петак, 16. април 2010.

Путовање мати Ефросиније у Сједињене Америчке Државе


Као што вероватно знате наша настојатељница мати Ефросинија била je у посети Америчкој Митрополији Грчке Истински Православне Цркве. Вратила се у току Светле седмице. Са мати је на овом  веома важном пропутовању била и послушница нашег манастира сестра Сара, ћерка о. Стивена Алена из Америке. Тамо су се задржали нешто више од месец и по дана. Задата мисија је веома успешно обављена. Остварени су многобројни контакти као и врло чврста пријатељства са истински православним хришћанима широм Сједињених Америчких Држава и сакупљени су прилози који ће поред куповине трактора омогућити да се барем делимично прошири животни простор у нашем манастиру.

Мисија је кренула од самог југа С.А.Д-а – Њу Орлеанса (тачније Хјустона где је слетео авион). Тамо су се задржали неколико дана и обишли родбину сестре Саре која је и сносила све трошкове овог веома дугачког и скупог путовања. Југ С.А.Д.-а је прича за себе: јужњачка успореност, мочваре са алигаторима као природним становницима Луизијане и Мисисипија који су уједно и колевка Џез музике.

Потом су возом дошли до Чикага (неких двадесетак сати путовања) где се налази Грчка Истински Православна парохија св. Јована Крститеља. Њен парох је о. Христо (или по нашки Ристо) Грк. Асолутно пожртвован и ревностан свештеник.
Мати са оцем Христом у парохијском храму светог Јована Претече
Храм светог Јована Претече у Чикагу
Има седморо деце од којих  сви синови предивно поју у цркви префињеним византијскимстилом. Његов син Леонидас је један од ретко добрих појаца врхунског ранга. Отац Христо иначе ради целу ноћ, затим заврши јутарњу у кућном параклису, потом помаже попадији  шта је потребно око куће па тек онда одахне пар сати, а када је Велики пост ни толико. Потом се опет окреће црквеним обавезама: исповеда, итд. и онда опет на посао. Врло озбиљан и достојанствен црквени делатник. Ова парохија је у изградњи, не претерано финансијски јака, али по мишљењу мати једна од духовно снажнијих  парохија у С.А.Д. Ту је мати пред парохијанима одржала јако упечатљиво предавање, тачније представљање нашег манастира уз помоћ фотографија које су пуштане на пројектору кога су обезбедили домаћини. 

Предавање потпомогнуто пројектором са фотографијама манастира
Представљање Српског Истински Православног манастира Нови Стјеник у парохијским просторијама
Домаћини код којих су све време боравка у Чикагу одселе мати и сестра Сара били су ревносни православци Гркиња Деспина удата за Небојшу Србина са њихово двоје предивне деце Гаврилом и Луком. 

Колеџ Хилсдејл. Отац Стивен Ален заказао је тамо предавање о Православном монаштву. Тамо су ради предавања свратили на преласку из Чикага у Детроит. Отац Стивен је дао веома поучну и уводну реч на ту тему, после које је мати веома живо и потресно причала о животу на Микуљу, планинском монаштву, жртви, одрицању од свога Ја, итд. 

Хилсдејл колеџ, држава Мичиген
Предавање о православном монаштву на Хилсдејл колеџу
Ове речи су се дотакле срца присутних тако да су неки студенти чак и заплакали. Иначе овај колеџ је завршила сестра Сара. Млади католици и протестанти врло заинтересовано и са пажњом пратили су ово за њих не тако уобичајено предавање. Веома их је интересовало православно источно монаштво. Осећало се њихово тражење Господа. После предавања су размењени контакти, а неки које је предавање заиста потресло изражили жељу да посете наш манастир.

По Хилсдејлу је на ред дошао Детроит са две Истински Православне парохије. Грчка парохија свети Нектарије коју опслужује јеромонах Лонгин Грк и парохија св. Спиридона  коју опслужује о. Стивен Ален Американац, Сарин тата.   

Парохија светог Нектарија Егинског. Јеромонах Лонгин, мати Ефросинија, Леонидас појац и брат сестре Саре
Парохија светог Спиридона чији је парох о. Стефан Ален
По речима мати уживање је било боравити у присуству о. Стивена, слушати његово умилно појање Господу, и гледати како са страхом Божијим богослужи... Ово је велика Грчка парохија у којој су верници врло топли и срдачни. Ту је мати пред верницима такође одржала предавање о нашем манастиру и о Истинском Православљу у Србији као и о отпадништву званичне цркве и о јереси екуменизма. Сви присутни су све време пажљиво слушали предавање. 
Узгред, мати је била ужаснута чињеницом да је доста велики део града у рукама црначких банди. Стотине уништених кућа уз ауто-пут, као и цркава и фабрика. Уколико вам се поквари ауто негде њима на видику велике су шансе да ће вас линчовати. Полиција не може безбедно да улази у те делове града. Оцу Лонгину у другој већ поменутој ИПХ парохији светог Нектарија Егинског већ је храм једном био запаљен јер се налази у том опасном делу али после је изнова саграђен.

По Детроиту су уз пратњу о. Стивена прешле у Кливеленд. Тамо се налази Руска Истински Православна парохија коју опслужује отац Сергије и попадија Вера. 

Отац Сергије са матушком попадијом Вером са мати Ефросинијом и о. Стивеном
Разговор са парохијанима
 Они припадају Мансонвилском Синоду. Чувени ђакон некадашње РЦЗ о. Сергије, врло стриктан и образован, џорданвилски ђак из најсветлијег периода  Џорданвила, ученик св.Филарета и владике Аверкија уз то и геније – инжењер. Све што зарађује улаже у цркву. Он је заправо и оснивач и ктитор ове парохије. Матушка попадија предивна. На њој се оцртава дубока побожност. Полурускиња -полусрпкиња. За њу мати каже да јој је срце освојила. Са њене руске стране сви мушки рођаци били су козаци, који су брутално са целокупним фамилијама побијени од стране Бољшевика. Само се њен отац избавио из Совјетског пакла али је без обзира на то био очевидац зверског комунистичког покоља и силовања женских чланова породице. Врло су усамљени јер око њих су све саме парохије званичних православних екуменистичких цркава.

Потом су посетиле и Рочестер – Руску парохију Синода Архиепископа Тихона посвећену  светој мученици Великој Кнегињи Јелисавети. Свештеник је о. Димитрије Рус. Ово је мисионарска парохија те су им службе и појање на енглеском језику. 

Господин Тимотеј, о. Стивен, о. Димитрије са децом, мати и сестра Сара
Заједнички обед који су припремили домаћини
 Мати и сестра Сара су коначиле у кући др. Тимотеја Кледера пореклом Американца који је цео живот био близак са историјским црквеним личностима Руске Заграничне Цркве. Духовник му је био Владика Антоније Лосанђелски познат као веома велики исповедник и ревнитељ за Истинско Православље.

Захваљујући доктору Тимотеју уследило је толико жељено и дуго очекивано путовање у Џорданвил – поклоњење моштима светог Филарета Исповедника. Поред о. Стивена овом поклоништву се придружио и јеромонах Максим о коме ће касније бити реч.  

Испред Светотројичког манастира Џорданвил
Мати се дуго није одвајала од моштију светитеља Филарета прекривених и сакривених мермерним саркофаком

Поред моштију светог Филарета
Поклонили су се великим поштовањем и светим остацима владике Аверкија Џорданвилског
Џорданвилско гробље. Код гроба брата Јосифа Муњоза чувара Монтреалске мироточиве иконе.

И поред овако великих светиња матин свеопшти утисак посете самом манастиру Џорданвил био је тужан и туробан. Осећало се одсуство Духа Светога. Светог Филарета мати сматра као Џорданвилског заробљеника. Утисак је такав да његове мошти нису похрањене него скривене од очију јавности. Ипак, мати се дуго није одвајала од мермерног гроба светитеља. Молила се за многе којима је потребита његова помоћ као и за наш манастир и за спасење Српског народа од јереси и отпадништва.

У планинама на домак Њујорка у пределу познатом као Вудсток налази се Световознесењски високопланински манастир. Настојатељ је млади јеромонах Максим Морета који неизмерно воли Србе. Ово је заиста место монашких подвига. Предивна богослужења обављају се већином на енглеском језику. 

Световознесењски манастир - Вудсток
Јеромонах Максим у манастирском храму за време богослужења
Мати са о. Максимом и искушеником Александром
 Овај манастир иначе често посећују митрополит Павле и вл. Христодул. Од овог доброг оца Максима мати Ефросинија је добила нешто што нисмо могле ни сањати – делић светих моштију светог Јована Претече – небесног заступника нашег манастира. Шта рећи, осим немо произнети неизрециву огромну благодарност?

У Световознесењском манастиру са митрополитом Павлом. Иза митрополита је свештеник Томас Морета
Ту негде око Њујорка мати је посетила и мисионарску Америчку парохију св. Максима Исповедника коју опслужује веома ревносни свештеник отац Томас Морета. Велики мисионар и молитвеник преиспуњен љубављу. Својевремено они су се одвојили од РЗЦ због њеног скретања са исповедничког пута и тежње ка зближавању са екуменистичким званичним назови – православним црквама и присаједили се Грчкој Истински Православној Митрополији.  Ктитор предивног, готово бајковитог каменог храма је Др. Лазар Геринг чија супруга Јапанка Рејчел води византијску певницу. Његов омиљени херој је Дража Михајловић, иако нема никакве везе са Србима, чији портрети украшавају његов дом. Мати му је поклонила четничку кокарду коју је он одмах одушевљено и поносно ставио на своје груди. Лазар и Рејчел имају осморо веома побожне и благочестиве деце. Мати је највише импресионирана баш овом парохијом.

Свештеник Томас Морета. Жена са марамом у црном капуту је сестра која држи византијску певницу Рејчел
Мати са парохијанима
Прелепи камени храм посвећен св. Максиму Исповеднику
Унутрашњост храма
Мати са о. Томасом Моретом и Др. Лазаром Герингом
Породица Др. Лазара Геринга. У позадини се види фотографија Драже Михајловића тик до иконе св. Филарета

У приближавању Њујорку и центру Америчке Истински Православне Митрополије са храмом свете Маркеле мати је дошла и на Лонгајленд у женски манастир св. Синклитикије. Игуманија старица Синклитикија је са великом љубављу примила нашу мати и сестру Сару. Она је познавала лично светог Јована Шангајског као и светог Филарета. Обојица њих су својевремено волели често да дођу у њен манастир. 

Сестринство манастира свете Синклитикије. У средини игуманија Синклитикија
Манастир је мисионарско – просветитељског типа. При званичним Америчким школама монахиње предају Грчкој деци Грчки језик и при манастиру држе веронауку. Ове вредне и пожртвоване монахиње основале су две парохије: светог Исидора и свету Маркелу. 

Коначно су мати и сетра Сара на крају стигле у Њујорк, тачније Асторију и храм свете Маркеле. Овај храм – Митрополија, главни црквено – културни центар Истински Православних Грка у С.А.Д. где се на велике празнике окупља многобројна паства. Ту је и седиште (сада нажалост болесног) митрополита Павла. Митрополит Павле је веома заволео мати и доста времена су проводили у заједничким разговорима. Ту су среле и митрополита Хриозостома Атичког који је за Васкрс дошао у посету Америчкој Митрополији. 
Свештеник Теодор, главни парох митрополијског храма
Митрополија - храм свете Маркеле, Асторија
Један од многобројних разговор мати са Митрополитом Павлом
Васкршња служба
Митрополит Паве са дечицом
Са митрополитом Хризостомом Атичким
Главни свештеник катедралног храма свете Маркеле је о. Теодор који има осморо деце. Монахиње горе наведеног манастира свете Синклитикије у многоме помажу митрополијској цркви. Мати се нарочито допала ревност и усрдност удружења жена - верница основаног при храму свете Маркеле под називом „Филофтохос“ које организују после служби агапе и све што је потребно у вези пропратних послова око парохијског храма.

Пред сам повратак за Европу обишле су и Руског Владику Стефана Сабељника у Трентону, кога је Руска Истински Православна Црква под Архиепископом Тихоном, после пада Руске Заграничне Цркве, рукоположила за вернике РЗЦ који нису пошли на унију са Московском Патријаршијом. 

Мати са владиком Стефаном, свештеником Сергијем и попадијом
Храм у коме служи владика Стефан. Дуборез иконостаса дело је руку самог владике.
Владика Стефан је био дугогодишњи веома познати свештеник РЗЦ. Иако тренутно болестан примио је мати и са њим је проведено неколико веома пријатних сати разговора. Тако да је и ту остварен контакт и веома пријатно лично познаство. Неочекивано пријатно изненађење десило се када је мати у храму угледала велику репродукцију иконе светог Филарета насликане руком нашег о. Акакија за чин канонизације светитеља.

Утисци мати Ефросиније су предивни. Иако је путовање било веома заморно како физички тако и психички, мати је презадовољна његовим исходом. Остварено је мноштво контаката и успостављена су веома чврста познанства са клиром, монаштвом и паством Америчке ИПХ Митрополије, па и са самим владикама. Митрополит Павле је мати обавезао да долази чешће код њих у госте и да су они спремни и на даље да помажу. Доста њих је обећало да ће на ово лето узвратити посету нама у Србију.

Чим је мати долетала у Србију прва акција била је куповина трактора за манастир, док се остали прилози чувају за доградњу неопходног животног простора на постојећи манастирски конак. Надамо се да ће извођење ових радова  почети врло брзо.

 Коначно наш манастир има трактор!

Слава Богу за све! 

______________________________________ 
ОБАВЕШТЕЊЕ: Овај текст није потпун јер ће му се додати још фотографија које нисмо успели поставити у овој првој поставци.   

5 коментара:

Анониман је рекао...

Είναι ωραίο να δούμε την αληθινή Εκκλησία στην Αμερική

ГЛИКЕРИЈЕ је рекао...

ПРЕЛЕПО!

Анониман је рекао...

Ikonostas u crkvi sv.Maksima ispovednika je u istinu Bogom nadahnut,ali ja ne vidim Carske Dveri,samo zavesu.Sta je to i dali mozete da mi odgovorite?

Дејан је рекао...

Уистину само бих поновио
СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!!!

Наравно не треба нипошто умањити и не заборавити огроман напор и труд који у све улажу Новостјеничке монахиње на челу са мати Ефросинијом.Њихова искрена љубав и жртва коју показују и пружају свима,и даноноћна молитва Господу су најбољи пример како се задобија подршка и разумевање људи,...како се могу лако отворити било која врата и прокрчити пут...сестринство Новог Стјеника је заиста тврђава вере,наде и љубави...

манастир Нови Стјеник је рекао...

У вези питања о иконостасу:

Одговор је једноставан: СВЕТЛА СЕДМИЦА!

Пошто је типиком прописано да се целе Светле седмице Царске двери држе отворенима, многи свештеници их или просто држе отворенима или их скидају са шарки како неби сметале.

Толико.