Пред сам почетак Великог поста (13 - 14 фебруар), зима која је у почетку стидљиво показала своју благост на Микуљ и наше планинско окружење навалила је свом својом силом у облику страшне вишедневне мећаве која је све оковала незапамћено великим снежним наметима и сметовима затворивши и изоловавши, до тада приступни, манастир од осталог света.
Погледајмо како је изгледао наш манастир.
Горе: Сметови које је мећава врло брзо извејала по нашем дворишту.
Доле: Прављење стазе како би се дошло до дрва за огрев. Свако откопавање стазе снежни ветер је упорно, као за инат, затрпавао.
Поглед из манастира на западни Кучај.
Слика горе: обратите пажњу на ниво снега који је дошао до самих крошњи две велике букве које се налазе испред конака (!).
Последице мећаве (сликa доле).
Без крпљи (снежних ципела) ходање по снегу је због велике дубине било незамисливо. Иако се оваква висина снега не памти, живот манастира је текао својим током улазећи полако у дане Великог поста, појачаних молитава и уобичајених свакодневних послова.
Нема коментара:
Постави коментар