петак, 10. јул 2020.

НОВОСТЈЕНИЧКА СЛАВА – ИВАЊДАН 2020.

Новостјеничка икона Св Јована Крститеља, са честицом његових моштију

Новостјеничку славу - Рођење светог Јована Крститеља, прославили смо и ове године у радости и великој благодати Божијој. 

С тим што је долазак на овогодишњу славу био отежан због недавних обилних падавина и њима проузрокованих планинских бујица, које су готово из свих праваца уништиле пут до манастира. Упркос препрекама, на славу је дошао, за наше планинске услове, прилично велики број људи, преко наших очекивања, с обзиром да је пред славу било веома лоше време, уз кише, грмљавину и силан планински ветар.
Једна од многих, водом уништених деоница на путу до манастира
Лоше временске прилике, овога пута су нас спречиле да славско богослужење обавимо у порти манастирске цркве, како смо то до сада чинили.
Пошто је црква премала за богослужење у којем би узело учешће већи број свештенства, литургију је служио владика Нектарије, уз саслуживање неколико свештеника
На Светој Литургији епископ Нектарије је одржао поздравну беседу манастиру и свима окупљенима. По завршетку Литургије освећени су славски колач и жито.
Беседа на Светој Литургији
Ходочасници  манастира, упркос лошем времену нису одустали од доласка. Због гужве, многи су били принуђени да богослужење прате изван храма, пркосећи силним ударима ветра.
Шатор, због ветра, није могао бити разапет, те смо славску трпезу морали расподелити у неколико манастирских просторија, како би се сви присутни били у могућности да буду угошћени.
Здравица
Владика Акакије је у поздравној здравици, за славским ручком навео, да смо сви дошли код великог  домаћина, Св Јована Крститеља, од којега на земљи рођеног, нема већег, који је уједно био и пророк, и мученик, и апостол и монах – подвижник. Као и то, да нас Претеча учи великом подвигу покајања ради задобијања Царства Небеског. Владика је указавши на необичан и несвакидашњи подвиг новостјеничких монахиња на овако суровом и дивљем месту, без удобности и олакшица, похвалио све добротворе манастира који помажући манастир, и олакшавају горштачки живот монахиња, обезбеђујући им тиме више времена и снаге за бављење духовном делатношћу и молитву. Навео је и то да добротвори монаштва, као световњаци, који су обремењени светским бригама, тиме што помажу монаштво у материјалним стварима, задобијају део монашке благодати. Такође је поменуо, да новостјенички манастир, попут светог Претече, није „трска коју повија ветар“ (Мат. 11,7), јер одолева суровостима планинског живота, и великом отпадништву, непоколебиво стојећи на бранику свете вере православне.
Славска трпеза
После ручка отпочело је пријатно и радосно дружење  са гостима и пријатељима манастира уз певање богомољачких и родољубивих песама, које су се до касно у ноћ мешале са хуком планинског ветра.
Свети Претечо и Крститељу Господњи Јоване, моли Бога за нас!

                                             ФОТО АЛБУМ

1 коментар:

Unknown је рекао...

Draga Braco I sestre lijepo vas je vidjeti u ovolikom broju,svi ste zajedno I sretno izgledate,molite se za nas koji smo daleko I sami.Jovana