ИКОНОСТАС

Пролећe 2009. године.

Видљивим оком можемо посматрати буђење успаване лепоте Божије творевине из зимског сна, а то увиђамо помоћу божанствених боја изливаних на заиста предивној флори Кучајских планина.

Истога овог пролећа је најлепшим бојама, а још лепшим композицијама, рукама Богом обдарених иконописаца манастира Нови Стјеник, почео да се открива пред очима свих нас нови иконостас за „велики“ саборни Светојовањски манастирски храм.

Лева страна иконостаса већ скоро готова. Испод иконе сестре иконописци урадиле су декорацију преузету из манастира Дечани. Остају још само детаљи у луковима изнад Царских и северних двери.

Икосностас, красота храма, писано сведочанство оваплоћења Сина Божијег, осмислио је свештенослужитељ ове високопланинске монашке обитељи, као и духовник нашег манастира, отац Акакије.

Његовим благословом, сестре иконописци су у часном посту ове године отпочеле радове на иконостасу живописањем Царских Двери за овај иконостас.

Постављене Царске Двери. Отвори за иконе су још увек празни.

Двери, као капија на путу за Царство Небеско, представља неразрушиви мост између старог и новог завета, на коме пророци и цареви Давид и Соломон, громогласно трубе и проричу о чудесном зачећу Пресвете Богородице (горња композиција), благовештеном јој од архангела Гаврила (доња копозиција). Ове рајске двери, префињене духовне лепоте, објављују свакоме ко погледа у њих сам почетак домостроја спасења људског рода. Двери су прве завршене и постављене на велику суботу 2009. године.

Украшавање дрвене основе иконостаса

Потом су сестре – иконописци прецизно и трпељиво исцртале украсе дрвене основе иконостаса у облику позлаћених вињета које својом лепотом и сјајем од злата, бивају заиста достојан оквир предивним иконама Мајке Божије са Богомладенцем и Господа Исуса Христа Цара Славе.

Скице и цртежи, позлата икона и само живописање је посао који траје и захтева максималну концетрацију, како умну - тако и духовну. 

Уз Божанску префињеност нераздвојивих супротности: строгост – благост, озбиљност – радост, праведност – милостивост... иконостас ће бити оденут тајном апокалиптичног смисла, јер нас својом композицијом подсећа на Други и Страшни Долазак Христов. Овај иконостас биће специфичан још и по томе што својом лепотом неће изазивати само умиљење, већ и страх Божији (почетак мудрости је страх Божији) од неизбежног и праведног Страшног Суда Божијег.

Икона Мајке Божије је постављена уочи Духовдана и носи јединствен назив – „Умољење Праведног Судије“. Ова икона као „наставак јеванђелске приче“ са Царских Двери обистињује и испуњава архангелову благовест Мајци Божијој у чијем крилу као на престолу седи већ рођени предсказани Богомладенац.

Пресвета Богородица - "Умољење Праведног Судије"

Мајка Божија достојанствено и смело седи на престолу сва у злату украшена, како то и приличи Небеској Царици. Њено дивљења достојно лице, као свезнајуће продорно гледа у вас изазивајући безпоговорно страхопоштовање помешано са покајним умиљењем. Положај веома јасно говори, као да прича, о праведности њенога Сина Судије, Који ће доћи са славом да суди и живима и мртвима, Чијем Царству неће бити краја.

Пречиста и Свемилостива Мајка Божија, својом левом руком, пребаченом преко тела Богомладенца, као да задржава Праведног Судију и Његов праведни гнев, а својом десном руком подигнутом нагоре у положају „деисис“ (мољење – умољење) Она Га моли и умољава да буде милостив за сав грешни људски род – род христијански.

Уникатна икона Пресвете Богородице са јединственим називом, плени својом величанственошћу сваког ко уђе у храм.

Јер ко би се спасао када би суд Божији био искључиво праведан, тј. по закону, ко? Ретко ко. Зато, га она умољава да не буде праведан него милостив. Стога и назив - „Умољење Праведног Судије“. 

На Господњој икони Господа је такође на престолу. Ова икона је замишљена тако да Господ високо држи своју десницу којом благосиља. Такав полажај тела Спаситеља живопише се само на икони Вазнесења. А ако обратимо пажњу и на изображењу Страшног Суда, тј. Другог Доласка јер читамо у Делима апостолским да док су апостоли гледали Господа како се узноси на небо, два ангела им рекоше да ће Други Господњи Долазак бити индентичан са одласком - као што Га видите да одлази, тако ће и доћи, тј. са подигнутом руком која благосиља.

Отац Акакије вредно живопише Господњу икону како би се иконостас привео крају до манастирске славе

Господња икона још није готова, али уз Божију помоћ иконописци дају све од себе да иконостас за манастирску славу – Ивањдан буде готов. Дај Боже! 

монахиња Исихија