петак, 05. јун 2009.

ПРАЗНИК ПЕДЕСЕТНИЦА


У недељу наша света Црква празнује догађај силаска Светог Духа на свете Апостоле. Тим поводом објављујемо прикладну беседу нашег духовника која објашњава саму суштину овог великог празника који је уједно и рођендан Цркве.

Беседа јеромонаха Акакија на Педесетницу - Силазак Светога Духа на свете Апостоле 

Недавно смо очима наше вере гледали Христа како се по својем светлом Васкрсењу Вазноси на небо, и то ништа мање од оних који су били удостојени да Га гледају својим телесним очима, стога ни најмање не изостајемо за њима у блаженству, будући да је сам Господ рекао: «Блажени који не видеше а вероваше», а такви су они који су се уверили на основу онога што су чули и који кроз веру виде. Дакле, недавно смо гледали Христа како се у телу узима од земље и како нашу унижену природу коју је примио својим оваплоћењем узводи најузвишенијем Оцу у сама недра Очева, одакле и Дух Свети потиче чије спуштање одатле на свете апостоле данас празнујемо. Јер након васкрсења из мртвих и јављања својим ученицима, он им је узносећи се рекао: «Ево ја ћу послати обећање Оца својега на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу са висине. Примићете силу када сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.»

А када се навршило 50 дана по васкрсењу, чега се данас опомињемо, и када су сви ученици били сабрани заједно, једнодушно боравећи у горњој одаји оног светог места, а такође и у одаји своје душе, сваки усредсређен духом, јер су се сви посветили молитви и појању свештених песама Богу, настаде – вели јеванђелист Лука – шум са неба, као хујање силног ветра, и напуни се сав дом где они сеђаху. Испунио је овај велики и моћни шум који се разливао са висине и пустио са неба, испунио је дом у коме су се они налазили чинећи га духовном крстионицом, и тако се остварило оно обећање Спаситељево, које је дао када се узносио: Јован је крстио водом, а ви ће те се крстити Духом Светим, не дуго после ових дана. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа светога и стадоше говорити другим језицима, као што им дух даваше да казују. Апостол Лука не каже да су ти језици били огњени, него – као огњени, како не би неко помислио да је тај огањ био материјалан, и да би смо на основу тог примера могли да створимо представу о јављању Духа Светога. Зашто су се ти језици показали раздељени? Ево зашто. Ни на једног апостола није сишла свеобухватна благодат Духа, него је сваки добио делимично – један добија једне, а други друге благодатне дарове, да не би неко помислио како благодат која се светима даје од Духа представља саму његову природу, а не дејство. 
Сишао је Дух свети којега шаљу и дају и Отац и Син, просветио је свете ученике и на потпуно божански начин запалио их као свеће, које имају речи вечнога живота, и преко којих је просветио целу васељену. Као што неко једном свећом пали другу, а другом трећу, при чему светлост предавањем од једне свеће другој остаје сачувана и никада се не мења, тако и кроз полагање руку апостола на њихове наследнике, а потом рукополагање других од стране ових, и тако редом, благодат божанског духа која се предаје, протиче кроз сва поколења и просвећује све оне који се поверавају православним духовним пастирима и учитељима. Значи без православног архијереја тј. епископа који носи ову благодат и дар Божији нема Цркве и без заједнице са њим немогуће је спасити се.
 Црквом, чији се темељ налази на земљи и глава јој је Син Божији што по Вазнесењу седе с десне стране Оца, тајанствено управља Дух Свети. Само кроз Цркву човечанство може постати причасник божанске природе, ступити у најблискији однос са Светом Тројицом. Освећује се и са Богом општи не само душа, него и тело људско у причешћивању телом и крвљу Христовом, кроз кога се сједињује са читавом Светом Тројицом. Благодаћу Духа Светога уз учешће своје сопствене воље и напора, човек постаје нова твар, судеоник вечног царства Божијег, где се вечно наслађује нествореном светлошћу Тројединог Божанства, једносушне Животворне и недељиве Тројице.
 Баш Њему, Богу и Творцу и Спаситељу нашему нека је слава и част и поклоњење на вјеки вјекова: Свети Боже који Сином све твориш, садејством Духа Светога; Свети Крепки, кроз којега Оца познасмо и Дух Свети у свет дође; Свети Бесмртни, Душе утехе који од Оца исходиш и у Сину почиваш: Тројице Света слава Теби.

1 коментар:

Nenad је рекао...

Bas prija Pojanje :)