четвртак, 07. мај 2009.

Душекорисна прича


ДОБРОВОЉНИ РОБ

Пример истинског хришћанског пожртвовања

Неки човек Египћанин по имену Серапион имао је надимак Синдоније, зато што ничим другим није заогртао своје тело до једним чаршафом (синдони на Грчком значи чаршаф). Тај човек је успео да достигне све врлине и да премаши скоро све људе врлином нестицања (добровољног сиромаштва). Из његове љубави ка непоседовању никада га није држало место и није остајао у својој кућици како не би морао да брине о потребним стварима и како никада не би ништа стекао. Дане је проводио обилазећи по околини и тражећи дневну храну од пролазника. И ништа друго није имао своје, до тај чаршаф, који му беше одећа.

Тај Серапион замоли некога подвижника да га прода као роба неком Грку глумцу, који је живео у граду. Подвижник му је дао плату за његову својевољну продају – двадесет новчића, које је овај увек чувао уз себе. Од тада је он служио веома самопожртвовано и спремно и са самоодрицањем глумца, његову жену и породицу, неједући ништа друго осим хлеба и воде и непрестано заокупљајући своју мисао и уста изучавањем Речи Божије.
Он је са том глумчевом породицом остао многе године. Када је оценио да је дошао погодан тренутак, почео им је говорити о хришћанству. Последица тог његовог благочестивог труда била је да се прво глумац, затим његова жена, па потом и читава породица одобровољише и пригрлише хришћанство, те се тако сви крстише. После светога крштења они су се повукли из позоришта, заволевши живот у врлини. Веома су поштовали Серапиона, који је постао узрочником њиховог спасења. Надахнути његовом љубављу према Богу, кажу они њему једнога дана: „Дођи, брате, да те ослободимо твог телесног робовања, зато што си ти нас ослободио робовања греху“.
Тада им Серапион благочестиво и са смирењем рече: „Сада када је Бог учинио милост и уз ваше садејство сте спашени, дошло је време да вам откријем једну тајну: Божанска промисао ме је искористила као средство вашега спасења. Ја сам био слободан подвижник који је дошао из Египта. Сажалио сам се на вас зато што сте живели у великој и страшној прелести и зато сам био одлучио да будем продат вашој породици као роб, како бих вам припомогао, уз помоћ Божију, колико сам могао, да се ослободите великих грехова које сте из незнања чинили и да би сте се спасили. Будући да је Бог остварио моју жељу, сада треба и ја да одем, како бих помогао и другим ближњима у делу спасења.
Пошто изрече те речи, Серапион им врати новац који беху дали као плату за његово ропство. Бивши глумац и његова супруга одбијаху да узму тај новац. „Задржи га“, говорили су му, „и дај га сиромасима, зато што је овај новац послужио као залог нашега спасења“.
„Ви га дајте као милостињу“, одговори им Серапион. „То је ваш новац. Ја не могу туђ новац давати сиромасима као милостињу“.
На Серапионово упорно захтевање они узеше натраг свој новац, али га упорно мољаше да остане са њима. „Остани са нама. Уверавамо те да ћемо те од сада имати за нашег духовног оца и господара душа наших.“.

Пошто је он остао неумољив на њихова многа преклињања, затражили су да их барем једном годишње посећује. Блажени отац на крају је прихватио ту њихову жељу и, поздравивши их, запутио се у други крај. Одатле је дошао у Лакедемонију, где је чуо да је неки од челника тога места, заједно са својом породицом, пао у манихејску јерес. У свему другом тај човек беше на гласу по свом врлом животу и волео је веру. Ради спасења тога човека, Серапион се још једном продао као роб, опет преко неког посредника, у његову кућу. И, заиста, за само две године и уз помоћ Божију он је успео да отргне од јереси и да га приведе Цркви. Потом је и њих напустио и ишао по свету, чинећи духовна доброчинства људима, онако како је могао.

Прокометаришимо ову причу... (у опцији за постављање коментара)


2 коментара:

Stjenichanka је рекао...

Ово је заиста, веома бајковит пример истинске хришћанске пожртвованости, тако далек нашем савременом самољубљу и саможивљу.

Колико пута смо били у ситуацији да је пред нама прилика да нешто учинимо за нашег ближњег, а то нисмо учинили из неких личних разлога који су у суштини увек, мање више оправдање за наше саможивље и непожртвованост.

У ову тему спада и нетрпљење према одређеним особама и неснисхођење њиховим слабостима. А све то треба да чинимо Христа ради - испуњавања светих јеванђелских заповести.

Зато, браћо и сестре добро запамтимо овај пример угодника Божијег Серапиона и сетимо га се када осетимо да нам понестаје љубав према ближњем (а она нам, на жалост, свима мање - више, увек мањка).

Stjenichanka је рекао...

ПРОПОВЕД

Друго, овај пример је уско везан са проповедањем Христа и привођењем људских душа Његовој светој Цркви.

Погледајмо са колико трпљења је овај угодник Божији чекао тренутак да баци семе проповеди на њиву коју је Г О Д И Н А М А припремао и то СВОЈИМ ЛИЧНИМ ПРИМЕРОМ смирења и добродетељног живота.

ПРАВОЖИВЉЕ је то које је припремало њиву душа да успешно приме семе Христове јеванђелске истине. Без ПРАВОЖИВЉА, тј. личног примера хришћанског безпрекорног живота семе не би пало на плодну - обрађену земљу, него на камен, те би тако остало бесплодно.

Тако да ПРАВОЖИВЉЕ игра одлучујућу улогу у ширењу и проповеди Христовог Јеванђеља, а у нашем случају и Истинског Православља.

Ова чињеница је веома важна.