СНЕЖНИ ПОКРОВ
Дан пред празник Порова пресвете Богородице, све нас је изненадила права правцата вејавица тако нам познате Микуљске снежне олује. До увече је већ нападао снег од око 20цм. Све се одиграло тако муњевито да ми нисмо стигле да снесемо тако брзо, за цело сестринство, зимску одећу и обућу.
Мати Ефросинија, отац Акакије и мати Лукија су услед таквог наглог временског прокрета закаснили на саму службу Покрова, а манастирски теренац је требао до манастира да превезе велике количине намирница које припремамо за зиму. Њихово пробијање је трајало од 10 до 16,30 часова.
Нису имали ништа од снежне опреме са собом, чак ни најмању секирицу. Пред саму Крњу Јелу већ су наишли на озбиљну препреку, велику букву која је препречила пут. И поред мноштво грања и мањих стабала која су до тог момента успешно ручно склањали, ова велика буква их натерала да се врате до барака "Србијашуме" и да од дрвосеча позајме моторну тестеру.
Та буква на несрећу није била једина. Испоставило се да је пало много стабала, како мањих тако и већих, која се ручно нису могла померити. Без тестере пут ка манастиру би био апсолутно непроходан.
Пошто је снег веома рано у великој количини засуо Кучајске шуме које су још увек биле пуне зеленог лишћа, пут је био готово потпуно прекривен огромним савијеним крошњама која су од тежине снега полако посустајале и наравно пуцале.
Снег је толико затрпавао возило да брисачи једноставно нису могли да раде. Сваких пар десетина метара, морали су да излазе како би се рашчишћавао снег са шофершајбне.
Ипак, све у свему, добро су допутовали. Тако да смо на сам празник сви били заједно (и кучићи и мачићи).
Данас ујутро, снежни облаци, који су сву ноћ сипали снег, полако су се повукли, а сунце је свом силином засијало.
Слава Господу, колико нас је овај снег све неспремне затекао и изненадио, толико смо се у духу обрадовали што је на празник Покрова Пресвете Богородице цела планина била покривена снежним, белим покровом.
Таква слика нас је све навела на размишљање да све нас Пресвета Богородица својим молитвеним Покровом избељује од наших многобројних сагрешења.
Всје упованије моје на тја возлагају Мати Божија сохрани нас под Покровом твојим!
4 коментара:
Драги моје сестрице новостјеничке обитељи. Свака причица из живота ваше мале али по сили благодати немерљиво силне обитељи,за мене је топло млеко које душу греје. И сама Пресвета Богородица која покри снегом нашу Свету Земљу, нашу Маслинску Гору ( мада букову),Нови Стјеник, на Њен свети празник када и објави Свој Покров над свима који јој се моле и који од Ње очекују помоћ, теши као мајка своја сирота али радосна чеда која се упињу да и поред духовне скромне животне стварности ( без србског епископа, храмова и већинског народа србског...), љубе Христа својом слабом срчаном снагом али ипак довољном да у Истини стоји. Хвала Вам драги наши трудбеници блога "Стјеничанка" што вредно и неуморно и храбро проносите вредности наше новостјеничке обитељи, али и вредности Српске ИПЦ. Ваш брат у Христу, недостојни раб Божији, свештеник Стефан. Помените ме у Вашим светим молитвама.
Сестро Снежо помаже Бог!
Манастир Стјеник је првобитни манастир из кога су сестре брутално избачене. Данас, осим лепих успомена ми са тим манастиром немамо никакве везе. Стјеник је манастир званичне СПЦ и они су га преиначили у мушки манастир.
У сваком случају ми са Стјеником Јеличким сада немамо никакве црквене везе.
Стјеник је свима нама прирастао у срца и нећемо га никада заборавити, зато смо дали и нашем манастиру име Нови Стјеник, али нажалост он је данас у рукама екумениста.
Толико, остајте с'Богом.
Новостјеничке сестре
Hvala oce.Molim vas odgovorite mi kakvo je to rasulo u manastiru Manasija ponasanje sestara ne uprilicino svetinji.Da li su mosti Despota zaista u Manasiji.
Постави коментар