Спелеолошка истраживања

Пре неки дан имали смо не тако уобичајену посету...

И поред тога што Микуљ није познат по богатству спеолошких објеката којим обилује његов комшија Лазарев кањон, ипак је привукао пажњу спелеолога, чланова Борског спелеолошког клуба "Брадан" Роберта (из Бора) и Вука (из Београда). У дводневном обиласку Микуља и његових раније већ лоцираних и регистрованих јама, процепа и пећина свратили су до нашег манастира. У разговору је поменута јама и пећина тик изнад манастира које по њиховом увиду до сада нису евидентиране.

Прича се да је та јама веома дубока, а међу мештанима круже приче да је баш ту негде потојао улаз у велику пећину у којој се налази језеро, а којега је нажалост, један од земљотреса после Другог светског рата потпуно обрушио и затворио. Отац Акакије их је одвео на лице места да стручно испитају и јаму и пећину.

Вук се спустио у јаму и после 15-ак минута се огласио са резултатима да је јама дубока неких 25 метара.

После јаме ушли су и у пећину за коју се испоставило да је приближно исте дубине, с'тим што постоји могућност да пећини ту није крај. Уз уклањање нешто камених блокова можда би се дошло и до нових открића, али све је то веома ризично, због веома велике опасности одрона камења.

Свака јама или пећина дужа од 10 м. има право да се назове јамом или пећином и да уђе у регистар спелеолошких објеката. Пошто ове две локације нису до сада регистроване предложено је да их манастир (као најближи мештанин) именује и да их под тим именом региструју. 

Отац Акакије,  Вук и Роберт испред пећине

Иначе, Роберт је један од ретких спелеолога Србије који има лиценцу инструктора спелеологије коју је добио у Француској. Он и Вук су активни учесници спелеолошких истраживања нових пространстава, већ сада најдуже пећине у Србији - Лазареве пећине (или Злотске пећине) у истоименом кањону која су отпочела 2001 године. Та истраживања трају и данас. После скорашњих мерења, дужина ове спелеолошке лепотице износила је нешто мање од 8.5 км, а пред истраживачима остало је, према неким проценама, најмање 2км канала које тек треба измерити и уцртати у план пећине.