Недавно, у недељу која је иза нас славио се спомен ове велике светитељке. Наводимо њено житије које је веома ретко и тешко се може наћи у овако опширном виду. Надамо се да ће вам бити интересантно и душекорисно. (икона свете у самом заглављу рад је иконописачке радионице нашег манастира 2006.)
ПРЕПОДОБНА КАСИЈА (Касијана)
КОНСТАНТИНОПОЉСКА, Пјеснописица
Преподобна Касија родила се у Константинопољу око 805. године у веома утицајној, аристократској породици. Потицала је од благородних родитеља, красила ју је неописива телесна лепота, оштроумност и образованост. Њен отац је при царском двору носио војни чин „кандидата“. Живела је у време царовања императора Теофила и његовог сина Михаила Трећег, који је у почетку владао заједно са мајком – св. царицом Теодором. Касија је још од своје младости решила да постане монахиња. Родитељи су јој били веома побожни и у то смутно време јереси иконоборства, били су на страни иконопоштоватеља. Имали су блиске духовне односе са великим бранитељем православне вере - игуманом Студитског манастира преподобним Теодором Студитом,
са ким су се дописивали и кога су (као и његове монахе), за време прогона у заточеништвима нештедице помагали. Прогони иконопоштоватеља нису мимоишли ни младу девицу Касију, која је ради одбране светих икона претрпела бичевање. Иако се млада девица Касија већ од саме младости одлучила за монаштво, Господ је допустио да буде искушана и то на тај начин, што је ушла у избор за невесту самога императора. Око 820-30 г. император Михаил Други је решио да крунише свога сина Теофила. Пре тога требала по византијском обичају да се организује избор невесте са којом би се пре крунисања оженио. Из целе Византијске империје доведене су девице које су се посебно издвајале својом лепотом. Сама царица – мајка Текла је између њих изабрала 12 најлепших.
Теофил је био дужан да пружи златну јабуку оној, коју себи изабере за жену. Без обзира што је за време његове владавине прекинуто гоњење на иконопоштоватеље, Цар Михаил Други је био иконоборaц. Касија, иако се противила, није имала избора, ушла је у избор од 12 најлепших. Усрдно се молила да не буде изабрана за невесту земаљског цара - женика, чврсто остајући при одлуци да, ако се избави од овога искушења, без одлагања преда на служење небеском Цару – Женику, Христу Богу. Дворски летописац Симеон Логотет описује тадашња дешавања на двору: „ Решивши да ожени сина, царица – мајка је сабрала мноштво девојака чија се лепота ни са чим није могла упоредити; међу њима најзаводније својом лепотом, биле су једна чије је име Касија и друга чије је име Теодора. Император Теофил, поражен лепотом Касије, рекао је: „кроз жену се зло излило“. Она је, ни мало се смутивши, одговорила: „Али и кроз жену је проистекло најбоље“. Он ју је, погођен њеним речима у само срце, мимоишао и дао јабуку Теодори“. Интересантан је садржај фраза које су они међусобно разменили. Теофил је рекао: „кроз жену се зло излило“. Он је овде имао у виду Еву, која је прва окусила забрањени плод и која је постала главна виновница изгнања из раја, као и свих осталих људских невоља. Касијине речи: „Али и кроз жену је проистекло најбоље“, описивале су Богородицу из које је „проистекло најбоље“ – спасење, истог тог људског рода - оваплоћени Бог, Христос Спаситељ. На такав начин је Касија одбацила љубав Теофила као и царску круну, а царица је постала Теодора, будућа установитељница иконопоштовања, и светитељка. На свету педесетницу патријарх Антоније их је венчао у храму светога Стефана, где су истога дана и крунисани.
Касија је у Цариграду, на брегу речице Ликос, близу манастира светог Дија, основала манастир, примивши у њему монашки постриг и у којем се све до саме смрти подвизавала. Једно од њених главних занимања било је црквено – богослужбено песништво - химнографија.
Цариградски летописац Георгије Кодин, описујући древни Константинопољ, наводи манастир по имену „Касија“, који је био основан светом Касијом: „манастир Касија је саграђен од стране Касије, благочестиве монахиње и прелепе девице, која је била премудра, написала је много стихира и канона и других дела, достојних умотворина за које је поставила и музику...“.
Будући да је император – иконоборац Михаил Други, како смо већ навели обуставио гоњења на православне, а знајући да је света Касија потицала из аристократске веома утицајне и богате породице, може нам бити јасно како је она, будући иконопоштоватељком, успела да у време иконоборства сазида манастир.
Млади император Теофил, током целог свог живота, није могао да заборави првобитну симпатију коју је према светој осетио још за време церемоније избора царске невесте. Једном је, по причању неких, пролазећи поред манастира у којем је она била игуманија, зажелео да је види. Цело сестринство је изашло да свечано дочека императора, а Касија је остала у својој келији. По предању је баш у том тренутку завршавала једну од њених најпознатијих стихира – стихиру о блудници, која се пева на јутрењу Велике Среде. Наравно света је знала да је император посетио њен манастир, али му у сусрет није изашла. Када је после неког времена чула кораке испред њене келије, затворила се у унутрашњу келију. Император је ушао у спољашњу игуманијину келију и тамо на столу угледао лист пергамента са незавршеном стихиром која се завршавала речима: „...од којих се Ева у рају, предвече шум ушима чувши...“ Касија је писала о томе, да је Ева окусивши забрањени плод, чула кораке Господа који је по рају ходио, и... И Теофил, приметивши да се налази у сличној ситуацији, својеручно је дописао: „страхом сакрила“, - као што се Ева тада у страху сакрила од Бога, тако се и Касија чувши кораке Теофила испред келије, страхом сакрила... Касија, по одласку императора, нашавши своју стихиру дописаном, сагласила се са таквим продужетком и дописала крај. Таквим образом, позната стихира је била плод заједничког стваралаштва игуманије и императора.
Као што император није могао да избрише осећања према светој Касији, вероватно је тако и света Касија преживљавала слично искушење са којим се мужествено борила. Може бити да стихира о блудници (која се пева у недељи спасоносних страдања Христових - Страсној седмици) баш живо изображава ту борбу кроз коју је света пролазила, а која је торжествено завршена победом духа над телом.
Ради духовне користи навешћемо целокупни текст стихире о блудници, која је једна од најпознатијих стихотворина преподобне Касије:
Господе, жена која је пала у многе грехе, осетивши Твоје Божанство, узела је чин мироносице, и ридајући Теби миро пре погреба приноси. Авај мени! говорећи: јер ноћ ми је распаљивање блуда незадрживог, а мрачна и без зрака је жеља греха! Прими моје изворе суза, Ти који облацима изводиш воду мора. Пригни се мојим срдачним уздасима, Ти који си приклонио небеса неизрецивим снисхођењем твојим. Да целивам пречисте ноге твоје, и обришем их опет косом главе моје, од којих се Ева у рају, предвече шум ушима чувши, страхом сакрила. Мноштво грехова мојих, и бездане судова Твојих, ко ће испитати. Душеспашче Спасе мој, не презри мене, слушкињу твоју, Ти који имаш неизмерну милост.
Постоји још једно предање да је пред саму своју смрт император Теофил зажелео да види Касију наредивши да је позову у дворац – како би се опростили. Касија је дошла и у разговору са императором, између осталог убеђивала га је да се покаје за иконоборство. Император је замолио да се помоли за њега и отпустио је. Пред смрт Теофил се заиста покајао за иконоборство, у знак којег је целивао св. икону. Ипак, без обзира на покајање, није успео да се формално присаједини Цркви. Цар Теофил је умро 20 јануара 842 г.
Царица Теодора поставши регент због малолетности Михаила Трећег, одмах је вратила све изгнане иконопоштоватеље из прогонства заједно са логотетом Теоктистом и патрикијем Вардом и почела да припрема званично установљење иконопоштовања. Православнима је ипак поставила један услов: били су дужни да се саборно помоле за опроштај покојног императора Теофила. Православни су се уз доста негодовања ипак повиновали, и у прву седмицу Великог поста савршили молитву за цара Теофила. Ускоро је уследило откровење Божије, којег су били сведоци сама царица Теодора и новоустоличени православни патријарх Методије, које је потврдило да је императору Теофилу опроштено. После тога у прву недељу Великог поста, 11. марта 843. год., у храм свете Софије унешене су торжествено свете иконе и објављена је Победа Православља – тај празник Црква прославља и дан данас.
Света Касија као црквени химнограф може да стане раме уз раме са великим именима црквеног стихотворства као што су св. Јован Дамаскин, Козма Мајумски, Андреј Критски и њен духовни учитељ св. Теодор Студит и други. Преподобна Касија је јединствена жена – химнограф чија се дела до данас користе у богослужењу Православне Цркве. Преподобна је такође писала и музику за своје стихотворине; готово све њене познате стихире нису „подобне“ (већ постојећа устаљена мелодија), него „самогласне“( стихови уз које је укројена посебна мелодија).
Тачан датум упокојења преподобне је неизвестан, претпоставља се да је то било око 867 или нешто касније. Монахиња Касија је званично прибројана светима доста касно, тек 1889. године. Дан када се она слави је 7 септембар по православном календару (20. септ. по новом), на дан претпразништва Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине.
ЊЕНИМ СВЕТИМ МОЛИТВАМА
ДА СЕ И МИ УДОСТОЈИМО
ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ.
АМИН.
тропар, гл. 8.:
У теби се мати у потпуности испунише речи апостола, да се девственица брине за Господње, како да угоди Господу: оставивши свет последовала си Христу, умртвивши Њега ради житејске сласти, и дар си примила од Бога Речи - речитост појања духовног: божанствених речи река јавила си се, трубо слаткообјављујућа Христове Цркве, Касијо преславна, моли Логоса Христа да нам дарује опроштај грехова.
Нема коментара:
Постави коментар