ПОСТРИГ У МОНАШКУ СХИМУ

На дан свечасног Успења Пресвете Госпође наше Богородице пострижена је у велику схиму мати Јустина.

   На слици су мати Ефросинија, отац Акакије и новопострижена монахиња       Јустина
У току празничне литургије, како то црквени типик налаже, после малог входа и тропара мати Ефросинија је привела расофорну монахињу Јустину светом Олтару уз појање потресних за душу антифона Велике схиме. Ради илустрације наводимо само делић тих дирљивих песама:
„Где је светско пристрашће? Где је маштање о привременом? Не постаје ли све то што видимо земља и пепео? Зашто се онда још трудимо? Зашто се онда не одрекнемо света и не кренемо за Оним који позива: Ко хоће да крене за мном, нека узме крст свој, и живот ће вечни наследити.
Овца сам словесног твога стада, и ка Теби прибегавам пастиру добром, потражи ме изгубљену, Боже, и помилуј ме.“

Тада су од стране оца Акакија произнешена страшна питања завета Велике схиме на које је мати Јустина смирено одговарала.
Следи сегмент питања и одговора:
Питање: Одричеш ли се света и свега у свету, по заповести Господњој?
Одговор: Да, часни оче.
Питање: Обећаваш ли се у овом манастиру, или у оном који ти од светог послушања буде одређен, и у испосништву, до последњег даха свога остати?
Одговор: Да, са Божијом помоћу, часни оче.
Питање: Обећаваш ли чувати себе у девствености и целомудрености и побожности све до смрти?
Одговор: Да, са Божијом помоћу, часни оче.
Питање: Обећаваш ли све до смрти бити послушна духовној матери твојој и свим у Христу сестрама?
Одговор: Да, са Божијом помоћу, часни оче.
Питање: Обећаваш ли све до смрти остати у нестицању и у добровољном сиромаштву Христа ради у општежићу, ништа себи самој не стичући нити чувајући, сем оно што је на општу потребу, и то из послушања, а не по својој вољи.
Одговор: Да, часни оче, остаћу, са Божијом помоћу.
Питање: Хоћеш ли ради Царства Небеског сносити сваку тескобу и тугу монашког живота?
Одговор: Да, са Божијом помоћу, часни оче.
Потом је отац Аакије изговорио поуку: „(...)Јер се одричеш родитеља, браће, мужа, деце, рођака, пријатеља, светског метежа, брига, стицања, имања, празних и сујетних уживања и славе, и не одричеш се само горе наведеног, него и своје душе, по речи Господњој: ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, и узме крст свој и пође за мном. Ако си заиста кренула за Њим, и ако не желиш да се назовеш лажно његовом ученицом, спреми се од сада, не ка одмору, ни небризи, ни ка храни, нити чему од онога што је на земљи – красних и слатких: Него ка подвигу духовном, ка уздржању тела, ка очишћењу душе, ка сиромаштву духовном и телесном, ка плачу благом, ка свему жалосном и страдајућем, радоствотворног по Богу житија, јер имаш и да гладујеш и да жеђујеш, и да наготујеш, и да будеш вређана и исмевана, и ружена и гоњена, и да будеш изложена многим другим невољама које одликује живот по Богу. И када све то претрпиш, радуј се вели Господ, јер је награда твоја велика на небесима. Радошћу се радуј, и весељем се весели, јер те данас изабра , и одвоји те Господ од светског живота, и постави те као пред лицем својим, у предстојању монашког чина, у војсци ангелоподобног житија, у висину небоподржаваног живота, Њему ангелски служити, и Њему у потпуности угађати, о вишњем мислити, вишње тражити, јер је наш живот, по апостолу, на небесима. О, новог звања! О, тајновитог дара! ДРУГО КРШТЕЊЕ ПРИМАШ ДАНАС, сестро, богатим даровима човекољубца Бога, и од грехова твојих чистиш се, и чедо светлости постајеш, и сам Христос Бог наш радује се са светима својим ангелима због покајања твога.(...)"

Тада је уследио постриг и облачење после које је завршено са овим речима:
Сестра наша Јустина, примила је велики ангелски образ и обукала се у свеоружије Божије, да би могла победити сву силу и нападе поглавара и власти и управитеља таме овога света, поднебесних духова зла, у име Оца и Сина и Светога Духа: рецимо сви за њу Господе помилуј.
После овога је литургија настављена и новопострижена монахиња се испред свих причестила.
А по заамвоној молитви отпеван је умилно овај тропар: 
„Познајмо сестре, силу тајне, јер преблаги Отац изишавши у сусрет, грли блудног сина, који од греха хита очевом дому, и опет му дарује знаке славе своје, и приређује тајанствено весеље онима горе, жртвујући теле угојено, да би смо и ми живели достојно човекољубивог Оца који је жртвовао славну Жртву – Спаситеља душа наших.“ 
Док се певао овај тропар сви по реду су прилазили новопостриженој са питањем: Како ти је име сестро? И по изговореном имену честитали су јој речима: спасавај се у ангелском чину. 

Овогодишње Успење Пресвете Богородице је због овог чина било заиста посебно и веома дирљиво. Доста присутних верника и гостију су имали први пут прилику да присуствују монашењу које је на њих оставило дубоки утисак.
Пошто ће мати Јустина недељу дана пребивати само у молитвама, како то обичај налаже, сви присутни су написали мноштво имена за помињање јер молитве новопострижене схимнице иду директно Богу.

Нека буде на спасење новопостриженој невести Христовој мати Јустини!

Амин, Боже дај!