари новотарце
Те их бјесно у сњег ринуше 
Екуменска подивљала руља
Заузела клијети Стјеничког манастира
На мјесту светом мрзост пустошења
Пиром славе тријумф безакоња 
Шта радите, ако Бога знате
У срцима, што зло помишљате?
Вама казна биће најстрожија
А с' њима је благодат Божија
По оштроме камењу док газе
Заштитнике међ' Светим' налазе
Страдање им не силази с' ума
Једног од њих, Ђакон-Авакума
Кога турци поведоше млада
Да због вјере Православне страда
Док са коцем на леђ'ма иђаше
Млијеком га мајка заклињаше
И савјети бијеху му њени
Зарад главе, вијеру да промјени
Овјенча га слава неумрла
Кад повика, из бијела грла
Јаче од свих турских телала
Мајко моја на млијеку ти хвала
Затим другу рече ријеч савјету
Страданија нема преко мјере
Нити љепше од Хришћанске вјере
Нека неман агарјанска чује
Срб' је Христов, смрти се радује
Заиста је благодат велика
Имати оваквог заштитника
И лакше је поднијети страхоте
Што сналазе честите Зилоте
Вођаше их сила Претече Јована
До врхова Кучајских планина
Под Каменом што с' Микуљ зове
Свише гњездо невјесте Христове
Туде ниче манастире нови
Стјеник Нови он се сада слови  
Међ' звјерињем дивљим, живећ' вјером живом
Посрамише ђав'ла својијем манастиром
А они су ријетки, што још знају
Православну Вјеру да чувају
Последња су изгледа времена
Кад Обитељ Свету Есфигмена
И Тврђаву Православну Ову
Погрднијем именима зову
Лажу за њих, да су фанатици
А они су Христови војници
Миленијум и по већ постоје
И на мјесту неодступно стоје
Ђе се вјера свему претпоставља
На линији правој Православља
Бес'цијено им претставља имање
Од Свијетих Отаца Предање
Које бране срчано ко лави
Е, тако се Господ Православи
Свевишњега молићемо Бога
Да Зилота пошаље још кога
Нек' истином јеретике пржи
У Србији вјеру нек' одржи
А за правду још ће се страдати
Чак се томе можемо надати
Да ће настат' хајка и повика
На Илију Светога Громовника
Што је пример Зилотима дао
И у вјери много ревновао
Ал' нек знају добра гонитељи
И синови вјечне погибељи
Нит' се могу сакрити зла дјела
Нит' је чија до зоре горијела
Већ се она стара остварује
Човјек снује, а Бог одлучује
Ко не чује, тај и не зна за се 
Вапијућег из пустиње гласе
Вјеко-вјечне, пошто су истина
Ријечи Сина Јелисаветина:
Покајте се, док још касно није
Јер се Цартво приближи Божије
Нек', свак' чује и нека се боји
Већ сјекира код дрвета стоји,
Свако дрво с' шара земаљскога
Које рода не рађа доброга
Неће више заузимат плаца,
Но се сијече и у огањ баца
Ово важи у свим вијековима
Нека види који очи има
Нек' Разуми ко није махнити
Тако било и тако ће бити
По промислу Светоме Божијему
Богу Слава и Хвала на свему.

Амин.