''.. О
Свети Јоване дивни Крститељу, ти Претеча беше славном Спаситељу, ја се
теби клањам, ја се теби молим, помози да свакој напасти одолим. Ја се теби
клањам пророку најјачем и пред тобом клечим и пред тобом плачем. Дај ми од твог
срца лавовске јачине, дај ми од твог духа ангелске белине...''
Празник
рождества Светог Јована, Крститеља Господњег полако нам се приближава. У
предстојећим припремама за нашу Храмовну славу, свакако да се и духовно
припремамо да достојно прославимо и дочекамо Онога Који је најавио долазак
Христа у човечијем телу и Који је био проповедник покајања као услова нашега
спасења. Сви ми помало дрхтимо и имамо
трему пред величином задатка који треба да испунимо. Као манастир који је
посвећен Светом Јовану имамо велику одговорност као Његовим подражаватељима и
као онима који живе под Његовим покровом и благословом. У свом срцу питамо се
колико смо се уподобили Светом Јовану и да ли својим животом настављамо свето
дело и рад Светог Јована, или смо га занемарили будући преоптерећени сами собом
и својим страстима којих се не желимо одрећи?
Да ли и ми вапијемо у нашим срцима за покајањем као он што је громогласно свима
проповедао, јесмо ли спремни на испуњавање сваке правде Божије или смо као
проклета Иродијада увек спремни на задовољење својих сурових страсти?
Питамо
се какав је то морао бити човек, чија је
рука благосиљала самог Богочовека, тела исушеног од поста, ногу изранављених од
оштрог камења и врелог песка, храброг срца које је само жудело за испуњавањем
закона Господњег а чији су откуцаји непрестано позивали на покајање..
''
Покајте се, јер се приближило Царство Небеско ''
Сви
треперимо пред величином Светог нам Јована...Строг и продоран поглед. Дуга
пророчка коса, савијена у плетенице у тешким праменовима пада му на плећа и
груди. Разноси је суви, пустињски ветар, као и праменове браде. Снажног је
стаса, иако се виде кости и зглобови. Величанствен, висок, мада мало повијен.
Тело му је измучено од прекомерних подвига који превазилазе људску природу.
Ватрена ревност и пламена молитва.. Груба, кратка одећа од камиље длаке рањава
преплануло тело, опасано кожним појасом. Сувоњаве, истањене руке, из њих је
исцрпљено све људско. Оне не могу да служе за земаљско делање. Оне ће се,
благосиљајући, крштавајући и испуњавајући сваку правду уздићи ка глави Оног
који ће доћи.
''
Покајте се, јер се приближило Царство Небеско..''
Од
малена он је сам пребивао у пустињи. Пустиња је постала његова мајка и одгајала
га у својим суровим недрима заклањајући га од телесне разнежености коју свет
нуди. У пећини која га је још као одојче сакрила од звероподобног Ирода, живео
је проводећи своје дане у посту, молитви и разговору са Богом. Хранио се
овршцима пустињског дрвећа и горким медом дивљих пчела. Но, нису њега хранили
овршци и дивљи мед већ сила Божија која је придолазила верном и послушном слузи
кроз овршке и мед. Са правом се Св.
Јован живопише са крилима. Крила на његовим плећима су ангелска, јер је заиста
бесплотно живео на земљи. Кроз своју послушност према Богу, слободи од света и
људи, као и кроз своју безбрижност за свој телесни живот, Свети Јован се сасвим
уподобио ангелима на небесима, иако је
био само човек.
Мисија
Светог Јована, његова служба на земљи јесте да буде глас вапијућег у пустињи,
који ће опомињати људе, да приправе пут за Господа. Осим пустиње зајорданске,
одакле је затрубио овај славни Претеча читавом човечанству, под пустињом се
подразумева и наша душа, која се од греха исушила као од сушице. Он је
опомињући глас наше савести кад год учинимо нешто противно закону Господњем. Он
је тај вапијући глас у нама који непрестано зове на покајање, који нас опомиње
да приправимо пут Господњи, да поранамо стазе Његове, да покажемо плодове
покајања..Да, он тражи плодове покајања но имамо ли ми заиста те плодове, или
се све завршава на празним речима? Има ли одговора у нама када чујемо његов
опомињући глас у себи, да ли му одмах спремно нудимо стотину оправдања или као несрећна Иродијада газимо све пред нама ради
задовољења своје сујете и огавних сласти? Колико пута у нама побеђује Св. Јован
а колико пута несрећна Иродијада? Непрестана борба између добра и зла, између
разума и узавреле крви..
Многа питања муче нашу душу, многе сумње и
недоумице прожимају наше срце, кад год размишљамо о овом славном и великом Пророку
и Претечи Господњем. Његово преславно рођење прославићемо у нашој милој Микуљској
пустињи која се авај, и не може поредити са пустињом у којој је живео Св. Јован.
Ипак, у нашем срцу и у нашој души можемо
пронаћи управо ту зајорданску пустињу, уколико се будемо трудили да својим
животом подражавамо свето дело и труд Св. Јована. У свачијем срцу могу се
пронаћи овршци послушности према Богу и горки мед светог покајања, ако се
непрестано будемо сећали његовог живота. Господ да нас све сачува и управља
стопе наше према стопама Светог Јована, да се и ми недостојни обретемо крај
ногу његових и пронађемо покајање као бесцени бисер у скривеној пустињи душе
наше.
Света архијерејска Литургија којом ће
началствовати Његово Преосвештенство епископ Акакије, под Микуљским каменом у
манастиру ''Нови Стјеник'' на дан Претечиног рождества 24.
06 / 07.07 почеће у 9.30 часова. Сви сте позвани да својим присуством
увеличате овај велики празник, дан када се родио онај који нам кроз покајање указује на спасење душа наших.
СВЕТИ ЈОВАНЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС!
Нема коментара:
Постави коментар