ОКТОБАРСКА СЛАВА

МАТИН ИМЕНДАН

Наша Новостјеничка обитељ свечано и усрдно-молитвено сваке године прославља спомен Свете Ефросиније Александријске, која је просијала подвигом најсторжијим у мушком монашком образу. Као света девственица, подвизавала се међу монасима, тако се савршено скривајући од лица света. У сред огња остајући нетљена и неопаљена, већ још ревноснија, како се каже у стихири у част ове преподобне. У нашем манстиру то је велики празник – имендан наше поштоване мати игуманије Ефросиније. Ова преподобна светитељка заштитница је наше обитељи; покровитељ и помоћница у свим храбрим и мужаственим делима која за Цркву чини наша, одважна и у исповедању вере непоколебљива Мати. Ове године смо великом Божијом милошћу добили честицу часних моштију преподобне Ефросиније, те је она сама узвеличала овај празник својим блаженим присуством. Са страхом Божијим ову свету честицу уградили смо у икону која је насликана у нашој иконописачкој радионици.

Икона свете Ефросиније Александријске са честицом моштију

            Заправо ово није обичан празник. На овај дан је у нашем манастиру традиционални сабор верних Истинске Православне Цркве, поводом имендана наше матушке, али и спомен бруталног прогона нашег сестринства од стране СПЦ-а, из манастира Стјеник на планини Јелици, због исповедања вере и непотчињавања свејереси екуменизма. Из старог манастира прогнани смо и сурово избачени баш на овај дан 2003. године. Матин имендан те године прославили смо на пропланку испред манастира. Саме смо подигле славски колач и певале тропаре, док је снег лагано падао и темература се спуштала, а бесна маса клира и верника СПЦ-а, успокојена нашим избацивањем, гостила се у нашем старом, топлом конаку, и повремено нам упућивала вербалне провокације. То је био и крај и почетак, нисмо знале куда ћемо, осим да идемо за Христом. Сада после доста година да би спомен на овај немилосрдни догађај био што јаснији, помогла нам је и сама бесловесна природа, јер је опет као и сваке године што чини од тада, поновила наглу и неочекивану промену времена баш као и на сам дан прогона. Када смо избачени на ливаду падао је снег, изненада након низа лепих, сунчаних и топлих дана. Тако је и сада након лепог времена нагло, преко ноћи, постало јако хладно и магловито, са јаким планинским ветром, сви смо и снег очекивали. Верујемо да Господ разобличава хладноћу и суровост оних који одступе од иситнског исповедања Вере Православне, као и сав мрак и безобзирност који овладају њима, слично као када је мраком, тамом и потресањем земље разобличио суровост оних који су убили Христа. 

Са друге стране, знајући да смо далеко у сваком смислу од екумениста, наша срца ватрено је грејала неисказана благодат, радост и топлота празника, саборности и Божанствене Литургије. Толико смо срећни што је овај мали сабор верних укрепила благодат и сила Архијерејске службе, што нас са Царских двери благосиљају руке Српског Владике, и што пуноту једномислија и саборности у храму испуњавају присутни свештеници и верни из готово целог света. 

Владика Акакије у Новостјеничком храму

Ту у нашем скромном манастиру, чак и по овако непогодним планинским временским неприликама, окупили су се вреници из Србије, Русије, Енглеске, наш верни добротвор рус из Америке, верни из Немачке, као и мештани, сељаци који редовно посећују манастир... Велику радост и част нам је донео својом посетом Његово Благородство руски принц Димитрије Галицин из Енглеске, веома побожан и благочестиви старац у чину ипођакона. Као сведок и учесник историје ИПЦ, крепио нас је причама и повестима из живота и страдања Истинског Православља. У својој младости он је прислуживао у олтару светитељу Јовану Шангајском и удостојио се познанаства са светим Филаретом Вознесенским, тим прекрасним оцем Истинског Православља, као и са многим другим архијерејима Руске Заграничне Цркве. Он је ктитор вликога хрма РЗЦ у Лондону. Потомци мудрог принца Димитрија живе са нама у планини и школују се у нашем манастиру.

Мати Ефросинија са Његовим Благородством руским принцом Димитријем Галицином

Долазак Владике у храм

          Божанствену Литургију преиспуњену благољепијем и умиљењем, узвеличало је прво саслуживање Истинских Православних Цркава Српске и Руске у Србији.  Руска Истински Православна Црква пружила нам је своју – разбориту и премудру, изобиљем љубави и разумевања, братску руку помоћи и беспрекорно послужила вољи Господњој, да на трон св. Саве седне Српски Владика, тако нас је и сада посебно радовало њихово гостовање у Србији. Клир Руске Истински Православне Цркве, јеромонах Михаил из Осетије и јерођакон Аполос из Краснодара у Русији, веома су допринели благољепију и пуноти Божанствене Литургије. Сви су били укрепљени у души. 

Јерођакон Аполос, ђакон владике Вењамина (РИПЦ)

  

Прво у Србији саслуживање РИПЦ и СИПЦ на октобарској манстирској слави

Почетак архијерејске Литургије

Деца помно прате богослужење

        На самом крају Литургије беседа нашег пастира и вође, Владике Акакија, дубоко је запечатила осећај ревности и спокоја у нама. Својим оштрим и јасним, али топлим, очинским речим, Владика нас је потсетио да је ово дан када се преплићу прослава заштитнице нашег монаштва и дан сећања на наш прогон ради исповедања вере, као сливање у једно, подвига монаштва и исповедништва, којих увек морамо бити доследни.

Беседа

Славски колач и жито украшени по новостјеничкој традицији

Јереј Стефан, освећење славског колача и жита 

  

Подизање славског колача у славу и част преподобне Ефросиније

 По српској традицији, на крају Литургије преломљен је и светим вином заливен славски колач у спомен Св. Ефросиније, потом смо сви саборно продужили заједничарење на укусној манастирској трпези. Наш мали конак ипак је био довољан да смести све госте (око седамдесет људи), од којих је сваки за нас био почасни, тако да смо изабрале да ми саме будемо те које ће и своје место за трпезом уступити, гостољубља ради из захвалности ближњима. Могло се чути и видети разговарање на различитим језицима, побожно у Христу дружење и размењивање утисака и искустава. Драго нам је било да видимо како наши гости из разних земаља, врло заинтересовано и с поштовањем прате сваки наш традиционални, српски обичај. Крајње спокојно и пријатно протекао је овај свети дан, чак се и само време на самом заходу дана пролепшало.  

Главна манастирска трпеза

Жене и деца која красе сваки манастирски празник

Трпеза

Пријатна манастирска дружења драгих нам гостију

Благочестиве сестре из Немачке помажу у припремама за празник

          Увек смо посебно задовољни примити и угостити све благочестиве и Истине жељне браћу и сестре, још више када је повод за то празновање ове дивне преподобне покровитељке наше игуманије, свете Ефросиније. Са нашим у духу најближима, поделили смо торжествено прослављање годишњице нашег одупирања звери екуменизма и чврстог стајања у Православној отачкој Вери. И нама самима много значи свака подршка и разумевање које нам указују сестре и браћа у Христу.

          Нашој свечесној матушки Ефросинији желимо да још много, много лета чврсто остаје у исповедању отачког Православља и монаштва, крепљења увек видљиво Руком Божијом и заступништвом Свете Ефросиније Александријске, водећи и нас јасним путем спасења, у вери и послушању. На многаја љета, спаси Христе Боже!