 |
| На слици: мати Татјана (Манастир Лесна), Игуманија Макарија (РИПЦ), јеромонах Акакије и мати Ефросинија |
 |
| Разговор са гостима - монахињама из манастира Лесне и катакомбним монахињама из Белорусије |
Драги
у Господу, високопреподобна мати игуманијо Ефросинија и оче Акакије са сестрама
ваше обитељи. Срдачно вам захваљујемо што сте нас позвали да посетимo вашу
обитељ. Заступништвом Пресвете Богородице и светог Јована Претече, мати
Амвросија и ја удостојили смо се да посетимо ваш манастир и поздравимо све вас
у многострадалној Православној Србији, од наше катакомбне парохије у
Белорусији. Господ нас је удостојио да се упознамо са мати Ефросинијом и оцем
Акакијем, пре неколико година у Одеси на сабору Руске Истински Православне
Цркве. Између нас се одмах успоставила топла и пријатељска веза. Постојао је
осећај да се познајемо већ дуго времена. Од тада ми одржавамо везу међу нашим
обитељима у молитвама. Прошлог октобра у манастиру Лесни смо се топло срели и са
Леснинским и са српским сестрама. Осећали смо се као једна породица и све време
нам је прошло у молитвеном настројењу и духовном једномислију. И сада нас је
Господ почаствовао да се сретнемо са Леснинским сестрама овде у Србији, и ми се
надамо да овај сусрет није случајан, него да је устројен Божијим промислом, на
наше духовно укрепљење.
Нас Истински Православних Хришћана је сасвим мало а
монахујућих још мање. Сећам се речи митрополита Виталија (Последњи законски
Провојерарх Руске Заграничне Цркве, нап. ред.), који је говорио о предсказању
Нила Сорског да ће бити потребно дуго ходати, пливати, летети да би се срео
човек. И ја сам, говорио је владика, мислио како је то могуће када су људи
свуда около, а то је било уствари предсказање о Истинским Хришћанима. И сада
видимо да се предсказање остварило. Иако су наши сусрети ретки и у њима
неучествују цела сестринства, такви сусрети повезују наше обитељи у једну
истинску православну породицу и ми стално држимо једни друге у молитвама. Ми се
поклањамо пред подвигом србских сестара, јер су претрпеле прогон и остале на
изабраном путу – путу чувања истинске вере у време свеопштег одступништва.
И ми у нашим катакомбним парохијама
чувамо завете отаца исповедника, који су одбацили сергијанство и обновљенство.
Не гледајући на нашу немоћ, душевну и телесну, Господ нас чува у огради
Истинске Цркве, у време када су многи одступили. Наша главна парохија у
Белорусији је основана у време најстрашнијег прогона Истинске Цркве, а настала
је као заједница под руководством свештеномученика Павла Љевашова, који је
убијен 1937. године. После другог светског рата, друге заједнице вођене
исповедницима Катакомбне Цркве, који су канонизовани на Сабору РИПЦ, слиле су
се у ову заједницу, па тако многи од наших парохијана никад нису посећивали
сергијанску цркву (Московску Патријаршију, нап. ред.).
Наша обитељ је посвећена икони Мајке
Божије, Скоропослушници, која је посебно поштована у нашој парохији. Ова икона
је насликана у Кијеву 20-тих година ХХ века, за иконостас Цркве коју је
саградио свештеномученик Герасим Кајешко у Белорусији. Када је икона стигла у
цркву јеромонах Герасим је већ био убијен, а мештани су се бојали да узму
икону. Сачувана је од стране две катакомбне исповеднице - сестара Злотников,
једна од ових сестара монахиња Нектарија, бринула се о старцу Нектарију
Оптинском, у његовим последњим годинама. Замонашена је по његовом благослову и
остала је са њим до његовог упокојења. Сестре Злотников постале су језгро Гомељске
катакомбне парохије. Ова заједница је прихватала увек само истински православне
свештенике. Осамдесетих година ова парохија је приступила Руској Заграничној Цркви
уз помоћ владике Лазара Журбенка.
Са благословом нашег владике (Његово
преосвештенство Гермоген, епископ Черњиговски и Гомељски РИПЦ, нап. ред.),
прихватиле смо позив оца Акакија и мати Ефросиније са сестрама манастира и
дошли смо да у заједници хришћанске љубави молитвено предстанемо пред Господом
за србски и руски народ. Дошли смо у манастир посвећен светом Јовану Претечи и
Крститељу, који је проповедао пут покајања, као пут Господњи, у срцима свих
народа. Покајање у срцима србског и руског братског народа, које је засновано
на љубави према Богу и ближњима, верујемо да ће довести многе у спасоносну
ограду Истинске Цркве.
Нема коментара:
Постави коментар