СМРТ ЗА СВЕТ
Беседа јеромонаха Акакија
Запитајмо се на данашњи дан браћо и сестре да ли искрено и од свег срца верујемо у победу хришћанства, коначну победу Христову над Његовим непријатељем антихристом?
Сетимо се данас честитог кнеза Лазара чији спомен овом светом Литургијом прослављамо. Вратимо се мислима на догађај који се одиграо пре више од шесто година када се баш на данашњи дан светог пророка Амоса – одржала одлучујућа битка Србске војске против турске. Замислимо службу у Самодрежи где се дан у очи битке причестила Кнежева војска. Лазар и његова војска се тада одлучно определила за Царство Небеско те су се тако и овај велики Лазар и они који беху са њим овенчали венцима мучеништва. Мучеништво је одувек било сматрано крајњим чином одрицања од света и највишим обликом хришћанске духовности. Хришћани и хришћанке су мучени и убијани на најокрутније могуће начине. Они су спаљивани, дављени, комадани, одсецане су им главе, руке и ноге, и разапињани су на крст због вере у једнога Бога. Уствари историја цркве је историја непрекидног мучеништва, и они, а међу њима данас прослављани честити кнез коме су Турци и главу одсекли – представљају непобитни доказ бесмртне победе хришћанства, победе која надилази овај свет. Лазар и његова христољубива војска су тек по причешћу светих тајни, Духом Светим, могли да имају снаге да победнички прођу кроз ужасе бола и страдања којима су били изложена њихова тела и њихове душе током ове неравноправне и немилосрдне битке, која се окончала земаљским поразом али и небеском победом.
Они су кроз векове светлили, а светле и на данашњи дан свим покољењима Срба као најузвишенији пример аскетске борбе коју зовемо СМРТ ЗА СВЕТ! И после ево више од шеснаест векова ужаса током којих је проливана крв хиљада војника Христових који су следили завет светог кнеза са дивљењем их се сећамо, спремајући се да их подражавамо никад не заборављајући Лазареве речи. „Земаљско је за малена, а Небеско довека“. Усрдно се помолимо данас св. Лазару да нас утврди у исповедању вере Православне и да нам да снаге да не поклекнемо у борби са наша три главна непријатеља а то су: свет, тело и ђаво.
Битка за спасење душе и задобијање Царства Небеског започиње тиме што се сваки хришћанин одваја од света и одриче његових слатких уживања, као и прелесних лепота његових пролазних богатстава и његове пролазне испразности. Пријатељство према свету непријатељство је према Богу. Стога послушајмо данас честитог кнеза Лазара који као да нам се обраћа речима: „Одреците се света, браћо и чеда моја, његове обмане, напустите га неповратно, донесите и ви одлуку учећи се од мене и сами се мистично саразапните Христу јер знамо да је једино Крст пут у васкрсење!“
Из те прве битке прелазимо у непоштедну борбу са нашим телом којега ћемо победити дуготрајном опсадом уздржавања, од преједања и избегавања укусне хране и напијања пићима.
Постећи постове које је Црква прописала полако ћемо успети да угасимо жељу за грехом и умртвити похотне жеље телесне. Редовним испуњавањем молитвеног правила полако ћемо победити лењост. Уздржавањем од нечистих помисли и телесном чистотом победићемо све страсне покрете и жеље које се боре против наше душе. Наше сопствено тело је у извесном смислу, наш непријатељ, зато што се својим грешним жељама бори против наше душе.
Ослушнимо опет медоточне речи честитог кнеза који нам се и поводом овога обраћа: „Ако погледате браћо и чеда моја умним очима на горњи свет, видећемо да смо вечни, бесмртни и наследници небеске светлости. Стога мили моји, молим вас као слуге Христове, да не будете робови доњег света, пролазног света тела и смрти, већ живите за горњи свет – за бесмртност. На крају нам преостаје и борба против самог ђавола господара овога света, кнеза таме.
„Наоружај те се чеда моја свеоружијем Божијим, говори нам честити Лазар, оружјем: вере, дуготрпљења и молитве. Само уз помоћ тог оружја ћете моћи победити овог опаког непријатеља, и његову моћ: гордост – смирењем, таштину – смерношћу, блуд – целомудреношћу. Али изнад свега, љубљења чеда моја, победићете ђавола крстом дуготрпљења, распињући себе за овај свет и тиме умирући за грешни живот овог света. Тада ће ваша победа засијати као сунце блештећи вечном славом. Анђели Божији ће вам приступити и прославити вас, дарујући вам место у своме Вечном Царству. Бог је љубав, чеда моја, наставља обраћајући нам се данас честити Кнез, љубав је оно за шта вреди умирати свакодневно. Љубав према Богу и љубав према ближњем. Бог је Онај за кога вреди да страдамо до краја, јер Бог је онај који је први пострадао за нас.
Честити кнез - мученик Лазар нам је дао херојски пример страдања за истину Божију и за своје ближње – своје Отачаство. Али тај његов пример не значи много уколико га ми сами не прихватамо и уколико ми сами не покушавамо да живимо као Он.
Мученичка смрт кнеза Лазара, је од Косовске битке па до данашњих дана, постала огњени стуб који покољењима Српског народа осветљава пут страдања народа осветљава пут страдања и жртве за Христову истину. Христос Бог наш је победник Ада и смрти као и коначни победник свих силесија зла и на самом крају једним дахом уста својих победиће и највећу злу силу - силу над силама - самог Антихриста. Христос је вечити победник, а Христова Лазаревска Србија (тј. они Срби који се труде да испуњавају заповести Христове и да се угледају на свете) је вечита победница. Србија је са кнезом Лазаром изгубила земаљско привремено Царство, али је задобила небеско и вечно и обогатила се великим заступником пред Богом који се увек, а нарочито данас усрдно моли пред престолом Божијим. Кога и ми данас хвалама и песмама прослављамо кличући му из дубине душе: Не престај, свети Кнеже, творити молитву човекољубцу Христу Богу за народ твој Српски, јер смо Његова створења и живимо и јесмо за Њега, коме припада свака слава, хвала и величање, част и поклоњење, заједно са Беспочетним Оцем и Свесветим Духом, и сада и у векове векова. Амин!
Нема коментара:
Постави коментар