субота, 02. мај 2009.

Празник


 У НАДЕЉУ КОЈА ЈЕ ПРЕД НАМА ПРОСЛАВЉАМО СПОМЕН СВЕТИХ ЖЕНА МИРОНОСИЦА, ТОМ ПРИЛИКОМ ЧЕСТИТАМО ИСТИНСКИ ДАН ХРИШЋАНСКИХ ЖЕНА СВИМ СЕСТРАМА У ХРИСТУ, НАСУПРОТ ОНОМ ОСМОМАРТОВСКОМ АНТИХРИШЋАНСКОМ "ПРАЗНИКУ". ЗА ТУ ПРИЛИКУ ПРЕДЛАЖЕМО ВАШОЈ ПАЖЊИ БЕСЕДУ СВ. ЈОВАНА ЧУДОТВОРЦА ШАНГАЈСКОГ И САНФРАНЦИСКАНСКОГ

СВЕТЕ ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ

Мироносице су приготовиле миро како би њиме помазале тело Христово.
 Није им пошло за руком да то учине, јер је Христос пре њиховог доласка на гроб васкрсао из мртвих.
 Ово није умањило њихову жртву пред Господом, пошто Он гледа на срца људска и прима намеру као учињено дело, ако је поред све усрдности и труда није било могуће испунити.
 "Намера милостива Богу је угодна" – пева се у дан Св. Жена Мироносица (2-ги сједален јутрења).
 "Овај Владика воли да награди по заслузи, и прима учињено, и намере љуби, и дело поштује, и понуду похваљује" (Беседа Св. Јована Златоуста на Пасху).
 Било је, исто тако, мироносица које су не само имале намеру већ су Христа заиста помазале миром и то још пре страдања.
 То су биле Марија, сестра Лазарева која је помазала Христа за време вечере у дому Симона фарисеја, и жена која је Христа помазала два дана пре Његове смрти.
 О овој последњој Господ је рекао да је она припремила тело Његово за погреб и да ће за њу знати цео свет, где год буде проповедано Јеванђеље.
 Тако је Господ примио "добру намеру" жена мироносица, које су свим срцем заволеле Христа, које су од Галилеје непрестано ишле за Њим и нису Га напустиле чак ни у време распећа. Такође, помазивање ногу примио је од чисте Марије, за коју је претходно рекао да је добар део изабрала (Лк. 10,42); није одбацио ни грешницу која је целивала ноге Његове, приневши му жртву од свог – нечасним путем стеченог – имања: миро, разблажено сузама покајања.
 "Ароматима се богатећи, а врлинама сиромашећи, оно што имам, Теби приносим; дај Сам што имаш, и отпусти ми и остави" – вапије она Христу (канон повечерја на Велики уторак).
 "Миро је моје пропадљиво, Твоје је миро живот" – одјекивало је у души њеној (тамо).

свете жене мироносице

Свете жене мироносице. Господ се прво њима јавио и преко њих објавио своје варскрсење апостолима и целом свету

  И заиста, уместо пропадљивог богатства, Господ јој је дао непропадљиви дар – опростио јој је многе грехе и њену умртвљењу душу, као четвородневног Лазара, подигао из гроба.
 Још и више Он је наградио и прославио верне Мироносице, јер се прво њима јавио и преко њих објавио Своје Васкрсење Апостолима и целом свету.
 Господ тако ником не остаје дужан – Он узвраћа даровима несравњиво бољим од оних који се Њему приносе.
 "Помени, Господе, оне који плодове доносе и оне који добро творе у светим Црквама Твојим, и оне који се сећају сиротиње и на све нас ниспошљи милост Твоју" – моли Света Црква приликом приношења Бескрвне Жртве.
 "Даруј им уместо земаљских добара – небеска, уместо привремених – вечна, уместо пролазних – непролазна" (Евхаристијски канон Литургије Св. Василија Великог).
 Приносећи нешто Богу на дар, била то жртва у храму или помоћ сиротињи, ми у ствари не дајемо, него примамо. 
 Раздајући материјалне ризнице, у одређено време примићемо духовне дарове по мери наше усрдности.
 Величина нашег дара Богу у Његовим Очима не одређује се по количини или (материјалној) вредности његовој, већ по расположењу нашег срца.
 За удовицу која је приложила две лепте у храм, Господ је рекао: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну (Мк. 12,43).
 И наши дарови пред Богом имају вредност утолико, уколико је са њима сједињена љубав према Богу, молитве и усрдно кајање због греха.
 Све наше материјалне дарове Господ прима само као спољашње пројаве нашег унутарњег поклоњења пред Њим, исто као што прима и сваки други спољашњи израз љубави и поштовања према Њему.
 Зато сви смело идите према Христу, приносите му дарове, свако према могућностима. Угледајте се на мироносице и ви који на путу праведника стојите и ви који сте пали у бездан грехова.
 Принесите му ватрене молитве и покајање из дубине срца, а њихов спољни израз нека буду дарови Цркви, која је Тело Христово (Еф. 1,23; Кол. 1, 24), помоћ малој браћи Његовој (Мт. 25,40), улепшавање храмова, целивање икона и других светиња.
 Примиће Господ сваки наш дар Црвки као миомирисно миро, неће одбацити нашу љубав и целове, него ће њих ради дати опроштај многих грехова онима који имају велику љубав.
 Само о томе треба да се старамо, да би наш дар заиста био чист дар Богу, да у нашим осећањима не би било сујете или гордости, презира или мржње према ближњима, а такође да би била пројављења сва усрдност, да би наш дар био пријатан Богу, да не бисмо били налик онима који говоре Христу "Радуј се" – изругујући му се.
 Богу нису угодне жртве које се приносе са хладним прорачуном, кад иако имамо могућност да принесемо боље, приносимо лошије (Малах. 1,8 и 14), када се не старамо о томе да учинимо оно што је корисније за храм или за ближње, већ о томе да буде управо онако како ми хоћемо.
 Мрско је пред Њим и целивање светиње када се чини само устима, што сведочи да је наша пажња усмерена на спољашње, и уз то још на уста која прљају светињу.
 Такво поклоњење Богу неће донети праштање него осуду!
 "Очистимо се браћо, од сваке прљавштине тела и духа, душе наше просветимо љубављу према убогима, не жалостећи један другог клеветама" (стихира сирног петка), а пре свега "очистимо чувства" да бисмо срцем "угледали Васкрслог Христа Који блиста неприступачном светлошћу и јасно чули речи: „радујте се" које се победно оре над гресима нашим.

СВЕТЕ МИРОНОСИЦЕ

Свете жене мироноцице на гробу Господњем и јављање анђела


Нема коментара: