Уз велики пост

ПРИЧЕШЋЕ СВЕТИМ ТАЈНАМА
Који је смисао и сила Светих Тајни и зашто им треба приступати


Из житија светога Арсенија

  Једном приликом Велики Арсеније ово је испричао присутнима. Неки стари монах, рече он, диван делима, али уједно наиван и неук, беше пао у велику заблуду у вези са тајном Божанствене Литургије. Он је, наиме, говорио и непоколебљиво тврдио да божанствени Хлеб којим се причешћујемо није само Тело Христа и Бога нашега, него нам се даје так као његов образ и символ.

  То чуше неки од стараца и ражалостише се због његовог хулног мишљења, па му отидоше и упиташе га је ли истина да је он тако рекао. А он их увери да је све тако и да се он тог мишљења неодступно држи. Старци не одусташе, него похиташе да га разувере многим снажним наводима из Отаца, тврдећи да је евхаристијски хлеб само Христово Тело, а да је уједно и вино Његова сама животворна и непорочна Крв.
  "То", говорили су они, "и јесте хлеб и вино, али молитвама епиклезе и свештенословља на њих силази Божанствени Дух, те се они претварају у само Тело и крв Христову, тако да је оно што ми примамо Плот Владичина и Крв".
  "Али пошто је нама људима тешко да, за разлику од крвождерних звери, окусимо окрвављену плот, Сам Онај Којим се причешћујемо устројио је да свештену службу савршавамо у подобију обичног хлеба, који се невидљиво претвара у Само Господње Тело".
  "Погледај, уосталом, крштење. То је према спољашњем виду вода, а пошто се над њом изговоре свештене речи, она се испуњава Божанственим Духом и то више није просто вода, него она препорађа и пресаздаје крштаваног и показује га сасвим слободним од греха".
  И након што су оци старцу навели овај и њему сличне доказе, чинило се као да су говорили глувоме, јер он још увек сумњаше, тражећи да се на очигледан начин увери.
  Пошто су старци сматрали да би било недолично да га оставе по простоти греши, они се одмах стадоше молити, а и њега подстакоше да се и он помоли, да му се не би толики напор и зној подвига показали узалудним.
  Пошто тако прође недеља дана, сви се сабраше у храму. Док се савршавало свештено тајноводство, а на Трпези беше предложен божанствени Хлеб – о, силе и благости Твоје, Христе! – тројица стараца угледаше како уместо Хлеба тамо лежи детенце.
  Затим, када свештеник већ беше пружио руку да преломи хлеб, они видеше ангела како слеће са висине, држећи у руци нож. Заклавши предложеног Младенца, он Његову Крв изли у путир, а док је свештеник ломио Хлеб, управо тада они видеше и божанственог ангела како ломи Плот Младенца на частице.
  А када прелашћени старац приђе да прими Жртву, сам јасно виде како прима сирово и крваво месо. Тако је он исправио своје нездраво расуђивање и у сузама Богу принео благодарење, а и остали старци са радошћу примише његово исправљање.