Наше сестре присуствовале сахрани Архиепископа Хризостома II - Ходочашће у Грчку

Изненадна тужна вест о упокојењу Првојерарха Грчке Истински Православне Цркве, Његовог Блаженства Архиепископа Хризостома II дошла је до нас истог дана - у недељу 19. септембра (по грађанском календару). Одмах смо скувале кољиво и о. Акакије је одслужио мали помен за покој душе Архиепископа Хризостома чија фотографија је постављена у храм и испред ње свећа која се није гасила наредна три дана. Мати Ефросинија нија била у могућности да пође на сахрану али је послала три сестре са јеромонахом Акакијем који је већ исто то вече био спреман да пође на пут до Атине, тачније Мегаре која се налази на око стотинак километара од Атине.




Са нама су пошли у другим колима и јереј Стефан Николић са његовом породицом коме су парохијани за неколико сати сакупили и послали поштом новац за овај изненадни пут. Цела та организација је трајала до око три сата поподне, када смо сви заједно и кренули. 


У манастир приснопамјатног Архиепископа Хризостома Панахранду који се налази у Мегарској области не тако далеко од Атине стигли смо у само свитање. Иначе, сахрана се одржала на саму манастирску славу - Рођење Пресвете Богородице. Због сахране служба је почела већ око 5 сати ујутро. У манастиру је већ било много гостију и иако су монахиње - домаћини сачували за нашу групу из Србије место за спавање, пошто смо касно стигли, одмах смо из аутомобила без и мало одмора отишли на службу.


Како је време пролазило призстизало је све више и више гостију, како свештенства и монаштва, тако и мирјана ходочасника. Убрзо је Црква била препуна. Смирено тело приснопамјатног Архиепископа је стајало на сред храма. Ми смо га сви већ при самом уласку у храм сви целивали. И поред велике врућине тело уснулог Архијереја се није ни мало непријатно осећало, а руке су биле потпуно мекане. На лицу се није могао видети посмртни ропац него неко чудесно умилно блаженство. Видећи овако величанствене посмртне остатке деведесетогодишњака постаје јасна реченица: "Часна је пред Господом смрт преподобних Његових". 

 После свечане али смирене празничне службе уследила је кратка пауза освежења водом и кафом, а потом је одмах уследила величанствена сахрана у којој су узели учешћа сви Архијереји Истинске Православне Цркве Грчке са великим бројем свештенослужитеља (било их је преко тридесет). Сви су били веома потресени и уплакани због растанка са њиховим вољеним првојерархом, епископом, оцем и духовником, нарочито монахиње манастира Панахранду којег је он оснивач и духовник већ 60 година. 


Ми лично нисмо упознале Архиепископа (само га је наша мати Ефросинија једном упознала) али га је добро познавао наш отац Акакије који је ево већ 15 година са њим сарађивао. Приснопамјатни Хризостом је архијереј који је лично благословио јеромонаха Акакија на мисионарски повратак у Србију и ширење Истинског Православља у Србији. 


Оца Акакија овде сви познају и веома га поштују тако да су се и према нама као његовим монахињама сви односили са пажњом и поштовањем. Пошто је о. Акакије био све време са епископством и осталим свештенослужитељима, о нама су се све време бринуле монахиња Марија иначе рускиња, некадашња катакомбна монахиња Руске Истински Православне Цркве која као духовна кћи приснопамјатног Архиепископа Хризостома живи у манастиру Панахранду већ више од десет година, као и њена ћерка монахиња Ирина. Имали смо ту част да будемо постављене међу монахиње у први ред до самог иконостаса, тако да смо целу службу и сахрану могле лепо да пратимо.

Светобогородичин храм манастира Панахранду. Мати Јустина, мати Јелисавета, мати Марија Рускиња и послушница Сара

Било је заиста потресно гледати како се Архијереји са сузама опраштају од свог Првојераха и оца. Ипак, најпотреснији је био растанак монахиња манастира Панахранду са њиховим духовним руководитељем и духовним оцем са којим су многе провеле већину свог живота заједно градећи манастир Панахранду који је данас један од центара Истинског Православља у Грчкој.

По полагању тела у гроб који је ископан одмах уз велелепни Богородичин храм и завршетку службе опела сви присутни су једним гласом почели да певају васкршњи тропар: Христос Воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав, то је заииста био врхунац овог духовног торжества.


После Мегаре имали смо прилику да обиђемо неколико великих Истински Православних манастира. Обишли смо женски манастир светих Архангела код села Атикија код Коринта где је седиште митрополита Калиника; После Коринта вратили смо се у Атину где смо посетили преосвећеног владику Фотија, женски манастир св. Ирине Хрисоваланту - Ликовриси и женски Светоуспењски манастир на падинама планине Парнита. 

У гостима код владике Фотија у малом манастир Покрова Пресвете Богородице

Манастир светих Архангела Атикиа Коринтиас са монахињом Иоаном бугарком (прва слева)

Манастир свете Ирине Хрисоваланту Ликовриси, пред манастирском голготом са попадијом Јефимијом и малом Михаилом

Светоуспенски манастир Кимисис - Парнита 

Зидине манастира Кимисис - Парнита

Биле смо потрешене величином и поретком ових манастира који се већином придржавају строгог типика да у само средиште манастира није допуштен улаз мушкарцима па чак и уопште посетиоцима за које постоје посебне гостопримнице које се налазе ван зидина манастира. Захваљујући о. Акакију кога, као што смо већ рекли, сви познају у свим овим манастирима смо примљени са великом љубављу и поштовањем.

Потом смо у повратку за Србију свратили код наших пријатеља у село Елефтерес недалеко од града Кавале где смо се одморили. Из Елефтереса смо се преко Бугарске вратили у Србију. У Бугарској смо свратили у Истински Православни Благовештењски манастир код села Копиловци Кјустендилске области код архимандрита о. Касијана.

Одмор код Истински Православне породице Јатопулу

Нови храм Благовештенског манастира

Отац Акакије са архимандритом Касијаном игуманом Благовештенског манастира

Са много духовне користи и лепих утисака сусрета са браћом  и сестрама у Христу Истински Православним Хришћаним вратиле смо се у наш манастир славећи Бога који нас је удостојио да присуствујемо сахрани приснопамјатног Архиепископа Хризостома. Нека му је вечан спомен и да његове молитве буду са нама!