САВИНДАН

Стјеничанка са малим закашњењем честита свим пријатељима и читаоцима највећи српски празник - САВИНДАН. За ту прилику постављамо беседу нашег духовника о. Акакија. Горе постављена икона светога Саве је такође његов рад. Једна од осебености ове иконе је текст на свитку на коме су исписане речи самог св. Саве из његове Жичке беседе о правој вери (122о):  "Чеда моја возљубљена творите свагда бесмртна дела у Христу: веру чисту и молитву честу". 
Јеромонах Акакије
БЕСЕДА НА САВИНДАН


Богољубива децо светог Саве, радујте се у Господу данас и опет кажем радујте се! Радујмо се јер нас сваке године својим празником походи и духовно препорађа наш Српски пастир Сава. Чини нам се да он нарочито сада у доба великог екуменистичког отпадништва, када је Србија остала без истинских архипастира, обилази као добри пастир своје мало стадо нас недостојне његова верна чеда. Наравно, његово пастирско старање пред Богом о свима је стално. Ипак, овај дан се издваја од других. Дан када се христољубива србадија, и мало и велико, окупља да прослави и поздрави свог великог архипастира. Далеко смо данас од старих добрих времена. Тамни облаци пада у ропство под црну безбожну интернационалу комуниста и либералних демократа, као и вољно поклоњење екуменизму од стране његових наследника – српских епископа, прекрили су српску земљу ужареном тамом.
Већ дуго Савина земља и народ његов чаме прекривени овом густом тамом отпадништва каква до сада није виђена. Када се Српски владика молио са турцима призивајући неког истог заједничког Бога? Никада. Када је света вера православна била иста са латинским зловерјем и када је Српски владика љубио папи Римском руку? Никада. Отпадништво од вере и грехољубиво отпадништво од Бога зацрнише све земље Српске. Ревновања за веру нигде, покајања нигде. Зато и кажемо да овакву отпадију од вере у Србији до сада не видесмо. Но, Савиним даноноћним заступништвом пред Богом, зрачци Истинског Православља налик оштрим сноповима осветлише по неки комад земље Србије и оросише је сузама његовог посредништва за нас пред Богом. Бачено је семе светлости на тло српско и светитељ Сава стрпљиво чека да оно никне, узрасте, разграна се и попут пролећног јутарњег сунца које ће таму у бегство нагнати, Цркву Српску духовно препороди, доносећи обилне у Христу плодове.
Ради што лакшег разумевања направићемо паралелу са јеванђелском причом о сејачу. Сејач је сам свети Сава, семе је проповед Истинског Православља, а тло по којем семе пада су срца људска.
Људима је ум помрачен, а срце огрубело услед чега у потпуности не виде пред собом страхоту амбиса отпадије у кога га води екуменистичка јерархија званичне Српске цркве која сложно („саборно“) већ деценијама пропада у његов бездан. Равнодушност према Истини, површност у питањима вере и наивно поверење онима који то не заслужују не дозвољавају да се препозна савремено велико екуменистичко отпадништво. Данашњем човеку су за потврду истинитости цркве важни само институциона званичност и привид спољашности. Такво убеђење и јесте она „сила обмане“, о којој говори апостол Павле, коју ће Бог послати онима који не вероваше Истини него заволеше неправду. На овај начин семе Истинског Православља остаје на ветрометини - површини ума и срца, не пуштајући корење као семе које је посејано крај пута које птице позобаше, тј. које је откривено за свакога ко прође, па га лукави лако украде и учини га бесплодним.
По даљем јеванђељском поређењу каменито тло су они људи које Истинско Православље привуче као пријатна вест, препознају га као Истину те га искрено, некада чак и ватрено, прихвате али њихово срце је хладно, непокретно и тврдо као камен. Они нису у стању да због захтева правоживља које је неопходно за спасење и које је нераздвојиво са ревновањем за чистоту вере, промене свој уобичајени начин живота, да одустану од својих греховних навика. Они немају снаге да се супротставе искушењима и претрпе било какве невоље, лишавања и прогоне па, макар то било просто етикетирање од јавности – „ти си секташ, расколник, зилот“. У борби са свим тим притисцима и искушењима они се саблазне, падну духом и напуштају пут спасења – пут Истинског Православља. Даље, под трновитим тлом подразумевамо нас Истински Православне у чијим срцима је никло семе али је угушено страстима, не бригом за спасење и привезаношћу за бриге овога света, те на такав начин доносимо лош или никакав плод.
А добре земље има ли?
Добра земља подразумева људе са добрим чистим срцем, који су прихватили Истинско Православље као јединствени пут спасења и који се труде у правоживљу свим својим силама доносећи тако плодове врлина: један по сто, а један по шесдесет, а један по тридесет.
Ко има уши да чује нека чује!
После Господа, други сејач спасења нашега пастир Српски Сава дошао је својим празником да обиђе своју њиву и да види у каквом се стању налази. Колики је и какав је плод донела. На некада плодним њивама храмова и манастира које је данас узурпирала званична екуменистичка СПЦ нема шта да тражи јер је она одавно зарасла у коров и трње јереси екуменизма. Њима шаље уразумљење и просвећење, али „сила обмане“ је толико силна да се само веома мали број људи отрезни и просветли за познање истине. Велика је жалост Савина за овим уделом и он не одустаје да тај део отргне од отпадије и припоји га малом стаду наслеђа његовог.
На малобројним и за свет неугледним, али ограђеним и обрађеним њивама парохија и манастира Истински Православних Хришћана наилази ли он на њиву на којој може наћи довољан добар принос плода? То се запитајмо данас и ми. Шта имамо да покажемо и чиме да се похвалимо и чиме да обрадујемо пастира нашега? Чини се да нам правоживље мањка. А то стога што немамо решеност или барем чврсту жељу да се променимо и преумимо. Немамо истинско покајање које је темељ правоживља и духовног препорода.
На то нас данас опомиње свети Сава: Потрудите се да задобијете покајање, каже он. Питамо како да задобијемо покајање, како да дођемо до решености да променимо свој живот? А свети Сава нам одговара: Ево како. Ако се будете молитвено потрудили и покајање тражили – Господ ће вам га неизоставно дати. Свако од вас служи неким гресима и страстима како душевним тако и телесним. За почетак сакупите, чеда моја, снаге да се не помирите са таквим стањем и са таквим начином живота и немојте се оправдавати никаквим животним околностима или речима: такав сам ја по природи, то је моја слабост, не могу се променити. Запамтите. Свака страст или грех, у правом смислу те речи, веже човека и као везаног га води да стално чини та дела која задовољавају дату страст или грех. Тада и при таквом везаном стању треба да покажете да нећете то да чините, сваки пут показујући незадовољство. Не смете се мирити са вашим палим греховним стањем, него слично ономе ко има силу да се одупре, када га вуку везаног, бар се одуприте ногама. И не гледајући на силу страсти која вас вуче, барем нечим покажите своје противљење. Ако и паднете реците јој: Ово је последњи пут, више ти се нећу дати! И ако опет паднете, опет јој то одлучно говорите. То не говорите језиком него и срцем, уједно Господу вапијући за помоћ, као некога кога је непријатељ свезао и одводи га у заробљеништво, остављајући му при томе слободна уста. И он, иако се вуче за непријатељем, има могућности да виче не би ли га неко чуо и ослободио. Тако и ви вичите ка Господу: Господе пре него што погине душа моја спаси ме! Господе пре него што наступи крај, даруј ми да се покајем!
И услишиће вас Господ!
Као беспомоћно дете које виче своју мајку и мајка одмах долази, тако и ви ако будете вапили, доћи ће вам Господ који је рекао да ће пре мајка заборавити своје дете него што ће Он заборавити оне који га дозивају. И када на крају дође Милостиви и Дуготрпељиви Господ, пазите тада и не допустите да не искористите, како и доличи, ову велику милост и снисхођење Божије.
Пазите! Када вас дотакне силна грижа савести или страх суда и смрти, близина неке опасности као мач над главом или једноставно осећај величине Божије и Његове велике благости или било шта друго. И када се додирне вашег срца тако да вас целе протресе, тако да осећате као да су вам спале све узе и ланци који су вас до тада стезали – знајте да се то благодат Божија дотакла вас и дала вам слободу да ступите на пут добра – слободу коју раније нисмо имали. Тада нарочито пазите! Тренутак је тај веома драгоцен. Реците: у прљавштини и не бризи сам живео угађајући мојим греховним навикама и страстима. У томе тренутку нема више одлагања за сутра, одмах морате почети са покајањем на делу јер вам помаже благодат Божија и са вас су скинуте узе греха. И ако тако не урадите опет ћете бити свезани у те исте узе. Погледајте пример апостола Петра када га је анђео посетио у тамници и вериге су спале са њега. Да он тада није пошао за анђелом из тамнице, него да је тамо остао, дошао би тамничар оковао би га опет у вериге и затворио тамницу. Зато, не одлажите ваше покајање када вас се, после много вапаја, дотакла благодат Божија јер питање је да ли ће вас се она и када опет дотаћи.
Истинско покајање је условљено исповешћу. Али исповест није довољна. Потребан је не мали труд око покајања који се састоји у борби да се не вратите на пређашње и да скрушеним срцем жалите због онога што сте раније учинили и не само да жалите него је потребно да пружите и задовољење за учињене грехе не малим напорима око покајања. Дајте плодове достојне покајања!
Како да их дамо?
Тако што ћете почети да чините дела супротна гресима. Јеси ли отео туђе? Дај и отето и своје; Јеси ли дуго чинио блуд? Учи се уздржању и избегавај контакте са женама; Јеси ли се наслађивао јелима и пићем? Сада пости и пиј воду, да би се избавио од стомакоугађања и пијанства. Усрдно се чувајте задобијених рана и утврдите се у добру јер је речено: Уклони се од зла и чини добро! Јер за ваше духовно здравље није довољно само да извучете стрелу, него је неопходно да на рану ставите лек. Љубав према Богу се потврђује ПРАВОВЕРЈЕМ и ПРАВОЖИВЉЕМ и никако више, јер је речено: не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. Чеда моја возљубљена, наглашава нам свети Сава, чините свагда дела бесмртна у Христу ВЕРУ ЧИСТУ и МОЛИТВУ ЧЕСТУ! Љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим и свом душом својом и свом снагом својом. И нека речи ове које вам данас упутих буду написане на срцима вашим и у душама вашим. Да се бојите Господа Бога Сведржитеља и њему јединоме служите са страхом и трепетом у вери светој православној коју чувајте као зеницу ока свога, ради које, ако је то потребно положите и животе своје. Тако дакле, браћо и сестре, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени. А сам Троједини Бог - Отац и Син и Свети Дух који нас је заволео и дао утеху вечну и наду добру у благодати, нека утеши срца ваша и утврди вас у свакој речи и делу доброме.
Амин.