Живећи у високопланинском манастиру, и привикавајући се на услове које планина диктира, много пута смо чуле питање, да ли је заиста непроходно током зимских месеци и да ли је тада ипак некако могуће доћи до манастира? Следећи текст вас води на сајт нашег пријатеља, који је једне зиме победио планину и уз помоћ Божију стигао сигурно до манастира. У тексту уз детаљан опис путешествија, можете погледати и доста фотографија, које су употпуниле доживљај вишечасовног пешачења кроз снежни Кучај. Уживајте!
ПУТЕШЕСТВИЈЕ ДО ЗАВЕЈАНОГ МИКУЉА И МАНАСТИРА
" НОВИ СТЈЕНИК "
 |
| Панорама главног гребена Кучаја, посматрана са Микуља. С лева на десно: Оманиш, Оштри Камен, Кисели Врх, Велика и Мала Бота, Мала и Велика Треста |
Након што препешачите Кучај по снегу постајете свесни да, можда постоје више планине у Србији, али не постоји већа дивљина. Овај огроман, ненасељени простор, један динамичан сплет кречњачких и вододрживих стена који нас лети мами својим бујним ливадама и шумама, кањонима, видиковцима, пејзажима који се пред нашим очима непрекидно трансформишу како остављамо километре за собом, зими је много суровији, дивљији, пустији. Људи који су и лети по Кучају ретки, зими уопште нема, а путеви, без обзира да ли је реч о шумским " магистралама " или једва уочљивим козијим стазицама, нестају под дебелим снежним покривачем, да би се поново појавили тек на пролеће, када се отопе снегови.
Нема коментара:
Постави коментар