БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА

Стјеничанка честита свим пријатељима и читаоцима Божић са најлепшим молитвеним жељама.

----------------------------

Јеромонах Акакије

БЕСЕДА НА РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО

Видећи како у гресима пропада род људски, Син Божији силази на земљу. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина Свога Јединородног, наводи у својој посланици галатима божанствени Павле, да искупи оне који су под законом. Ради нас људи и ради нашега спасења силази данас Он са небеса нама на земљу. Ради нас људи и ради нашега спасења прихвата Син Божији природу људску да би човека поново са Богом сјединио. Ради нас људи и ради нашега спасења долази превечни Младенац на земљу када је људски род већ висио над амбисом пропасти, не видећи одакле би му могла стићи помоћ и избављење. Сви народи су чекали Избавитеља, осећали су да Он мора доћи. Јевреји су чекали Месију. Пагани су чекали Нешто што ће све да промени. Сви су били у исчекивању Долазећег. Чувени римски философ оног пре – Христовог доба Сенека је говорио: „Или ће Бог сићи на земљу, или ће свет пропасти“. Ипак, и поред тог напрегнутог ишчекивања Избавитеља, мало је оних који су у витлејемском Новорођенчету препознали Спаситеља света. За Њега чак не беше места у људским домовима. Очовечени Бог родио се у штали, у сточној слами, у јаслама, како нам и јеванђеље приповеда: „роди Сина Својега првенца, и пови га, и положи у јасле, јер им не беше места у гостионици“ Исто тако и пастири којима су ангели објавили рођење Спаситеља света, дошавши у Витлејем нађоше дете где лежи у јаслама. Много пре Христовог доласка пророчким очима је то сагледао Авакум пророк: Господе чух реч твоју и уплаших се. Између две животиње познаћу те. Ево за наш ум несхватљивог смирења Божијег. Међу стоком лежао је Сведржитељ Творац неба и земље, Цар небески који дође да спасе људски род, да спасе нас, јер смо га ми кроз грех напустили и авај, издали и потпуно заборавили. Предао се људски род , предали смо се ми браћо и сестре, телесним насладама, греху, мудровању телесном, тражећи и трчећи само за једним – ЗЕМНИМ... Малобројни су били , а малобројни су и сада они који траже НЕБЕСКО, који траже Царство Божије, које је за нас људе Бог припремио пре стварања света. Због тога и не беше Цару небеском места у домовима људским, због тога му нема места ни у домовима душа наших. Прихватише Га животиње бесловесне, које осташе верне својој природи. Док га ми одгонимо далеко од себе нашим немарним, сластољубивим греху наклоњеним, стомаку наклоњеним, земљи и само земљи наклоњеним животима нашим, жељама нашим, мислима нашим. У оваквом грешном свету рађа се данас Син Божији, Јединородни. Нама који смо дубоко пали у безизлазну јаму греха и неверовања, са небеских висина долази Цар славе. Ево Он је већ овде међу нама, предложен на проскомидијском жртвенику – Витлејему, у скромним јаслама, чека да уђе у сваког од нас, под условом да смо достојни да га примимо. Долази не да кажњава и суди него спасења нашега ради. Пренимо се духом, отворимо му јасле душа и срца наших. Не заборављајмо ни једног тренутка да се љубав Његова простире на свакога од нас, и свакога жели да подигне у вечно саживљење са Њим на небо. Данас га са поздравима сусретнимо, плод усана које прослављају Име Његово принесимо му на дар. А заједно с тим, да не заборавимо на милостињу, ни љубав према ближњима, ни праштање онима који су нас озлобили, јер су такве жртве угодне Богу. Принесимо новорођеном Младенцу дарове добрих дела наших и тако похитајмо да га под кров душа наших прихватимо. Тамо где је храна за стоку, тамо сада лежи у телу Онај који нама грешнима даје да једемо Тело Његово и да пијемо Крв Његову ради опроштаја грехова наших и да би имали са Њим живот вечни. Пођимо са нашим скромним даровима заједно са мудрацима, похитајмо са пастирима. Ходимо у пећину Витлејемску коју сада представља овај наш храм прострт сламом. Онај Који се сада рађа Својим Пречистим Телом, не почива у храму нашем привидно, него истински. Поклонимо се Њему, принесимо му на дар барем нашу намеру да ћемо се променити, да ћемо стремити више НЕБЕСКОМ – вечном, него земном – пролазном; исповедајући грехе наше и тако окусимо, са страхом, Његово пречисто Тело и Крв; учинимо то док још сија Витлејемска звезда! Отргнимо се од таштине земне! Горе имајмо срца! Нека нaм мисли крену ка правој пећини Витлејемској и видећете... душа ће наша осетити надземаљску радост, а уста ће са ангелима запојати:

СЛАВА НА ВИСИНИ БОГУ И НА ЗЕМЉИ МИР, МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА! 

Христос се рађа - прослављајте! Христос са небеса - сусрећите! Христос на земљи - узвисите се!

Христос се роди!

Тропарь, глас 4: (Црквенословенски) 
Рождество Твое Христе Боже наш, возсия мирови свет разума: в нем бо звездам служащии, звездою учахуся, Тебе кланятися Солнцу правды, и Тебе ведети с высоты Востока: Господи слава Тебе.

Тропар. Глас 4. (Српски)

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!