ОСВРТ НА МИНУЛО ЛЕТО

A Glance Back at Summer Past (Click for English)

Летњи дневник манастирске свакодневнице

            Одмах после наше манастирске славе, односно, рукоположења јеромонаха Максима, уследио је период свакодневних Светих Литургија пошто правила налажу да новорукоположени свештеник треба да служи непрекидно четрдесет литургија. Већи део ових обавезних литургија служено је у нашем манастиру. За нас је то био посебан благослов и духовна радост, посебно што се у нашем манастиру, услед екстремних услова живота и мањка свештенства, литургије ређе служе. Иако често уморни од свакодневних обавеза, овај „додатни умор“ свакодневних литургија чудесно нас је одмарао и давао посебну снагу и полет ревновања за оно што је изнад свакодневнице.

         У нашем манастиру се десио још један важан догађај везан за црквени живот наше отачаствене цркве. Наиме, на једној од свакодневних Светих Литургија, по празнику светих апостола Петра и Павла, преосвећени владика Акакије је освештао нове антиминсе за потребе Ресавско - шумадијске епархије. 

Владика Акакије потписује освештане антиминсе

            Чести летњи манастирски посетиоци и наши верни ходочасници, којима је једино лети приступачан пут до манастира, као и увек, супричињавали су нам велико духовно задовољство. Њихова велика потрешеност и нескривено одушевљење овом од људи утајеном светињом усред дивље планине, и у нама је изнова хранила ионако велику љубав ка њој. Увек смо радо организовали заједничке излете и обиласке околине. А у нашој обитељи срдачна јеванђелска добродошлица је увек свима отворена, тако да смо велику пажњу и време посвећивали посетиоцима. 

Спремни за излет

Сабирање планинских чајева

            Међу сезонске летње послове спада и сакупљање и сушење планинског лековитог биља и чајева као и брање и припремање шумског ситног воћа од кога се прави чувено манастирско слатко које, уз чашу хладне изворске воде, по старом српском обичају, са поносом износимо пред наше госте као освежавајућу добродошлицу. 

Пуњење цистерне на шумском извору

        Сурова суша, сигурно Божја опомена за људске грехе, ове године дуго и немилосрдно је владала чак и у високим планинским пределима. Готово сви потоци и извори су пресушили, а земља претворена у прашину која се и при обичном лаганом ходу, подизала у облацима. Како наш манастир још нема решено питање воде, довожење трактором пијаће и техничке воде, постало је готово свакодневно. 

            Суша је и овогодишње припремање сена, као основне зимске хране за нашу стоку, претворила такође у борбу за преживљавање.  Осиромашила је иначе бујне планинске ливаде, тако да је за косидбу тешко било наћи траву коју сунце није потпуно спржило. Такође, принудно је, због пребрзог сушења траве, додато и ново послушање - целодневно напасање крава, подаље од манастира на јединим бујним зеленим ливадама у долини речице Демижлок у предворију Лазаревог кањона на неких шест километара од манастира. 

Сакупљање сена

           Иако смо са косидбом и сакупљање сена отпочели раније него иначе,      све се неочекивано продужило све до јесени. Како немамо довољно својих пашњака, у сусрет су нам изашли добронамерни сељаци злоћани, понудивши нам своје ливаде, у већој или мањој близини од манастира. За саму вештину косидбе сена трактором по оштрим узбрдицама, низбрдицама и косинама још се нисмо осмелиле па смо помоћ потражали код људи искусних у том горштачком опасном послу, а сакупљање и превожење сена тракторским вилама и приколицом обављале смо саме. Услед неискуства све то потрајало много дуже него што је уобичајено. И поред свих перипетија сено је спремљено у пластове надомак саме штале. Успех је видан иако нисмо сигурне  да ли ће количина сена бити довољна за вишемесечни период, по неким прогнозама веома могуће дугачке и сурове зиме.

Складиштење сена за зиму

            Манастирски трактор се као и увек показао и више него неопходан. Иако увек оставља за собом и сенку страха као опасна машина у овим планинским врлетима, главни је носилац реализације великог дела наших животних обавеза. 

      Понадали смо се да нас неће изневерити бар наше вредне пчелице. Припремили смо се за исцрпно вађење и врцање меда али сходно неплодној сувој години меда за убирање скоро да није ни било. Готово сву количину морали смо оставити у кошницама за храну самим пчелама. Изврцано је само пар драгоцених тегли меда. 

Мати Ефросинија отвара кошнице у баштенском скиту Часног крста

Малтерисање гостопримнице

Постављање плочица

        Крајем лета када су се смањили послови везани за сезонске обавезе, а добротом наших верних добротвора - приложника, започели смо малтерисање нове манастирске зграде у којој се налази гостопримница, школа и владичанска келија. Упоредо су завршавани и унутрашњи радови: глетовање, кречење, постављање подних плочица... тако да је у микуљској пустињи и пред сам смирај лета где грађевинска сезона већ броји своје последње дане, у грађевинском контексту чак и сада веома живо и радно .

Глетовање

Отац Стефан произноси молитве за ученике

            Трећег септембра, започела је још једна школска година у школи светог Филарета Вознесенског при нашем манастиру. Неколико дана пре тога, на празник Успенија Пресвете Богородице, јереј Стефан је служио Свету Литургију на којој је свој деци школарцима прочитао молитву за успешну и благословену школску годину. Деца свакодневно красе и улепшавају манастир, а често, кад затреба, постају и велика и озбиљна помоћ у манстирским послушањима. Најстарији ученик манастирске школе Николај, наставио је ове године школовање у средњошколском институту на Аљасци (САД), а прво полугодиште у нашој школи похађаће још двоје деце из Русије, дечак Вања и девојчица Ева.

Први школски дан под покровом св. Филарета

            Иако је ове године томе посвећено знатно мање пажње дошла је на ред и зимница. Микуљски шљивици, већ полудивљи, и поред големе суше, рекордно су родили. Крошње су изобиловале великим и укусним плодовима, за разлику од осталих крајева Србије. Направили смо доста слатке зимнице џема од микуљских шљива који је главна храна у дугим посним данима. Уз то пуниле су се тегле и киселе зимнице и салате, као и ајвар који је дугогодишњим експериментисањем рецепата добио свој коначни упечатљиви микуљски укус. Све је то  уредно спремљено на подрумским полицама као неопходне залихе за преживљавање дугих месеци, дуге и сурове планинске зиме. 

Слатка зимница...

... и домаћи ајвар!

            У планини се лето завршава веома често нагло, пресечено густим маглама, кишама, ниским температурама и наравно незаобилазним силним ураганским ветром - Микуљцем. Сходно томе нагло се убрзавају и припреме за зиму јер никада се не зна колико ће нам још времена за припреме оставити сурова планинска зима. Припремање огрева за зиму је још један незаобилазни посао. Нешто дрва, такозваних метрова, купујемо од локалних дрвосеча, а нешто саме спремимо. Неретко се пријатељи нашега манастира организују па направе малу радну акцију од неколико дана где се накупи неколико приколица дрва. Тако да се на крају сакупи поприлична количина дрва којих обично буде довољно за целу зиму. 

Сакупљање дрва

Драгоцени огрев - кучајске букве

            
              Ових дана полако почињу припреме за прославу имендана наше настојатељице Мати Ефросиније. На тај дан смо пре више година (2003.) ради  исповедања Истинског Православља, од стране СПЦ екумениста, прогнани,  тј. физички избачени из старог манастира Стјеник (планина Јелица). Сећања ради на ово прогнање из старог Стјеника, матин имендан усрдније прослављамо као неку преславу манастира. Тога ради, сваке године се на овај дан у манастиру окупља не мали број људи. И ове године очекујемо доста гостију из целе Србије. Због тога се и жури са завршним пословима на новом гостинском конаку како би смо што удобније примили све госте. На сам да   имендана Преосвећени Владика Акакија, произвешће настојатељицу нашег манастира Мати Ефросиније у чин игуманије, а дан пре ће пострићи у монаштво послушницу - сестру Сару Ален (американку).
               И као најважније, на ову нашу манастирску преславу, како је најављено, долази нам упосету по први пут, не само у наш манастир, него и у Србију уопште, Високопреосвећени Тихон Архиепископ Омски и Сибирски, Првојерарх Руске Истински Православне Цркве у пратњи мале делагације и монахиња манастира Лесне. На сам имендан служиће се свечана архијерејска литургија у којој ће узети учешће два архијереја, владика Тихон и владика Акакије уз не мали број свештеника. После празничних светковина обавиће се званични састанак Архиепископа Тихона са владиком Акакијем и делегација Руске и Српске ИПЦ у склопу кога ће се бавити и темом припреме и организације Сабора СИПЦ који је одложен за следећу годину.

            На крају, као и увек захвални смо свима који духовно, материјално и разноразним пожртвовањима подржавају и чувају наше монаховање у планинској пустињи. Нека вас све часни Претеча помене пред Престолом Божијим!

Нови Стјеник