Размишљање о светој књизи Псалтиру

 УВОД: Са јужне стране Микуљског камена, на око 2 километра од манастира смештена је манастирска испостава баштенски скит посвећен Часном и Животворном Крсту Господњем. У њему, током сезоне бештенских радова, живе по две сестре које одржавају манастирску башту. Баштенски скит има особен типик - молитвено правило по узору на Карејску испосницу светог Саве. Наиме, у року 24 сата чита се цела књига псалтира уз лично молитвено правило на бројанице. Овде наводимо утиске, тачније речено усхићење једне сестре скићанке после дужег периода проведеног у баштенском скиту Часног Крста.

ПСАЛТИР – ГОВОР ДУШЕ

Како да опишем псалме и  онога који их је спевао? Не могу да охладим врелину од ужареног срца мог, не могу да зауставим пламен који жели да излети из груди мојих, не могу да зауставим бујицу речи које желе да изађу и говоре о завољеном Давиду.

Господе подај ми говор, говор душе, којим да похвалим Давида цара и слугу Твога.
 «И изабра Давида слугу Свога и узе га од стада овчијих».
Блажен си Давиде и свето је покајање и живљење твоје. Добра душа твоја усамила се пред Господом. Само Бог зна пуноћу твоје богочежњиве жалости и туге, болове у срцу твом, потоке врелих суза које пролио јеси, клицања која викао јеси стрпљиво чекајући милости Његове. Изнемогаваше колена твоја, сасушише се кости твоје, просуо си пред Њим сваки орган свој вештаствени и невештаствени, унизио си се и стао пред Њим као твар проста, као дете одојено ка матери својој, отвореним срцем исповедио си се Господу, похвалио си Га устима вештаственим; а срцем си Га толико заволео, свом снагом својом, да си Га умилостивио, већ ти је сам Господ главу осенио и просветлио познањем.
Као да си гледао Створитеља како ствара, како простире Небеса на водама и испуњава га силом Својом; ти си украсио речима створено Речју и опевао кретање творевине, у свему створеном познао си Творца. Радовао си се свему створеном јер све се креће Њиме, а нашим душама си подарио говор којим кличемо: «Како су величанствена дела Твоја, Господе! Све си премудрошћу створио.»
Желим да се покајем са тобом, јер твоје ме речи утешише, желим да завапим са тобом: «Изведи из тамнице душу моју»... јер си као трубом громогласном објавио милости Господње које се изливају на оне који вапе чистим срцем. Ја немам речи у устима мојим, моја душа не уме да говори, али говорићу речима твојим, певаћу Господу песмама твојим, заиграће срце моје уз псалтир.

Баштенски скит Часног Крста. Предах.

Нека је хвала теби и благодарење, пророче и слуго Божији Давиде, јер којим речима би душа моја достојно одала хвалу Господу, величанствима и милостима Његовим; којим речима би похвалила славу и доброту Његову и лепоту; ако душа осећа, она не зна да говори осим речима твојим. Ти си познао ко је положио душу у тебе, разлоге страдања душе при странствовању на земљи, познао си путеве исхођења душе и станове дома Божијег. Гледао си као у огледалу мреже, замке и стреле лукавога, презрео си опасности адске. Олакшао си да се страдања душе правилно схвате, подарио си делотворне савете како се невоље и патње лече. Оставио си нам буквар и речник којим описмењујеш и васпитаваш душу неписмену и жељну знања. Као речником тумачиш ми стазе моје које су предамном. На путевима си поставио путоказе са пута злога на пут преподобних. Ти си као водич ходочасницима горњег Јерусалима.
 «Господ неће лишити добара оне који ходе у безазлености».
Показао си стрампутице поплочане самопоуздањем, сујетом и таштином. Ко је тако разобличио сујету и наругао јој се као ти? Ко је тако одбацио, као ти, таштину и лаж?
«Човек је као трава, дани његови као цвет пољски тако процвета».
Којим речима да отворим бране постављене очима душе моје, да потеку реке суза и оплачу застрањења моја и лутања странпутицом? Којим речима осим твојим, Давиде? Стојиш предамном као образ покајања и смирења, на којега погледа Господ и удостоји те бити учитељ страха Божијег: «Јер по висини неба од земље, утврдио је Господ милост своју на онима који Га се боје.»; и наде у Господа и чисте вере у обећања и милосрђе Божије: «Господе Боже над војскама, блажен је човек који се нада у Тебе».

Ти си као бакља која светли у мрачним одајама, ти си као огњено перо које описа страшне тајне непролазног Царства Божијег и Његових судова и милости. Мој помрачени ум не сагледава чисто, али научих од предања св. Отаца да си спевао и прорицао о Спаситељу, да ће доћи на земљу као човек, пострадати телом, васкрснути и вазнети се и призвати Себи у Цркву народе све. Оставио си нам и дивна сведочанства о милостима и чудесима Божијим на народу Израиљу као и њихова отпаднућа и обраћења Богу.
Желим да се радујем са тобом, јер се ти радујеш са свима преподобнима у све векове, а безбожнике мрзиш и као неко проклетство осуђујеш на истребљење: «да их више не буде».

«Који љубите Господа, мрзите на зло.
Чува Господ душе преподобних Својих».
 
Сва сам као какав инструмент, псалтир или гитара, на чијим осетљивим жицама засвира љубвеобилни пророк Божији Давид.
Сво ми се биће потреса од вибрација покренутих жица...

Скићанка