Беседа Владике Акакија на дан светитеља Филарета новог исповедника

Светитељ Филарет Њујоршки

Беседа коју је изговорио Преосвећени Владика Акакије на Архијерејској литургији у манастиру Нови Стјеник на празник св. оца нашега Филарета новог исповедника 

(1. децембра по отачком календару /14. децембра по грађанском)

XX век је несумњиво један од најтежих периода у историји хришћанства и православног света.

То је век у којем је тајна безакоња однела велику победу после које је апостасија доживела апокалиптички прогрес. Уклоњен је онај који је задржавао тајну безакоња, о чему говори у својој посланици Солуњанима св. апостол Павле. Уклоњен је православни самодржац – миропомазаник Божији – руски цар!!! Разрушена је брана и на Цркву Христову је грунула незадржива бујица апостасије: обновљенства, сергијанизма, новокалендаризма и на крају и свејереси екуменизма. Прогони православних хришћана који су остали верни Истини Христовој и отачком предању, превазилазили су по својој жестини оне прогоне хришћана првих векова. Руска Црква се украсила великим збором новомученика и исповедника који су засведочили своју православну веру својом крвљу, страдањем и мученичком смрћу. Њиховим примером била је надахнута како катакомбна Црква у Русији тако и Загранична Црква ван Русије. На том једино ведром парчету духовног неба засијала је ова предивна звезда – Светитељ Филарет, велики поборник и ревносни исповедник Светог Православља.

Светитељ Божији Филарет је био пламени проповедник јеванђеља Христова, мудри наставник хришћанске вере и живота. Што је најважније – он није само подучавао него је и живео светим православљем и правоживљем. Он је живи пример љубави, смирења, праштања, целомудрија и милостиње.

Такође, он је био и велики у својој љубави ка својој отаџбини – Русији, разореној љутим безбожништвом. Он је разобличавао богоборце и њихове слуге – лажне пастире Московске Патријаршије.

Тврдом руком и милостивим срцем он је управљао црквеним бродом Руске Заграничне Цркве бринући се о њеном благоустројству, чистоти и стајању у истини. Светитељ Филарет је пружао подршку свим ревнитељима истинског православља по целом свету. Подржао је и помогао мученичку катакомбну Цркву у Русији, као и грчке сатрокалендарске Цркве. Разобличавао је неправду јеретика када је свејерес екуменизма дубоко продрла у помесне православне Цркве. Опомињао је представнике помесних Цркава да се врате  исповедању Истинског Православља.

Благодарећи њему Руска Загранична Црква је коначно прекинула општење да одступницима од Православља, а њен архијерејски синод је прогласио 1983 грозну анатему свејереси екуменизма. Због тога је Руска Загранична Црква постала центром Истинског Православља у целом свету, тако да су многи из разних народа бежећи од апостасије, а жељни отачке вере и истинског православља нашли у Руској Заграничној Цркви сигурно уточиште.

Овог духовног великана Бог је преславно прославио нетрулежним моштима и чудотворством.

Сведочанства о чудима има много. Ми у Србији смо сведоци неких од њих. Поред мноштва малих чуда издвојио бих неколико која се нарочито истичу: малој девојчици из Београда отказали су бубрези. Лекари су били немоћни, дигли су руке и чекали њену смрт. На молитве њених родитеља које су упућивали светоме пред његовом иконицом која је стајала изнад креветца болесне девојчице десило се чудесно исцељење. Лекари су били пренеражени. Ту је још залечење тешке ране помазивањем уља из кандила које је горело пред иконом светитеља, па залечење тешке болести дебелог црева, исцељење кичме и као највеће свима познато васкрсење покојне мати Ипомоније...

Његову блиску присутност и благодатно укрепљење доживеле су сестре ове свете обитељи на челу са мати Ефросинијом пре, за време и после прогона из старога Стјеника.

Сетимо се и чуда са несталом иконом светитеља која је у себи садржала парче самог митрополитског клобука светог Филарета. После прогона, по истеку не мало времена када су три сестре посетиле Стјеник како би затражиле неке личне ствари које нису успеле узети за време прогона... на капији их је дочекао један од нових насељеника манастира са иконом светог Филарета са речима да та икона припада изгнаним сестрама... изненађење је било велико јер је било јасно да је светитељ надахнуо тог монаха да његову икону преда онима који га заиста са великим усрђем поштују.

Да, ми га сада још и са већим усрђем поштујемо и прослављамо јер је очигледна његова помоћ и при поновном успостављању канонског православног епископата за Српску Цркву и то од стране оног дела Руске Заграничне Цркве који није пошао на унију са московском патријаршијом, оног дела епископата који је остао веран светитељу Филарету. Заиста је све то велико чудо! Свети Филарет је заиста слава Истинског Православља, слава Цркве Божије и на крају крајева слава нашег Новостјеничког манастира. Данас смо се и сабрали у његово име на ово духовно славље да би чистим срцем, са умиљењем прославили Бога, дивног у светима својим. Да нас све спасе Господ молитвама светитеља Филарета!