понедељак, 4. јануар 2010.

БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА

Стјеничанка честита свим пријатељима и читаоцима Божић са најлепшим молитвеним жељама.

----------------------------

Јеромонах Акакије

БЕСЕДА НА РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО

Видећи како у гресима пропада род људски, Син Божији силази на земљу. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина Свога Јединородног, наводи у својој посланици галатима божанствени Павле, да искупи оне који су под законом. Ради нас људи и ради нашега спасења силази данас Он са небеса нама на земљу. Ради нас људи и ради нашега спасења прихвата Син Божији природу људску да би човека поново са Богом сјединио. Ради нас људи и ради нашега спасења долази превечни Младенац на земљу када је људски род већ висио над амбисом пропасти, не видећи одакле би му могла стићи помоћ и избављење. Сви народи су чекали Избавитеља, осећали су да Он мора доћи. Јевреји су чекали Месију. Пагани су чекали Нешто што ће све да промени. Сви су били у исчекивању Долазећег. Чувени римски философ оног пре – Христовог доба Сенека је говорио: „Или ће Бог сићи на земљу, или ће свет пропасти“. Ипак, и поред тог напрегнутог ишчекивања Избавитеља, мало је оних који су у витлејемском Новорођенчету препознали Спаситеља света. За Њега чак не беше места у људским домовима. Очовечени Бог родио се у штали, у сточној слами, у јаслама, како нам и јеванђеље приповеда: „роди Сина Својега првенца, и пови га, и положи у јасле, јер им не беше места у гостионици“ Исто тако и пастири којима су ангели објавили рођење Спаситеља света, дошавши у Витлејем нађоше дете где лежи у јаслама. Много пре Христовог доласка пророчким очима је то сагледао Авакум пророк: Господе чух реч твоју и уплаших се. Између две животиње познаћу те. Ево за наш ум несхватљивог смирења Божијег. Међу стоком лежао је Сведржитељ Творац неба и земље, Цар небески који дође да спасе људски род, да спасе нас, јер смо га ми кроз грех напустили и авај, издали и потпуно заборавили. Предао се људски род , предали смо се ми браћо и сестре, телесним насладама, греху, мудровању телесном, тражећи и трчећи само за једним – ЗЕМНИМ... Малобројни су били , а малобројни су и сада они који траже НЕБЕСКО, који траже Царство Божије, које је за нас људе Бог припремио пре стварања света. Због тога и не беше Цару небеском места у домовима људским, због тога му нема места ни у домовима душа наших. Прихватише Га животиње бесловесне, које осташе верне својој природи. Док га ми одгонимо далеко од себе нашим немарним, сластољубивим греху наклоњеним, стомаку наклоњеним, земљи и само земљи наклоњеним животима нашим, жељама нашим, мислима нашим. У оваквом грешном свету рађа се данас Син Божији, Јединородни. Нама који смо дубоко пали у безизлазну јаму греха и неверовања, са небеских висина долази Цар славе. Ево Он је већ овде међу нама, предложен на проскомидијском жртвенику – Витлејему, у скромним јаслама, чека да уђе у сваког од нас, под условом да смо достојни да га примимо. Долази не да кажњава и суди него спасења нашега ради. Пренимо се духом, отворимо му јасле душа и срца наших. Не заборављајмо ни једног тренутка да се љубав Његова простире на свакога од нас, и свакога жели да подигне у вечно саживљење са Њим на небо. Данас га са поздравима сусретнимо, плод усана које прослављају Име Његово принесимо му на дар. А заједно с тим, да не заборавимо на милостињу, ни љубав према ближњима, ни праштање онима који су нас озлобили, јер су такве жртве угодне Богу. Принесимо новорођеном Младенцу дарове добрих дела наших и тако похитајмо да га под кров душа наших прихватимо. Тамо где је храна за стоку, тамо сада лежи у телу Онај који нама грешнима даје да једемо Тело Његово и да пијемо Крв Његову ради опроштаја грехова наших и да би имали са Њим живот вечни. Пођимо са нашим скромним даровима заједно са мудрацима, похитајмо са пастирима. Ходимо у пећину Витлејемску коју сада представља овај наш храм прострт сламом. Онај Који се сада рађа Својим Пречистим Телом, не почива у храму нашем привидно, него истински. Поклонимо се Њему, принесимо му на дар барем нашу намеру да ћемо се променити, да ћемо стремити више НЕБЕСКОМ – вечном, него земном – пролазном; исповедајући грехе наше и тако окусимо, са страхом, Његово пречисто Тело и Крв; учинимо то док још сија Витлејемска звезда! Отргнимо се од таштине земне! Горе имајмо срца! Нека нaм мисли крену ка правој пећини Витлејемској и видећете... душа ће наша осетити надземаљску радост, а уста ће са ангелима запојати:

СЛАВА НА ВИСИНИ БОГУ И НА ЗЕМЉИ МИР, МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА! 



Христос се рађа - прослављајте! Христос са небеса - сусрећите! Христос на земљи - узвисите се!
Христос се роди!

Тропарь, глас 4: (Црквенословенски) 
Рождество Твое Христе Боже наш, возсия мирови свет разума: в нем бо звездам служащии, звездою учахуся, Тебе кланятися Солнцу правды, и Тебе ведети с высоты Востока: Господи слава Тебе.

Тропар. Глас 4. (Српски)
Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!



2 коментара:

Unknown је рекао...

Амин.
Ваистину се роди Христос!
о Боже како нам треба топлина љубави Божије која се видљиво роди у тој пећини где стока живљаше. О Боже, стидим се истине да нико од људи не нађе у свом срцу топлине да прими Богомајку која бременита тражаше кров да се склони од лошег времена. Јако ми је тешко отшкринути дубину догађаја. Божић. Све је тако чудесно око тог догађаја. Три мудраца,звезда, пастири. сама жена која се удостојила да из Њене утробе дође Цар Славе, као дете обучен, Бог и човек. И Васељена, небо и земља од радости усхићено стоји и гледа у Богомладенца. А Бог задобија и прве непријатеље. Ирод дише бесом и не губи време већ одмах сече 14.000 младенаца Витлајемских.
Наш дом сличан мора бити. Бадњак нека загрије нашу душу, литургија нека је нахрани а мир међу нама Бога нека прослави. А Ирод, наше страсти и злоба која се укоренила у наша срца и сече наше добре намере и гони наше трудове, биће кажњен огњем љубави Божије, ако смерно будемо као пастири пред пећином гледали Славу Божију и кад као мудраци смирено се поклонивши пред Богом нашим и савршеним човеком даривамо Бога нашом врлином, добрим делима и ревносној вољи да Га служимо и пратимо.
МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Анониман је рекао...

Vaistinu se rodi.
Mnogo vam je lep blog.
Cestitke.