уторак, 04. јануар 2011.

БЕСЕДА НА БОЖИЋ


Јеромонах Акакије
Тајна над тајнама - Бог се јави у телу!

Неизрециви, неспознатљиви, невидљиви, несхватљиви Бог Сведржитељ, Друго лице Свете Тројице, постао је човек у лицу Богочовека Исуса Христа.
Када је наступила пуноћа времена, ради нас људи и ради нашега спасења сиђе Он са небеса на земљу. Прихвата Син Божији природу људску да би човека поново сјединио са Богом.     
Само су малобројни људи препознали и поздравили младенца који се родио. И више од тога, за Њега чак не беше места у домовима људским.

И када пастири, који чуше појање анђеоско, дођоше да виде Онога, Кoга је небо славило, они нађоше дете где лежи у сточним јаслама, баш онако како је то много раније прорекао богонадахнути пророк Авакум: „Господе чух реч Твоју и уплаших се, између две животиње познаћу Те“.
Међу животињама је лежао Цар Небески, који дође да спасе свет, јер су га људи потпуно напустили. И као што је гоњен био младенац што га у Витлејему роди пренепорочна Дјева, тако је била прогоњена и данас се гони Његова непорочна Невеста – Света Црква.
Борба, која је почела у Витлејему, између Онога Који је на земљу донео небески мир и земних сила зла које одржавају таму овога века, води се непрекидно и све је јача. Она се одвија у читавом свету, на сваком месту. Она дели човечанство, она раздваја људе који су били међусобно блиски, она се одвија унутар сваког човека, све док у њему коначно не победи добро или зло.
Данас се нарочито осећа ово раздељење које је најавио Онај у чију славу ангели данас поју – „слава на висини Богу и на земљи мир; међу људима добра воља.“
Мач, који на земљи донесе Младенац што лежаше у јаслама раставља и дели оца и сина, мајку и кћер, свекрву и снају. И заиста, као да се испуњавају речи „непријатељи човеку постаће домаћи његови“.
Погледајмо како запад слави Рождество Христа Спаситеља, они заправо више и немају прославу Божића сем у малим изузецима. Божић је замењен некаквим зимским празником (више шопингом) у којем нема чак ни помена Христа Спаситеља, него је главни јунак тог празника румени старчић, седе браде који весело дели деци дарове и чије се слике и фигуре у време овог празника свуда могу видети. Док у традиционалним православним земљама које Божић славе по старом календару посни дани припреме за превелики догађај јављања у свету оваплоћеног Сина Божијег, пресечени су некаквим „најлуђим“ дочеком Нове године и као такви су претворени у дане бучних прослава, раскалашног понашања и нарушавања поста.
То је разуме се велико достигнуће слугу антихриста који долази и који ће настојати да људима замени Христа Спаситеља, да дође на Његово место.
Ако не на овај отворено не - црквени начин тј. неприличним забавним концертима по градским трговима, халама, или тв-екранима као и приредбама са наведеним дебељушкастим, руменим старчићем који дели поклоне,  онда на мало перфиднији – црквени начин, на пример, променом календара, тј. да православни почну славити Божић по католички.
Човечанство је поново постало тело, њега је поново обузело мудровање земаљско, једни се потпуно предају задовољавању тела и другим пороцима, а други бивају прелешћени разним лажним учењима. Малобројни су они који у истини траже Царство Божије, које је људима припремељено пре стварања света.
Како сада, тако и онда, због свега тога Цару небескоме, не беше места у домовима људским, него Га прихватише животиње бесловесне, које осташе верне својој природи.
Као што је тада оваплоћени Сведржитељ, благовоело лежати у јаслама тако Га данас гледамо овде пред нама у овој малој црквици сакривеној иза многобројних брда и планина од погледа овога света, на часној Трпези, не од злата и мермемра, него једноставној дрвеној, баш као и оне витлејемске јасле. Дакле, не у велелепним базиликама, небопарним катедралама, саборним храмовима, стародревним задужбинама и црквама украшеним многоценим уметничким благом, златом и богатством, које држе у својој власти одступници од светог предања и вере православне, били они са запада или истока, јер Бог не пребива тамо где није истина или где је истина помешана с лажју.
Православни хришћани не смеју пасти под утицај овога света и његових нових вредности и нових празника.
Православни хришћани верни православном благочешћу и Отачком предању не узимају учешће у наведеним анти-празницима псеудохришћанске екуменистичке Европе. Они се са страхом Божијим кроз пост припремају да кроз свету Литургију и причешће св. Тајнама прославе Рођење Сина Божијега.
А ко не једе Тело овог предвечног Младенца – Сина Божијег и не пије Његове Крви, неће имати живота у себи.
Јер Он сам каже: „Који једе моје Тело и пије моју Крв, има живот вечни“.
Како је величанствена љубав коју је Бог богато излио на нас православне хришћане. Посредством светог Причешћа Божанским овим Хлебом, ми не само да се са Њим најприсније дотичемо, него тајанствено постајемо једно тело и један дух са Христом. А назива се свето Причешће тајном зато што је оно не само телесно и видљиво, него и – нешто духовно и непојмиво. Управо то и каже Господ: „Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа“. Јер ако гледамо само оно што је несумњиво и видљиво, никакву корист нећемо стећи, а ако гледамо на дух, тј. предложени хлеб посматрамо на духован начин, онда ћемо причестивши се, оживети. Зато што је Он – „не јело које пролази, него јело које остаје за живот вечни“, Хлеб Истинити, који силази са неба и даје живот свету, који Га не једе неће живети, а који Га једе живеће вавјек. Св. Причест нас од старих чини новима и од привремених вечнима. Причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, постајемо учесници Божијег сијања, које нас на чудесан начин чини помазаницима Божијим и даје силу сагласно обећану Христовом, да при другом доласку Његовом, засијамо попут сунца, уколико само нечистота што се накупила у души онога који приступа светој Чаши, не заклони собом ово блистање.
И на крају послушајмо поучне речи св. Игњатија Богоносца, речи нарочито актуелне у ово предантихристово време свеодпадништва: „Последња су времена зато се устидимо, убојмо се дуготрпељивости Божије, да нам не буде на осуду, или се уплашимо гњева будућег, или садашњу благодат заволимо, једно од тога двога; само да се Христу Исусу нађемо да истински живимо, и да се благодаћу заједно окупљате у име Христово у једној вери и у Исусу Христу, да сви неподељеном мишљу слушате епископа и презвитере, ломећи један хлеб, који је лек бесмртности, предохрана да нећемо умрети, него свагда живети у Исусу Христу. Старајте се пак да се чешће састајете на евхаристију Божију и на славу, јер кад се често окупљате на служење Литургије, силе сатанине се тиме уништавају и његова се пагубност разара једнодушношћу ваше вере.“
Чувши ове поучне речи св. Игњатија ослободимо се сваке земне таштине, нека нам мисли крену ка пећини Витлејемској и душа ће наша осетити надземаљску радост, а уста ће са ангелима запојати: „Слава на висини Богу и наземљи мир, међу људима добра воља.“
       
ХРИСТОС СЕ РОДИ! СЛАВИТЕ ГА!

4 коментара:

Анониман је рекао...

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !

Заиста један диван текст,дивна беседа...
Цела беседа уистину умива душу, и озарује ум.
На мене је оставила веома јак утисак.
Браво и све честитке!

Д.Р.

Анониман је рекао...

Ваистину се роди. Лепа беседа. Добро би било видети и Беседе Истински Православне браће Руса и Грка.

ЈОВАН БАТАЈНИЧКИ је рекао...

Речи осведочене у срцу које верује и воли када се изговоре дају реалну наду да ће запалити тај свети пламен и у срцима других и учинити овај свет бољим и лепшим бар на кратко.

Анониман је рекао...

Као и увек дивна беседа.И поучна.Нагони те на размишлјанје,шта си урадио добро а шта ниси.Читајући схватиш да је све у свету обмана свима нам је потребно дубоко покајанје.Мој велики поклон оче Акакије.Наталија М.